Moleban za slet

Valjevo je takoreći po broju novoprimljenih državnih službenika prvo u Srbiji. Koji je to stručnjak i stručnjakinja, tu ni jedan moleban ne pomaže, tu bi  samo dobar slet dao rezultat.

Moleban za slet, Todor, Kolubara sept 2012

To što su demokrate uzele nešto da se džapaju, te zakazivanje Glavnog od­b­ora za 8. septembar, bilo je ok­idač za grande zaključak da će Srbija do­bi­ti još jednu Osmu sednicu. Ostalo je sa­mo da se vidi ko će tu biti Stambolić, tko Milošević, a tko Buca Pavlović. Ali, izgleda da je vreme osmih sednica, pa i takvih diferencijacija, koje su po­dr­azumevale i seču glava, definitivno pr­ošlo. Danas je, braćo i gospođe, na­jva­ž­nije jedinstvo, jedinstvo u kome je ču­va­nje privilegija jedina kohezija, i taj le­p­ak, koji male i velike sebičluke pr­ed­st­av­lja kao interes Srbije i njenih gr­ađ­a­na.

A radi se o tome, da se pojednostavi, ko je odgovoran za poraz De­mo­kra­ts­ke stranke, i što je još gore i tr­agičnije, ko je odgovoran za guranje Sr­bije u zabran takvih vizionara kakvi su Toma Vučić Nikolić i ostali di­nk­ić­da­či­ći i krkobabići. Naravno da su od­go­vo­rne demokrate, koje su obezvodnile i se­be i Srbiju, ali oni to neće priznati ni pod batinama. Ostaje objašnjenje da nam je takva sudbina, a od sudbine se, je­lte, ne beži.

Ali ajmo redom, prvo je Đilas uz’o da se javlja, i to rečima koje su ob­eć­avale: sagledati svoje greške, bi­ti pošten i prepustiti političku sc­enu i stranku najboljima među nama; ot­vo­riti prostor za nove ljude, za Bele li­st­iće, za intelektualce, jer je to ne­op­ho­d­no da bismo išli napred... Tadić uz­vr­at­io da nema podela, a da Đilas treba da po­štuje stranačku disciplinu i statut. Ja­vio se i Mićun, iskusno, da će svako ko po­kuša da pravi novu stranku doživeti kr­ah, Đilas nastavio je osnovno pitanje ka­ko se Stranka vodi i gde ide, Tadić se do­punio da se u stranci analizira i ut­vr­đuje odgovornost za izborni poraz, ali da nema potrebe žuriti, jer je DS, jelte, na­cionalna institucija, izuzetno bitna za budućnost zemlje. Naši analitičari up­ozorili da bez DS nema demokratije...

Da se ne zaboravi da Đilas rek’o da ovo nije leto u kojem DS treba da bu­de u kupaćim gaćama, stig’o aber da Goran Vesić - sa iskustvom uspešnog br­ojanja glasova kad ono Đinđić jedva sa­vl­ad’o anemičnog Vuksanovića – zadužen da pripremi osnivanje Đilas stranke... Kad je stvar došla do vrhunca, desila se pa­lanka. Na izbornoj skupštini DS u Sm­ederevskoj Palanci, pojavili se Svi i Za­jedno, Đilas rek’o da su ga u vezi ku­pa­ćih gaća pogrešno razumeli, te da će Os­m­om sednicom DS biti razočarani svi oni koji loše misle DS, a Visoki Šu­ta­novac  poručio da su svesni da su gr­eš­i­li, ali da će sve biti iskorišćeno u ko­ri­st jačanja DS, sa ciljem da se ojača cela S­r­bija...

Svi odahnuli, dobro je, zl­o­na­m­er­ni­ci i ostali sa te liste  mogu da ga duvaju, DS je pokazala, i ima po­ka­že, da je Nacionalna institucija. Ni­šta od osme, a neće ništa biti ni od de­ve­te sednice. Sve i da Đilas fo­rma­liz­uje svoje liderstvo i u stranci, da Tadić bu­de prisiljen da se prihvati počasnog pr­ed­sednikovanja, potpredsednikovanja u So­cijalističkoj internacionali, da raz­ni Petrović potpredsednici ne budu što jesu, ostaju nam šutanovci razni, koj­i su, o’zdo pa sve do gore, za sebe pr­ig­ra­bili titulu Nacionalne institucije.

Dakle, ako je neko imao iluzija, ni­šta od posla i tzv. re­st­ru­kt­ui­ra­nja Demokratske stranke. Ima br­aćo i gospođe bude i bidne kako je bilo. A i sočim bi to Đilas pred Lazara, s ko­jim potencijalom, kojim malim i vel­ik­im šutanovcima? Ta Demokratska str­an­a je, zaslugom politike Kuće, postala leglo i azil za svakog mediokriteta koji je pr­eko stranke avanzov’o preko svakog ava­nz­o­vanja. Ruku u demokratiju da će svaki taj me­diokritet, koji ne razlikuje Đinđića od Miloševića, a kamoli Đilasa od Ta­dića, koga rukovodi samo lični benefit, po­goditi pravu stranu i biti prvi za sv­ake promene koje znače dalje jedinstvo u pr­ivilegijama. Ta neće valjda oni koji Še­st mandata obnašaju mesta pr­eds­ed­ni­ka opštinskih i inih od­bo­ra biti protiv svakog sv­og progresa. Ili će pr­otiv sebe biti silesija DS čl­anova u upravnim od­bo­ri­ma i drugim kontrolama leta.

Nešto bi moglo bi­d­ne i bude, o De­mo­kr­at­skoj stranci, o Sr­biji kad se radi, ako bi Đilas – koji je gr­ado­nač­el­n­ik Beograda i zah­va­lju­ju­ći milosti Vučića, ako ne njega, a ono drugih Mi­los­rd­nih anđela – kan’o onaj do­le Baja u Kuršumliji, po­delio grabulje i lopate Svima Onima Za Koje Se Zna Da Im Je Jedini Posao Da Ne Rade Ni­šta Sem Da Grabe Za Sebe. Ne treba da gr­abuljaju i lopataju, samo neka drže alat. Uo­stalom, kakav je profesionalni ka­pa­ci­tet Demokratske stranke govori i to da je skoro ceo njen vrh, bivši ministri, seo u poslaničke klupe.

A statističke knjige kažu da je, up­rkos javnom Zalaganju za smanjenje ad­ministracije, između 2008. i 2012, povećan broj državnih činovnika. U vrhu liste, po tom povećanju, je Valjevo. Ko­ji je to stručnjak, koja stručnjakinja, br­aćo i gospođe. Toliko ih je da im ni je­dan moleban, sve i da ga sami Milutin na­redi, onih koji kunu Ovakvu državu i Ta­kvu pravdu ne može ništa. Moguće da bi jedan dobar slet, gde bi se sve to, po ug­ledu na tu Kuršumliju, postrojilo sa mo­ti­ke i lopate, dao neki rezultat. Ako su već najbolji, neka javno pokažu i sebe i te veštine.