Bolje ti je odmah živ, sa psačanskih onomo stena, kroz maglu u ambis da se baciš, nego tutumraka kojeg u predveče ovdena da sretneš. U stanju su taki svu muriju valjevsku, s Načalnikom na čelu Pardon-Mjankovićem, jakako živu da izjedu, čim prođe podne.
Teško je žanrovski odrediti prozno štivo „Pustolovina” Milovana Danojlića. Moglo bi se reći da je to roman memoarskog karaktera, ispovedna i esejizirana fragmentarna proza u čijoj osnovi je dvoglasje; tu se „spore” i „razgovaraju” pripovedač i Pesnik - autorov dvojnik od pre pedesetak i više godina.
Posle velike oktobarske pobede iz poslednje godine prošlog veka, deo Demokratske opozicije Srbije, stacioniran u Boru, gradu bakra i zlata, zauzeo je mukom stečena, zaslužena mesta i pozicije u vrhovima svih delova društva.
Kafane * Preveliko u pretesnom * Poslednji orasi * Ugled
Slikar Ljuba Popović bi prvu samostalnu izložbu u svojoj domovini trebalo da ima u Subotici, i to najverovatnije u oktobru i novembru. Postavka bi predstavljala neku vrstu mini retrospektive njegovog slikarstva i vremenski bi se poklopila sa izlaskom iz štampe njegove monografije koju na francuskom i srpskom jeziku priprema izdavačka kuća „Serkl d’art” iz Pariza.
Događanja koja su posle 12. marta i atentata na premijera Srbije dr Zorana Đinđića potresala Srbiju, na najuverljiviji način, nažalost, demantovala su ključne opaske iz uvodnika pod naslovom „Bagzi”
CC Posle atentata na dr Zorana Đinđića, izvršenog 12. marta u Beogradu, MUP se u uslovima vanrednog stanja žestoko obračunava sa osumnjičenima „na svim nivoima”. Kolubarski okrug je, prema broju uhapšenih, „mirniji” od drugih delova Srbije ali je i ovde bilo posla za policiju.
Ubistvo premijera Zorana Đinđića * Vanredno stanje * Kraj zemunskog klana, crvenih beretki, korupcija u policiji i sudstvu * Panika u parku droga * Rat u Iraku * Besnilo i prolećno čišćenje * Zatvaranje Bajke
,,Kažeš li o nekoj stvari moja je, to je najviše što kazati možeš”, napisao je Valtazar Bogišić u čl. 1015. Opšteg imovinskog Zakonika za Kneževinu Crnu Goru, želeći da slikovito predstavi svome narodu da je pravo svojine najviša pravna vlast koja se može imati nad stvari.
Mislio sam da smo se već negde upoznali, ali sam se prevario. To lice koje su prikazali preko televizije kao vlasništvo osobe za koju se sumnja da je ubila Premijera, lično sam stvorio. Tako sam u sopstvenoj mašti, tokom proteklih desetak i više godina, zamišljao lice one Srbije koja je nekada davno, svojom bahatom voljom, odlučila da prestane da bude moja domovina. Da ostavimo bar za trenutak strahote koje su u ime Srba i Srbije činjene okolo te da, opet samo za potrebe lične potrebe, pogledamo samo ono što je činjeno NAMA ovde, u sopstvenoj zemlji. Nema tog razuma koji bi, sabere li se sve to, mogao da ne vidi i sagleda svu veličinu te mangupske igrarije koja se izrodila u istinsku tragediju naroda i države.
Nikada u većoj neizvesnosti i hitnji nisam pisao neki tekst. Nemam dovoljno vremena za ovaj pregled Đinđićevih filozofskih knjiga, ali to sam i nezavisno od ovog iznenadnog predloga iz redakcije obećao samom sebi zaprepašćen ovim ubistvom koje se moglo sprečiti a nije.
Kada je čuveni francuski filosof pisao o „banalnosti zla” u današnjem svetu (a jedan ranije o đavolu kao gospodaru ovog sveta), nije mislio na tzv. metafizičko zlo: opštu prolaznost, uključujući čovekovu smrtnost.
,,Poštujući novinarsku etiku i načela profesije , obaveštavamo cenjene čitaoce „Slobode” da se ne slažemo sa objavljivanjem „proglasa” o mitingu koji će biti održan danas i pisma Okružnog odbora SPS-a objavljenog u listu, upućenog predsedniku Miloševiću.
Kao trinaesto dete Alekse Nenadovića i Jelene Balinovac rođen je u noći između 13. i 14. januara 1891. po starom kalendaru, na pravoslavnu Novu godinu, pa je ovaj datum uvek, za svečanim ručkom kada se lomila pogača, izazivao prepirke.
Svi listovi sa teritorije Srbije, koji čine novinsko udruženje "Lokal press", objavljuju seriju istovetnih tekstova na temu "Lokalni političari i novinari". Cilj je da se prenesu i razmene iskustva dvadesetak redakcija lokalnih i regionalnih listova u komunikaciji sa svojim političkim okruženjem, da se podstaknu razmišljanja o tome i učini pokušaj da se poboljša ono što se da poboljšati.
Autobiografija Atanasija Nikolića „Biografija verno svojom rukom pisana” objavljena je u Beogradu pri kraju prošle godine a fragmentarno je kao feljton izlazila i u „Politici”. Ona je, i te kako, interesantna i za nas Valjevce.
Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbineeee, mogu samo da nas mrze oni što nas ne voleeee - orilo se nedavno na privatnoj proslavi u jednoj od mnogobrojnih vranjskih kafana. Atmosfera „domaćinska”: brda mesa, potoci alkohola, grljenje, ljubljenje, pa smeh i đipanje u kolu sa pratećim iživljavanjima.
Iseljenje srpskog folklora kroz seriju izdanja i koncerata Srbija: Sounds Global, te paralelni živi projekat Aven Romalen iz 2002, ovih dana se srećno sastaju u malim, kamernim nastupima nekih posve nepoznatih, novih romskih muzičkih atrakcija, kakav je svakako onaj valjevske romske grupe KAL, nedavno u beogradskom "Rexu".
Javno informativno preduzeće „Polimlje” iz Prijepolja obeležilo je prošle godine vredne jubileje - 70 godina novinarstva u Prijepolju, 50 godina lista „Polimlje” i 2000. broj „Polimlja”.
Kažu za njega da je profesionalac. A i on se isprsio pa i sam kaže za sebe da je profesionalac. Ja bih da pitam ko je to, ili šta je to profesionalac? Pitam jer mi se čini da to i nije baš tako jasno, ali oklevam jer znam šta će da mi kažu.
Branko Pirgić je godinama, decenijama ustvari, prisutan u ovdašnjoj periodici kao esejista i književni kritičar, pa ipak, donedavno nije objavljivao knjige. Ne znam zbog čega, ali sudeći po „Nebu nad Valjevom”, to je prava šteta.
