O Smiljanićima, opet

Revija „Kolubara” je u prošlom broju objavila zanimljiv članak Branka Vićentijevića o životu jedne interesantne valjevske porodice.

Na visoko podigli se sutereni

Nešto sam, u poslednje vreme, a i inače, zbog sukoba interesa, a i jednostavno zdravije je okrenuti glavu od tog sranja, izbegavao da se bavim valjevskim temama

Ars Vivendi 136

U Trebinju, bez begove kuće

Pozorišno gledano – Trebinje je odvajkada grad prestiža, mesto u kojem se svakoga jula okupljaju akteri najuspešnijih teatarskih ostvarenja. Nekada iz cele bivše, one oveće Jugoslavije

Devojčice vodu gaze

Kako je prvi valjevski policajac morao da „postroji” opštinsku vrhušku e da bi se mešala u svoj posao * „Složna braća” iz „Valisa” upriličila sugrađanima noćna kupanja u Petnici * Kad se drugarica Načalnica razume i u Internet prezentaciju * Zbog čega su Veljo i Šljapa oteli Dučičku džadu Slobi i Draganu * Može li se „Bugarin” bez pomoći „Dobermana” izboriti sa štrajkačima „Napreda”

Eu? – auuu! – ua!

Moja nagluva baba imala je običaj da uhvati kopču s razgovorom koji nije dobro čula već čuvenom rečenicom – Kad je već reč o crncima, šta bi sa onom kafom!

Julsko preznojavanje

Prosuta malina * Mršava žetva * Čume na valjevskim putevima * Štrajk u „Napredu” ili razvejavanje mita o „sedmoj sili” * Kafe-kultura i renesansa folk saborovanja * Trijumf Abraševićevih „Seoba”

Kome je do pozorišta, kad u glavi puca?

Na nedavno održanim konferencijama za štampu povodom nagrada „Seobama” u Kuli i Trebinju, po ko zna koji put postavljeno je pitanje da li je vreme za obnovu profesionalnog pozorišta