O Berku Saviću...

U eseju Ostoje Prodanovića o Berku Saviću, u prošlom broju „Kolubare”, ponešto nedostaje. Kao dugogodišnji prijatelj pratio sam Savićev životni put tokom minulog vremena. Još u vreme studija osnivač je fudbalskog kluba „Gradac” u kome je godinama i igrao. Osnovao je Turističko društvo „Gradac” koje je u to vreme bilo veoma aktivno oko uređenja grada a i oko organizacije raznih izložbi, izleta... Interesna zajednica za odmor i rekreaciju građana Valjeva osnovana je na njegovu inicijativu čiji je i predsednik Izvršnog odbora bio. U okviru aktivnosti ove zajednice podignuta je betonska brana na Gradcu koju građani nazvaše „Berkova brana”. Na njegovu inicijativu, uz višegodišnji trud, podignut je i spomenik književniku Milovanu Glišiću kao i Spomen dom u kome su godinama održavana „Glišićeva posela” i to uz prisustvo najeminentnijih ljudi iz naše kulture. Muzički ansambl „Valjevci” je njegovo delo.

U svom profesionalnom radu Berko Savić je bio na više rukovodećih mesta u gradu: referent u Sreskom javnom pravobranilaštvu, šef Odseka za urbanizam i komunalno stambene poslove, predsednik Opštinskog suda u Valjevu. Bavio se i advokaturom a svoju karijeru završio je kao profesor Građanskog prava na Višoj školi „Prota Mateja Nenadović”.

Objavio je više od dvadeset knjiga iz nacionalne istorije i književnosti koje su promovisane u valjevskom Domu kulture, Domu vojske u Beogradu, Kolarčevoj zadužbini, Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, Domu kulture u Subotici. Recenzenti njegovih knjiga bili su znameniti akademici: Radovan Samardžić, Dragoljub Živojinović, Andrej Mitrović i drugi.

Dobitnik je Septembarske nagrade Valjeva, nagrade za kulturu Oštine Valjevo, Vukove nagrade, Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije, Ordena svetog Nikolaja svesrpskog. Član je udruženja književnika Srbije i USKORA (Udruženja srpskih književnika u zemlji i inostranstvu).

Savić je i veliki zadužbinar. U svom rodnom Gradcu podigao je Javnu česmu. Na jednoj knjizi publicista Ljubisav Andrić piše: Nedostižnom Berku Saviću! Kako mu se odužilo njegovo rodno Valjevo, pisao je u prošlom broju Ostoja Prodanović, u članku pod naslovom: „Opus i slučaj Berka Savića”.  Možda se u njegovom slučaju može upotrebiti Njegoševa misao „Pokoljenja dela sude...”