(Ne)očekivana pobeda Ban Ki Muna

Kako je dr Aca Gajić na izborima u G17 Plus nadmudrio Miloja Obrenovića * Jovan Krkobabić i Ivica Dačić poodili Valjevo * Narodni i ini socijalisti pretrčavaju među Nikolićeve naprednjake, opoziciju ne može da ujedini ni Koštunica Voja

Na unutarstranačkim izborima u valjevskom G17 Plus, mimo očekivanja, pobedila je lista bivšeg narodnog poslanika te stranke dr Aleksandra Gajića, od milošte zvanog Ban Ki Mun. Poražena je lista Miloja Obrenovića – Lepog mije, načelnika Kolubarskog upravnopg okruga, pa je pukla Šipka, dok je Bubanj, ipak, ostao čitav!

Odlučilo je 20-tak glasova, a poraženi vele da je ishod odlučila izborna geometrija, iliti korekcija spiskova članstva sa pravom glasa veštijeg političara dr Ace, koji je u izjavi za TVA najavio da nikakvog revanšizma neće biti jer su, kaže, u pitanju bile „ideološke razlike”. „Pobedila je izvorna opcija G17 Plus, opcija desnog centra, dok su poraženi oni koji su valjevski odbor želeli da pomere u levi centar!”, izjavio je dr Gajić.

On je najavio da će se sa mesta predsednika Gradskog odbora povući do kraja godine, zna se, veli, i njegov naslednik na tom mestu, ali njegovo ime nije hteo da obelodani. Sve liči na ono „malo morgen” kanarinca iz Požarevca! Istini za volju, na obe izborne liste bilo je raznih „cvećki”, a dr Aca je na vreme počistio osnivače G17 Plus u Valjevu, ali i „izmislio” i ispostavljao na direktorske i ine položaje i one koji su mu sada (s pravom) „radili o glavi”.

Zbog izbora, bila je i stranačka kontrola iz Beograda, utvrdila da je sve u redu, a priče o tome kako su pojedinci skloni dr Gajiću za razvoj svog privatnog biznisa dobili državnih para po sistemu „pola pije, pola Šarcu daje” nije lako proveriti. Kao ni tezu da su „žuti” agitovali za Miju Obrenovića zbog procene da je „podesniji za rukovanje”, što je dr Gajiću i obezbedilo (ne)očekivanu pobedu.

DEKA JOVAN – Valjevo je pohodio dr Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik PUPS-a. Na konferenciji za novinare u Gradskoj kući pohvalio je valjevsku socijalnu politiku, koju je, međutim, kritikovao na stranačkoj tribini PUPS-a u sedištu SPS-a. Nije, valjda, uočio izveštače, pa i poneku TV kameru, pa mu se omaklo kako „moraš da budeš odbornik da bi zaposlio dete”! To je nama naša borba dala…

Deka Jovan je posetio i gradilište budućeg Gerontološkog centra na Majdanu, u Gradcu, gde je pritisnut pitanjima znatiželjnih iz Centra za socijalni rad „Kolubara” obećao pomoć od 800.000 evra za opremanje Staračkog doma kada bude izgrađen donacijom Japanske vlade.

Uz dr Krkobabića, od Babića iz okoline Krke u Kninskoj krajini, u Valjevu je bilo i drugova još iz PUPS-a sa narodnim poslanikom Momom Čolakovićem na čelu. Dočekali ih ovdašnji partijski drugovi i drugarice, podrazumeva se picnuti sa tašnama, mašnama i taze ondulacijama. Drug je Leka Džokej Marinković, baš kako to protokol nalaže, novinare zamolio da završe sa pitanjima (ekspertu za PIO sistem, koji je taj sistem dobrano urušavao za vakta Slobe Miloševića) i pozvao na stranačku tribinu u SPS.

Deka se Jova vozio u službenom „audiju” crne boje, sa podrazumevajućom rotacijom „ninana” i službenim vozačem, a u svom potpredsedničkom kabinetu u Vladi Srbije, gde je, veli, i potpredsednik i pisar, ima samo petoro zaposlenih. Njegov vozač mekše goni auto od onih drugova PUPS-ovaca iz pratnje, koji su svoje makine sa opštinskog parkinga put Gračanskog groblja i Gerontološkog centra pokrenuli „potpisujući” šare na gumama.

