Mi i oni

Ništa od svega pomenutog nije moglo proći bez dodatnog angažmana valjevske koalicije na vlasti. Ono jes' da se Glavna načelnica, odmarajući se na bazenu u sankovačkoj Pribari, kod Mionice, sva zabrinuta onako kako to samo ona ume da bude, žalila na koalicione partnere, posebno na „bezobraznog malog Đorđa”, sve se čudeći šta im se to događa. Ni druga polovina istog (koalicionog) srca „s leve strane”, dakako, nije ostajala dužna. Jer, vele oni, tako „nesposobnih, kao što su ovi iz Nove Srbije, odavno na vlasti u Valjevu bilo nije”. Kao najlukaviji među njima, baš vizionarski, drug Mika (Jokić) malo-malo pa preti da će napustiti koaliciju. Jer, tvrde njegovi, oni su bezrezervnu podršku dali gradonačelniku dr Jovanu Tomiću ali ne i kolaiciji! Kao da se sa njima, i njima sličnima, drugačija koalicija mogla i načiniti.

Ispostavlja se da su se „trojica (njihovih) nezavisnih” (Miško Alimpijević, Boba Gvozdenović, Roćko Jevtić) nudila i aktuelnoj opoziciji ali nagodbi „moglo biti nije”. Kao što se ispostavilo da je i drugarica u PSS pobednica, opštinska menadžerka Divna (Novaković) ucenila dr Tomića tražeći za sebe mesto potpredsednika lokalnog parlamenta zbog čega je i propala prva konstitutivna sednica SO Valjevo, 22. oktobra 2004. godine. Divni se, vele, ljulja fotelja u PSS jer se zavadila sa partijskim drugom Zdravkom (Vitoševićem), pa bi „njeni da je smene”. Pritom jedni idu kod Bogčeta, a drugi kod Dragčeta (Karića).

U tom kontekstu valja posmatrati i ponudu narodnih socijalista (SNS) da se DS, DSS, SPO i LS udruže sa njima e da bi smenili Jovana Bugarskog u „Napredu”. „Ima nas više”, poručivali su drug Mika i njegovi, na šta su sa druge strane dobili odgovor: „Neka hvala, sami ste zakuvali, sami i rešite”. Tim pre što je 28 (vaših) uvek bilo više od 23 (naših) odbornika!. Tako se došlo i do sve očitije podele na „mi i oni”, na „vaše i naše”. Nejasno je samo da li je iko od drugova na vlasti, ali i u opoziciji, svestan opasnosti koje te podele nose. Podsećanja radi, posle izborne krađe socijalista na lokalnim izborima 1996/97. godine, u Valjevu su sledili izbori za nova rukovodstva mesnih zajednica, pa je, u nekoliko navrata, došlo i do fizičkog obračuna tako podeljenih građana. Tada su u SPS i SPO imali snage i pameti da sednu za isti sto i svoje najostrašćenije aktiviste „vežu”. Danas, u ovoj situaciji, utisak je, te pameti teško da ima, posebno u strankama na vlasti!
 
Smenilo načelnika – Načelnika Kolubarskog okruga, Radomira Stevanovića ipak smenilo u Beogradu, u stranačkoj centrali DSS. Vlada Srbije sa sve Vojom Koštunicom to posle, jednog četvrtka, aminovala, pa načelnik „neobavešten kao i stranka kojoj pripada” tek sa vladinog sajta (www.srbija.sr.gov.yu) saznao za ono što je već „slutio da mu se sprema”. Njegovi partijski neistomišljenici iz Opštinskog odbora DSS u Valjevu, doduše, nisu baš sigurni da im je upalilo „devetomesečno kmečanje u Beogradu” i da je načelnik zbog toga smenjen, mada ne spore da sa Stevanovićem nisu imali problema kao sa državnim činovnikom, nego u gledanjima na način rada i organizovanja stranke. Tek, načelnikovanje zapalo Gorana Lučića, kako smo i nagovestili, pa ostaje da se vidi da li će, kada i kako, po jednima „perspektivni i već dokazani” junoša, a po drugima „tek sitan aparatčik”, smeti da u Okružno načelstvo udomi kandidata DSS za gradonačelnika Valjeva, Zorana Gavrilovića, smenjenog direktora Doma omladine i „svetskog putnika sa pasošem u džepu”.

Stevanovićevom smenom se, baš načisto, iznenadio i valjevski gradonačelnik, pa g. Raši ponudio savetničko mesto. Ovaj, pak, ima plaćeno „porodiljsko” od šest meseci, pa još razmišlja i meri argumente „za i protiv”. Dakako, nije on gori od Dragana Stojanovića Ćele iz SRS, koji je iz Valjevske pivare prešao „na stalni rad u Opštinu”, ali ne bi voleo ni da se shvati kako je posle smene postao „novosrbijanac”.

