Na Valjevskim planinama 1909.

U listu „Truba” koji je početkom 20. veka izlazio u Beogradu objavljena su 1909. godine, tokom leta, tri zanimljiva putopisna zapisa sa Valjevskih planina. Njihov autor jedanput se potpisao sa „Šumar” a sledeća dva puta sa – Ž. što je verovatno početno slovo njegovog imena.

Sa Magleša
20. juna, 1909.

Gospodine Uredniče,

Jedva sam sad stigao da Vam se bar javim, ako ne da štogod više pišem a ono da molim za izvinjenje od Vaše strane.

Ovde dosta dobro i prijatno provodimo život, samo što je ovo nekoliko dana padala hladna kiša i bila studen usled velikoga grada, koji je padao u Valjevu i okolini. Magleš je državna šuma, daleko je od Valjeva 5 – 6 sati. Živimo pod šatorima, a namirnice nabavljamo od seljaka iz okoline ili većinom iz Valjeva.

Sutra ćemo na „Jelje”, u užičkom okrugu, a sad smo na samoj granici užičkog i valjevskog okruga (selo Leskovica – srez valjevski).

Može se reći ukratko da je usev odlično napredovao, samo su šljive omanule svugde u celoj unutrašnjosti.

Pre nekog dana izašao je u „Trubi” uvodni članak „Kocka”. Sve što je tu rečeno, cela je istina, jer sam imao prilike, bar ovde da se uverim o tome.

Narod, iako je dosta pitom, demoralisan je, osobito ženske. Nemogućno mi je da Vam i pišem kakve se stvari događaju ovde u narodu.

Nema više onih kola, posela, sabora, koje su opisivali Janko, Glišić, Lazarević. Nema više ili samo gde gde, da se čuju dvojnice, svirale, frule – ne, nego ako je sabor, tu se čuje piskavi „klarinet”, od koga vam uši zaglunu. Niti ima kakvih starinskih lepih pesmica; niti ima iole muzikalnosti kod seljaka! Jedino čujete kroz planine kako ječi ono otegnuto: e-e-e... ili o-o-o... i. t. d.

Nu ko je sve kriv za to? – Zna se, neću ni da govorim.

Drugom prilikom više. Vaš Šumar

Prilike Užičkoga okruga
Taor, 22. jula

Prošli put sam vam se bio ukratko javio sa Magleša jer nisam imao šta od važnosti da vam pišem, iako je bilo mnogo šteta što bi se treblo da zabeleži radi samoga upoznavanja života ovde. Nu, to ovom prilikom činim i to iz užičkog okruga, a iz sela Taora.

Istina mučan je posao pisati ovakva pisma iz naroda, tim pre što je vrućina odveć velika, te pero jedva klizi po hartiji, dok krupan znoj izbija po čelu. Na nebu nigde oblačka, a sunce peče samo kako može peći julsko sunce.

Već nekoliko dana kako je vreme neobično lepo i toplo, posle nedavne kiše, hladnoće i ružnoga vremena od pre dve nedelje, dok smo bili na Maglešu, da zimski kaputi nisu nedostajali, pa još uz to i ma šta toplije.

Zamislite se na vrhu jedne planine uvijene u gustu maglu i oblake, dok kiša, ona sitna hladna kiša, tako reći nevidljivo pada i mrzne čoveka.

Bez svake sumnje reći ćete da to nije prijatno, još kad se nema sigurnoga stana. Nije, nije kako po nas tako i po ono malo useva što ga ima ovuda, po ovome brdovitome predelu.

Sad, kad već od te kiše istruli gotovo svaka stabljika useva – najedared zasine sunce, ono žarko julsko sunce, mislite može li štogod biti od toga useva, od toga rastinja? Svakako ne može.

Dakle, nije istina ono kako je u „celoj zemlji letina odlično uspela” posle onih „blagotvornih kiša”, što sam čitao u dva-tri beogradska lista, bar to ne važi za siromašni užički okrug.

Trava kržljava, sitna, nema šta da se dohvati na otkos. Pšenica sitna proklasa; kukuruz nikakav i retko gde ga ima; ostalo je istruhlo i osušilo se. Ječam i zob malo bolji, može se reći; drugo šta ovde i ne gaje, osim još šljiva, koje tako isto gde-gde u srednju ruku ima, a ako je ima, nada se već kako će je po paprenoj ceni prodati.

Od taorske dece retko koje ide u školu, jer je škola daleko, a u radanovačkoj opštini, u koju i Taor spada, a koja je veoma prostrana, svega je jedna škola i to u Radanovcima. Zatim škola ima u Leskovicama u leskovičkoj opštini (Magleš) i u Koseriću, sreskom mestu za srez crnogorski, u kome je i Taor. Sad se zida škola u Makovištu, makoviškoj opštini, i u Godečevu – isti srez. Vrlo lepa crkva ima u Sečoj Reci blizu Koserića, a prostija u Koseriću i Ražani. Četiri najbolja đaka iz škole leskovičke ovdašnja šumska komisija na ispitu njihovom pretplatila je za jednu godinu na Dačićeve „Narodne novine”. Vrlo pohvalno delo.

Čuvene negda sa svoje krupnoće „taorske ovce” sad su potpuno sitne i zakržljale, jer veoma slabu hranu imaju i to u ono malo kržljave trave, što je ima po golim brdima, i razne bujadi i nehranljive paprati. Isto tako i ostala stoka.

Sa Bukova
27. jula 1909. g.

Posle veoma toplih dana nastupili su opet kišoviti.

Eto već od 23. ov. m. neprestano je oblačno i kišovito. Najpre je počelo sa krupnim gradom, koji je pošao od Koserića i Čačka ka Valjevu, ali je srećom kratko trajao. Zatim je padala velika kiša, pa su nastupile i guste magle, da se jedva putem ići može.

– I opet lepo! – što rekli hladnokrvi Taorci. Ko zna zašto je i to dobro?

Kao što je ovde kišovito čujem da je i po celoj našoj zemlji. Ne znamo da li će to štogod koristiti ili štetiti tek ako potraje duže ovako neće valjati, jer je već vreme žetvi, a i kukuruza što ono malo ima uništiće.

Osvanuo je malo vedriji dan. Na Bukovima sam... Jedan divan, i možda od najromantičnijih predela u Srbiji. Kakvih idilskih mesta ima ovde! Kakvih divnih izgleda na sve strane! Pa kakve divne travice na ponekoj livadi! Šteta, gospodine direktore, što naši bogataši ne znaju uživati. U ovom brdovitom kraju imati kakvu vilu, ne bih ništa drugo želeo. Kakvi Košutnjaci, kakvi Topčideri i Kneževci i Banjice beogradske! Ništa spram ovakve prirodne lepote i veličanstvenosti što je ovde ima. Juče po podne prošao sam na konju ceo ovaj kraj oko Divčibara, Kozomora, Lastre, pokraj Ražane i dr. Najvećma me je, mogu reći, ushitila i neobično mi se dopala takozvana „Vukovića livada” na Bukovima. Jedno divno mestašce pesničke lepote! Zalud da vam opisujem. Koga put navede kroz ovaj kraj, uveriće se o tome.

Ako stignem javiću se još koji put, a zasad, mislim, da je dovoljno ovoliko za vaše poštovane čitaoce, koliko toliko, da ih ubedim da i u Srbiji ima lepših i zanimljivijih mesta nego što ih ima u tuđim zemljama, a u koje besmisleno naši još neprestano jure, ne znajući i ne poznajući potpuno lepote naše drage majke Srbije...

Poštuje Vas i pozdravlja Vaš Ž.