MINISTAR – A koliko je tak „audija”, uz blindirani BMW, bilo u pratnji zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića, koji je takođe poodio Valjevo! Svi ‘nako crne boje, zukću samo. Ministar bio u Policijskoj upravi, pa u Gradskoj kući, pa kod preosvećenog vladike Milutina, pa u crkvi Vaskrsenja gospodnjeg (niko od TV snimatelja ne u’vati kol’ko je love dao na oltar pošto se iskusno prekrstio junačkom desnicom i ikonu presvete Bogorodice celivao).

Na pres konferenciji u Gradskoj kući najavio „beli šengen” od 1. januara 2010, najavio i modernizaciju policije nabavkom motocikla za saobraćajnu policiju, kere što droge ‘vataju, nove računare za borbu protiv sajber kriminala… Najavio nastavak obračuna sa organizovanim kriminalom, složio se sa novinarima da i policija ima problema sa odredbama novog Zakona o informisanju Srbije i izmenjenim Zakonom o krivičnom postupku (ZKP) zbog čega bi država Srbija morala da dâ zvanično tumačenje u praksi prisutnih nedoumica.

Dobro obavešteni tvrde da je minister Dačić u Valjevu bio i zbog toga da proveri kapacitete Okružnog istražnog zatvora, koji su, hvala na pitanju, poodavno prebukirani jer je, izgleda, u pripremi apšenje nove grupe sa područja Kolubarskog okruga!

Crveni deo „crveno-žute” koalicije na vlasti u Srbiji, na svim nivoima, funkcioniše, dakle, k’o u „srećna vremena” do 2000, s tim što su se žuti, čini se, uljuljkali u vlasti, pa su im sve oči uprte u predsednika države i stranke Borisa Tadića, koga sajber klinci iz milošte zovu Boki Taki.

POJAČANJA – Opozicija se ko pojačava ako je suditi po onima što se po vas celoj Srbiji oglašavaju u ime Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. U Valjevu to znači da je posle nekadašnje SPS perjanice Miroslava Mandića Mande jato promenio i Mihailo Milutinović – Mića Klomfer. Ono, još uvek se ne ispunjava njegov o prorčanstvo da je tamo gde „visi Slobina slika”. Ko zna...

U Valjevu su i narodni socijalisti (SNS) Mihaila Jokića, izuzimajući Mila Miloševića, najavljivali kolektivno utapanje među Nikolićeve naprednjake iako, izgleda, njegovi novi partijski drugovi nisu baš voljni da ga biraju za lokalnog lidera. Bumo vidli.

Opozicija se pojačava, zbija redove, ali ni Koštunica Voja nije uspeo da pomiri SNS i SRS, ne mere to lako. DSS u Valjevu oglašava se uglavnom u dve situacije – o krsnoj slavi Đurđevdanu, 6. maja, i zasedanjima gradskog parlamenta, kojima, uprkos svemu, i dalje predsedava Mali Džokej, Goran Lučić. Politika nemešanja u svoj posao, kada je DSS u pitanju, i do sada je davala natprosečne rezultate!

Analitičari procenjuju da su naprednjaci radikalima već pokupili 70 odsto nekadašnjeg njihovog biračkog tela.

PRIJEM – Od svega pomenutog, dolazak mladog košarkaškog asa Miloša Teodosića u rodni grad bilo je posve drugačije. Predstavljalo je trenutke koje bi svako normalan u zemlji Srbije poželeo što češće. Nasmejan, opušten, ne zaboravljajući nikoga od drugara iz detinjstva, preko ljudi zaslužnih za njegovu uspešnu sportsku karijeru, do gradonačelnika Zorana Jakovljevića i njegovih saradnika, Miša je pokazao da je pravi ambasador Srbije u svetu.

Na poklon je u Gradskoj kući dobio sliku Miodraga Pešića na kojoj je ovekovečena njegova poza sa utakmica Evropskog prvenstva u Poljskoj na kojoj je, posle sjajnih poteza, prstima podignutim iznad glave pokazivao srce – poklon svojoj devojci Maji Ognjenović, jednoj od najboljih odbojkašica Srbije, i bratu Jovanu, koji je posle „pedale” dobijene u Metalcu novi klub pronašao u Grčkoj, u Egaleu.