Budućnost Valjeva zavisi od političkog konsenzusa

Tomislav Milanović, predsednik Skupštine opštine Valjevo

S obzirom na to da se politički život u Valjevu, bar kada je komunikacija čelnika opštinskih odbora pojedinih stranaka sa javnošću u pitanju, uglavnom svodi na „tumačenje” visoke politike beogradskih stranačkih centrala i na „već viđena” međusobna prepucvanja opozicije i DSS sa DOS-om, činilo nam se zanimljivim da odgovore na neka pitanja, postavljana u „drugom taboru”, potražimo od Tomislava Milanovića (DS), predsednika Skupštine opštine Valjevo. U ovom broju Revije „Kolubara” prenećemo suštinu serijala „Jedno pitanje, jedan odgovor” emitovanog u programu Radio Patka. Uz to, podsećanje da smo u prošlom broju istraživali temu rekonstrukcije fasade na zgradi SO Valjevo i zamenu prozora na opštinskom soliteru vredne oko 300.000 evra, posle sličnog duela dr Slobodana Gvozdenovića (SPO) i Žarka Kovača, predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Valjevo.

Najčešće primedbe građana odnose se na to da nova vlast ništa ne radi kako bi oživela posrnulu valjevsku privredu bez koje nema života ni jednog grada, pa ni Valjeva. Tu se, pre svega, misli na tešku situaciju u „Krušiku”, „Srbijanki” i „Stefilu”, preduzećima koja su zapošljavala, i još zapošljavaju, najveći broj radnika.

- Slažem se sa tim da nema funkcionisanja lokalne samouprave bez ekonomske podloge. Moram da kažem da se opštinski budžet za sada relativno dobro puni, pre svega zahvaljujući privatnom sektoru. Ali, nama nema ekonosmkog oporavka bez rešavanja problema u privredi, pre svega u ove tri vodeće valjevske firme koje trenutno upošljavaju preko 6.000 ljudi. Tu se ne radi o učinku ove ili one vlasti nego o životu i budućnosti grada. Kada je „Krušik” u pitanju, u osnovi su rešeni problemi u odnosima ove firme sa Saveznim ministarstvom odbrane tako da najveća valjevska fabrika ipak radi i ima neke programe, a radnici primaju plate. Očekuje se restrukturiranje „Krušika”. U „Srbijanki” i „Stefilu” problemi su mnogo veći. Opštinsko rukovodstvo ne sedi skrštenih ruku. Nekoliko puta, pa i u drugoj polovini februara, u Beogradu smo razgovarali sa republičkim ministrima Aleksandrom Vlahovićem i Draganom Milovanovićem. Pokušali smo da zajedno nađemo rešenja za izlazak iz krize ova dva preduzeća. Postignut je dogovor, pa će „Srbijanka” ući u socijalni program Vlade Srbije za rešavanje viška zaposlnih, a dugovi, pre svega obaveze prema državi, biće rešeni kroz konverziju javnog duga ili će delom biti otpisani. Kada se smanje ta dugovanja, kada se zbrine višak zaposlenih od oko 600 radnika, „Srbijanka” će na aukciji lakše naći kupca. Država je spremna, uveravao nas je ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović, da povoljnim kreditima pomogne „Srbijanki” u novoj kampanji preuzimanja voća, maline i šljive pre svega. Iskreno verujem da će ovi problemi biti rešeni u narednih nekoliko meseci. Za razliku od „Srbijanke”, „Stefil” nema velikih dugovanja što je značajno u procesu privatizacije, tako da su pojedine firme zainteresovane za kupovinu ovog preduzeća. I u Ministarstvu za privredu i privatizaciju već su razgovorali sa „Klupom” iz Švajcarske, koji je veliki proizvođač nameštaja.

Bivši gradonačelnik Milorad Ilić (SPS) zamerio Vam je da ste odustali od doskora kapitalne investicije, pruge Valjevo - Loznica koja je bila aktuelna još 1908. godine a sada su je, uz valjevsku Opštinu, gradili Vlada Srbije i ŽTP „Beograd”, a za koju se Regionalna privredna komora, valjda kao „za neprofitabilan projekat”, zalagala punih 40 godina, „otimajući” je pritom od Obrenovčana. Zatim, da ste dozvolili da se u razgovorima u Đinđićevoj vladi o projektu budućeg auto-puta Beograd - Južni Jadran ova saobraćajnica „odmakne” od Valjevskog kraja i „primakne” Šumadiji i Kragujevcu, te da niste ništa učinili na dovršetku započetih radova na novoj Hali sportova kod Poljoprivredne škole nego je na njenim temeljima nikla divlja deponija smeća.