Ako Stevanović s razlogom ima dilema, valjevski radikali „zaposedaju teritoriju”. Sada su im se „za pomoć obratili” zaposleni u Zavodu za zaštitu zdravlja u Valjevu, institucije koju je osnovao JUL za vakta Peđe Savića. Posle oktobarskih promena 2000. nisu kao direktori valjali ni Verica Živković, dr Zoran Burmazović, a sada ni dr Zoran Sobek. U Valjevu bio ministar dr Tomica Milosavljević, posetio Zavod i rekao šta je imao da kaže. U kućnim posetama kod zaposlenih, međutim, biva zbog „tražene pomoći”, viđani su istaknuti radikalski kadrovici, Petar Dobrivojević – Pera Biomiks, inače direktor novoosnovane Opštinske stambene agencije (OSA), i Dragan Knežević.
 
Benzin i aska – Taman je rešeno pitanje sumnjivog tankovanja oko 8,5 tona benzina na „Beopetrolovoj” pumpi kod „Kosmaja”, što je danima bio test za neorganizovanu opštinsku vlast, kad im je novu dževu zadala pit bul keruša Aska, koja je u dvorištu obdaništa „Naša radost” napadala (i izujedala) druga Žarka (Vasiljevića) iz Tehničke službe Ustanove „Milica Nožica”, koordinatorku vaspitačica Radu Križan, „Vidrakovog” šintera Reksa (Žiku Cvetkovića), RTS-ovog TV snimatelja Darka Despotovića… Pet dana je trebalo odgovornima da se organizuju, da u Lajkovcu pronađu stručnjaka sa specijalnom puškom (i municijom) za uspavljivanje životinja, pa je Aska sa svojim štencima, preko privremenog azila za pse lutalice u Mrčiću, stigla u sličnu ustanovu beogradske organizacije za zaštitu životinja „Orka”. Ona sada čeka ko će je usvojiti, a njenom „neodgovornom vlasniku” u Naselju zbratimljenih gradova, koliko nam je znano, policija nije ušla u trag.

U ovom slučaju, za razliku od „Napredovog” štrajka, nije morala da posreduje Regionalna kancelarija OEBS-a u Beogradu. Nije bilo ni pretnji da će Valjevo, ukoliko se ta stvar (sa „Napredom”) brzo i povoljno ne reši, imati ozbiljnih problema u odnosima sa zemljama EU i belosvetskim donatorskim organizacijama. Dilema je sada da li će koalicija na vlasti, nacionalne i državotvorne provinijencije, pristati da joj se u posao mešaju „strani plaćenici i domaći izdajnici” ili će, ipak, zarad viših interesa „leći na rudu” i smeniti Jovana Bugarskog. Čak i po cenu da drug Đorđe (Milićević), u znak protesta, podnese ostavku na mesto potpredsednika lokalnog parlamenta, bez obzira na to što bi „svi bili na gubitku”.

Pa, jesmo li se, drugovi, za to borili? Drugo je pitanje koji će to „neki drugi Jovan” pokušati da disciplinuje kolege, nagovori ih da prekinu štrajk započet 8. jula, povuče ili umnoži krivične prijave i tužbe, vrati ih na platni spisak…
 
Balon – Plivači „Valisa” su i na državnom prvenstvu, 6. i 7. avgusta u Petnici, pokazali da zaslužuju balon na „svom bazenu”, kako bi i tokom zime mogli da treniraju punom parom. Balon bi, naravno, omogućio dodatni, treći čas nastave fizičkog vaspitanja nedeljno u svim valjevskim školama (osnovnim i srednjim), kao i obuku neplivača, rad sa decom iz obdaništa, korektivnu gimnastiku za ispravljanje krivih kičmi i lečenje ravnih tabana. Pomoć je, kažu, obećao Gradonačelnik lično, koji je na otvaranju Državnog prvenstva SCG pohvalio i „naše majstore” za dobro napravljene nove startne blokove. Da ne bude zabune, majstori su iz Nove Srbije, sa četvorostrukim odbornikom Slobodanom Vasiljevićem na čelu, inače predsedavajućim sednica ovako konstituisane SO Valjevo. Potom je Doktor za one stare startne blokove, premeštene na plići deo bazena, ne razlikujući ih jedne od drugih, baš upućeno rekao: „E, jesu ih napravili!”

Pritom, duvanja u balon nije bilo, a sada se tek vidi koliko je predsednik Gradske vlade (2000-2004), Žarko Kovač dobro radio svoj posao, uprkos stalnom bespotrebnom „klinču” sa novinarima, odnosno koliko je pogrešio što pitanje balona na olimpijskom bazenu u Petnici nije sam rešio. Novaca je bilo, a Kovač bi mandat okončao delom po kojem bi ga mlađi pamtili!