Opština u balonu, fasada u bareljefu
Skupština opštine Valjevo je početkom prošle godine raspisala konkurs za obnovu fasade na svom zdanju na Gradskom trgu. Iako su se javile tri firme, komisija nije izabrala najpovoljnije rešenje.
Skupština opštine Valjevo je početkom prošle godine raspisala konkurs za obnovu fasade na svom zdanju na Gradskom trgu. Iako su se javile tri firme, komisija nije izabrala najpovoljnije rešenje. Bez ikakve odštete učesnicima, konkurs je poništen i ponovo objavljen - ovoga puta i u državnim glasilima a ne samo u lokalnim. Na formulaciju i sprovođenje konkursa, Društvo arhitekata Valjeva je stavilo primedbe, pre svega zbog toga što se takva intervencija mora tretiratiti i arhitektonski i dizajnerski.
Mile Jevtić sa svojim uzorkom moguće fasade zgrade SO Valjevo
Pokazalo se da je primedba na mestu jer je skoro svaki od pet predloga, dostavljen na drugi konkurs, nudio redizajniranje desetospratnice na Gradskom trgu, izgrađene pre nepune četiri decenije po projektu Čedomira Beloša. I izabrano rešenje firme iz Beograda, Mašinoprojekt-kopring, delom će izmeniti spoljnu fasadu. Zanimljivo je da je među četiri predloga ove firme jedan bio i valjevskog vajara Mila Jevtića, koji sada živi i radi u Vašingtonu (SAD).
Jevtić je ponudio je da se ispod staklenih delova postave bareljefne ploče po tehnologiji koju je pantentirao i po kojoj je radio nekoliko skulptura koje su i na javnim prostorima Valjeva. O toj svojoj ideji govorio je pred ponovni odlazak u Ameriku sa molbom da se ovo objavi tek kada konkurs bude završen.
- To je tehnika od betona, glatkog kao staklo, što mislim da je važno za ovaj projekat, jer će refleksirati svetlost koja može da izrazi zgradu značajnije, na nekom drugom nivou nego što je navika da se gradi u ovom podneblju. Predviđeno je da budu ploče u boji koje podsećaju na neku imitaciju kamena ali u kombinaciji crvene i sive boje. To bi bilo efektno iz više razloga. Jedan razlog je taj što se vizuelno oseća dominacija zbog tog kontrasta, a sa druge strane sprečiće prljanje smogom, što je problem sa belom bojom.
To si primenio na fasadi jedne sportske dvorane u Ljubljani?
- To sam radio 1975. godine i do danas se na tom frizu nije ništa promenilo. Nije ruiniran, boja je ista, površina je ista u glatkoći kao u startu. Naglašavam tu glatkoću iz dva razloga: zbog toga što je površina apsorbovanja vlage manja, poroznost minimalna, ne ulazi vlaga u materijal. Postoji mogućnost bolje zaštite materijala. Ima sve osobine kvalitetne fasade sa reljefnim efektima.
Predlažeš da se sve horizontale prekriju bareljefima, da li je to skupo?
- Napravio sam uzorak i kalkulaciju, pa mi se čini da je malo skuplje, koliko ja mogu da procenim poredeći cene ovde i cene u Americi, i u toj zbunjenosti, može da se smanji cena, ili da se uradi samo prizemlje a možda bude atraktivnije rešenje kombinacijom dve tehnike.To je stvar kasnijeg razmatranja i, naravno, pristanka arhitekte sa kojim sarađujem.
Zgradu sagledavaš kao celinu koju treba redizajnirati...
- Čini mi se da bi bilo šturo uraditi jedan deo posla a da drugi deo bude nedorečen i zapostavljen. Jer bi onda imali zgradu, jedan deo urađen, drugi ne, tamo - ovamo... Ja mislim da bi se to moralo rešavati zajedno. Znam da je taj posao naručen da se uštedi u grejanju, ali treba dobro uraditi ceo posao.
Da li si i pre razmišljao o sličnim intervencijama?
- Takve ideje imam odavno. A imam i jednu ludu ideju, jer smo mi umetnici zahvaljući tim idejamo vitalni i znamo da uzdrmamo javnost da dobije inspiraciju, da ne bude život prozaičan. Ja sam koristio gumenu tehniku i za svoje skulpture. I baš bi bilo interesantno da se napravi takva fasada koja bi se duvala. Zid opštinske zgrade bi se uvek pomerao, da bude malo veći prostor između unutrašnje i spoljne strane, da sa unutrašnje strane cirkuliše vazduh. Taj vazduh bi istovremeno grejao ili hladio opštinsku zgradu. I spolja bi se videlo to strujanje, na tom zidu. A najinteresantnije bi bilo kad se napuni cela Skupština opštine i kad ljudi uđu da se ona, spoljna gumena folija, potpuno napumpa. I onda se spolja vidi taj efekat pune mase...
- Imam odavno ideju i za crkvu. To je da se uradi „komunikatnom tehnikom” jer je ta tehnika toliko prilagodljiva za razne reljefe, tekstualne efekte. Imam predstavu o crkvi koja bi bila oblikovna, cela ispisana tekstom, sa otiskom pisma kao na tablicama klinastog pisma. Ta crkva bi bila monolitno zdanje utisnutih poruka, nada naše religije.
Pulika je imao sličnu ideju - zapisi za pešački most...
- Ova tehnika je pogodna za namene takvog dizajniranja. Posebno kad se radi u armiranom betonu. Čelik u betonu korodira, a ovom tehikom bi se moglo mnogo više učiniti u zaštiti. Naravno i estetski efekat bi bio, mislim, mnogo efikasniji nego na bilo kom mostu koji je do sada urađen ma koliko mi bili ponosni na mermerni kameni most, koji je „renesansni” most u sred valjevske čaršije.
Skice su u Valjevu ili u Americi?
- Negde između... u kompjuteru!