- Nema nepotrebnog puta i nepotrebne pruge. Svaka komunikacija je važna ali pruga Valjevo - Loznica u ovom trenutku zaista nema smisla niti je prioritet. Iskreno, nije bila ni u vreme bivše vlasti. Mislim da je početo, ako smem politički da procenjujem, da bi po onom starom principu da se započne neka investicija kako bi se nešto uzelo i za grad. To je nekada bio način funkcionisanja vlasti, koji je na sreću danas prevaziđen. Bolje je bilo da su sredstva i onda uložena u revitalizaciju pruge Beograd - Bar, koja je daleko značajnija a u katastrofalnom je stanju. O budućem autoputu Beograd - Južni Jadran još uvek se razgovara, nije usvojen ni jedan projekat, koliko ja znam. To je i pitanje buduće regionalizacije: kako će ona izgledati, kako će izgledati odnosi među regijama. Kada bude poznata sudbina ovog puta, opštinsko rukovodstvo će zauzeti stav, ali mislim da ni to sada nije nešto što bi trebalo da bude u žiži našeg interesovanja. Zaista je potpuno neprimereno da danas gradimo novu halu sportova, a posebno je neprimerena veličina planiranog objekta - kao da smo u Njujorku a ne u Srbiji! Na našim utakmicama u valjevskoj Hali sportova danas imamo tek po stotinak posetilaca. Apsurdno je graditi novu halu a pritom 20-30 godina ne investirati u postojeću. Mi smo prošle godine uložili šest-sedam miliona dinara i koliko-toliko je upristojili. Položiti kamen temeljac reda radi, što je uradila bivša vlast, neracionalno je. Sa druge strane, potpuno je neracionalno izgraditi halu pa je dati nekom na besplatno korišćenje. Naprotiv, to su profitabilne investicije i svi veliki klubovi, pa i oni u košarkaškoj NBA ligi, plaćaju zakup ili participiraju u njenoj izgranji.

Iz Opštinskog odbora Nove Srbije, na pres konferenciji ali pre toga i na sednicama Izvršnog odbora i same Skupštine opštine, postavljano je pitanje zbog čega se opštinsko rukovodstvo nije angažovalo da se trasa Beovoza, koji trenutno saobraća od Beograda do Lajkovca, ne produži i do Valjeva. Ovo tim pre što bi karta za mnogobrojne radnike, studenta i đake koštala samo 50-tak dinara.

- To je pokušaj skupljanja političkih poena! Nije tačno da se valjevsko rukovodstvo nije angažovalo u pokušajima da Beovoz stigne do našeg grada. Upravo kada je Beovoz došao do Lajkovca, dakle pre više od godinu dana, ja sam kod Beogradske vlade, u čijoj organizaciji funkcioniše Beovoz, pokušao da izdejstvujem produženje trase i do Valjeva. Dobio sam, međutim, negativan odgovor uz obrazloženje da Beovoz služi za potrebe pre svega glavnog grada i njegovih okolnih opština, Lajkovac se tu udenuo zbog radnika REIK „Kolubara”, te da veći deo ekonomske cene prevoza iz svog budžeta dotira grad Beograd. Rekli su mi tada kako je suština Beovoza, kao lokalnog prevoza, funkcionalnost i tačnost. Ako bi produžio još 30 km do Valjeva izgubio bi smisao, a ona bi i Kosjerić i Užice s pravom postavili isti zahtev! Za proleće je planiran generalni remont Barske pruge, od Resnika do Valjeva, što će omogućiti brže kretanje vozova, a na taj način će se i iz našeg grada brže stizati do prestonice. Možda će tada lokalni vozovi imati više smisla i opravdanja, a mi ćemo razmotriti naše eventualno učešće u subvencionisanju cena prevoza.

Čelnici valjevskog Građanskog saveza javno su prigovorili o činjenici da je u prostorijama Mesne zajednice „Brđani”, čiji ste i Vi odbornik, otvorena sportska kladionica „Euro sporta”, pa su se i Vama obratili za pojašnjenja i pomoć.

- Mesna zajednica „Brđani” samostalno raspolaže prostorom. Odlukom SO Valjevo iz 1987. godine taj prostor je prenet na korišćenje Mesnoj zajednici tako da oni i u formalnom smislu njime slobodno raspolažu. Prema tvrdnji Rada Tomića, predsednika MZ „Brđani”, prcedura je zakonito sporvedena sa odgovarajućom licitacijom. Ako je to tačno, što se naravno može proveriti (provera tek sledi, prim. a.), sa formalno-pravne strane sve je u redu. Ali, naravno, ostaje pitanje da li prostor mesnih zajednica treba izdavati za takve i slične namene. Moje mišljenje je da nije primereno da se prostorije koje imaju sasvim drugu namenu, društvenu, pretvaraju u kockarnice, kladionice, kafane, bifee… U toj Mesnoj zajednice i do sada je bila kockarnica - ljudi su igrali domine i kockali se, pa mi se čini da je kladionica ipak malo legalnija. Imam utisak da je ceo slučaj MZ „Brđani” bespotrebno predimenzioniran. Bez obizira na sve, treba ga iskoristiti kao povod da se na sednici Skupštine opštine donese nova odluka o načinu korišćenja prostorija mesnih zajednica i te odluke morali bi se svi pridržavati.

