Pismo iz daleka

U Torontu smo, 12. novembar 2005, osnovali Zavičajni klub Valjevaca. Odziv je bio neočekivano veliki, došli su valjevci iz Vindzora, Kičinera, Hamiltona, Barlinktona... pojedinci su prevalili put dug 400 km.

Došle su sve generacije, od petogodišnjeg Alekse, praunuka Svete Bojičića Travke do Slobodanke, sestre kafedžije Erića. bili su tu Brđanci, Tešnjarci, Zlokućanci, Ilidžanci, Gračani, ali i oni poreklom sa Petog puka ili Centra Valjeva.
 
Iz Vindzora je došla Verica Pavlović, unuka poznatog valjevskog pekara Nastasa, inače bliska rođaka Kaće i Slavena Lula Radovanovića.
 
Specijalni gost bio je košarkaš Vlada Radmanović, zvezda Super Soniksa iz Sijetla na predlog zlate Jovanović – Bjelić, jedne od najuspešnijih valjevki u Torontu za prvog predsednika našeg Zavičajnog kluba izabran je Voja Burmazović, Brđanac. O svemu su u nekoliko navrata pisale i naše novine u Torontu.
na taj način stvorene su mogućnosti da se obezbede sredstva za kulturne manifestacije na kojim bi učestvovali poznati Valjevci iz otadžbine.