Republički ministar pravde dr Vladan Batić nedavno je u Mionici, po povratku sa Divčibara, gde ima kuću za odmor, bio neprijatno iznenađen stanjem u kojem se nalazi vazdušna banja na Maljenu.

Sa novogodišnjeg sastanka valjevskih gradonačelnika

- Problemi Divčibara ne mogu biti rešeni za godinu-dve, treba napraviti plan za period od pet do deset godina i rešavati ih korak po korak. Ne možemo pričati o turizmu ako grad nije rešio pitanja sanitarne deponije i toplifikacije. Nema logike da turizam cveta a da sve drugo bude katastrofalno. Naš plan je da se prvo reše problemi infrastrukture – struja, voda, putevi, telefoni. Sredstvima kojima smo raspolagali u 2002. godini počeli smo rešavanja problema snabdevanja vodom. Uloženo je deset miliona dinara, preostalo je još četiri, pa da posao bude realizovan do kraja maja. Što se tiče telefona, imamo čvrsta obećanja Draška Petrovića, generalnog direktora „Telekoma”, da će u ovoj godini biti zamenjena TTT centrala. Ostaje nam problem snabdevanja električnom energijom. Pokušaćemo da u okviru projekta IRD za pomoć razvoju lokalne samouprave dobijemo određena sredstva za revitalizaciju Divčibara, naravno uz učešće Opštine. Očekujemo da se definitivno okonča i sudski spor o tome ko je vlasnik hotela „Divčibare”. Očigledno je da „Sloga” nema interes niti može da ulaže sredstva u ovaj hotel. Jedino rešenje je privatizacija, a hotel „Divčibare”, ako se spor povoljno reši po „Slogu” i Valjevo, prvi treba prodati. Svi drugi imovinsko-pravni problemi, kojih ima dosta, uključujući i status DP „Divčibare-turist”, biće rešavani godinama i neće ih biti lako rešiti.

Da li opštinsko rukovodstvo razmišlja o varijanti da se, uz pomoć Republike, prvo uloži novac u revitalizaciju Divčibara, što bi za kratko vreme donelo značajan prihod koji bi bio usmeren za rešavanje drugih problema u gradu?

- Mi smo mogli da iz ovogodišnjeg budžeta izdvojimo značajna sredstva za Divčibare i da za godinu-dve one budu bez problema. Ali, ostaju nam nerešena mnoga druga važna pitanja poput toplifikacije i deponije koje prihod sa Divčibara ne bi mogao da reši. Aerozagađenost Valjeva je iznad normale i dozvoljenih granica i zbog toga kao prioritet moramo rešiti toplifikaciju grada. U ovoj godini izdvojili smo 3,000.000 dinara za građevinski projekat, koji će biti urađen do leta. Očekujemo, potom, kredite tako da će od jeseni početi radovi na toplifikaciji, koji će, prema našim očekivanjima, biti završeni za dve-tri godine. I deponija je veliki problem, tim pre što nova zakonska rešenja u ovoj oblasti predviđaju regionalne sanitarne deponije za 200.000 stanovnika po merilima Evropske unije.

Za kraj, ostavili smo pitanje „kontinuiteta vlasti”, koje je dotakao Milorad Ilić (SPS), vaš prethodnik na mestu predsednika Skupštine opštine. Njegova suština je u tome da li je DOS-ova vlast, rukovodeći se isključivo političkim razlozima, prekinula realizaciju nekih kapitalnih investicija, iako su socijalisti pre vas nastavili realizaciju velikih gradskih poslova koje su pre njih započele novodemokrate?

- Činjenica je da se ništa u Opštini i gradu ne može uraditi bez nekog kontinuiteta. Ovo tim pre što se ni jedan veliki projekat u našim uslovima ne može završiti bez pet do deset godina. Naš problem je upravo u stalnim političkim turbulencijama, pa nemamo konsenzus o razvoju grada. Niko nikada nije seo i razgovarao o tome šta je budućnost Valjeva i kako grad treba da se razvija. To je zaista ozbiljno pitanje i ja imam ideju da sada, kada smo ustanovili Dan Valjeva, upravo iskoristimo taj datum i počnemo razgovore upravo o tome. Za početak, iniciraćemo okrugli sto sa svim relevantnim faktorima kako bismo zajedno napravili strategiju razvoja budućeg Valjeva. Ako se i jednog trenutka dogovorimo i postavimo ciljeve budućeg razvoja grada, to onda moramo sprovesti bez obzira na promene vlasti.