Svedočanstvo za istoriju

Knjiga Velibora Berka Savića podeljena je na tri dela. Na 118 strana su biografije sa fotografijama Solunaca - nosilaca Albanske spomenice, s nekoliko prigodnih ratnih slika i faksimila, tako da je i faksimil jedne naredbe Kralja Aleksandra Prvog i na naslovnoj strani knjige. Od 119. do 158. strane je poglavlje „Solunci na lomači”, a od 1959. do 204. su dokumenta. Na kraju je registar imena.
U prvom delu knjige profesor Savić je dao opširne biografije Solunaca sa slikama iz Valjevskog kraja koje je brižljivo godinama prikupljao. Tu je ovekovečio za sva vremena Solunce - nosioce Albanske spomenice iz junačke Valjevske nahije. Nije pravio nikavu razliku među Soluncima, smatrajući ih sve junacima i dostojnim sinovima srpskoga naroda. Vredno je zabeležiti da je ovekovečio i očeve dveju istaknutih dobrovoljačkih porodica iz Valjeva - učitelja Čedu Miloševića i kapetana prve klase Svetozara Cokića. Učitelj Čeda je otac Brane-Gedže, Nedićevog šefa propagande za Okrug kraljevački i dobrovoljca-junaka Ljubiše-Pekule Miloševića, koji danas živi u Engleskoj. A kapetan Cokić je otac dobrovoljaca, pok. prote Dragoljuba Cokića i još živih potporučnika Dušana i Jovana Cokića, čija imena pisac takođe spominje.

U prvom delu knjige Savić je najpre dao objašnjenje kako je u dane Brozove vladavine, bila 1972. godine zabranjena knjiga, „Srbija u ratovima 1912-1918. sa osvrtom na Valjevski kraj” koju je priredio istaknuti prosvetni radnik Mladen Petronić. To je bilo vreme progona svega što se nije slagalo sa brozovštinom i partizanštinom. Posle toga daje opširne biografije sa fotografijama dvadesetak tada još živih solunaca i nosilaca Albanske spomenice, koji su činili čuda od hrabrosti za vreme ratova za narodno oslobođenje i ujedinjenje. Sve njih je autor ovekovčio za sva i večita vremena. Što je važno istaći, uz pojedine biografije su date pesme posvećene najhrabrijim među ovim hrabrim soluncima. To su lepa poetska ostvarenja, puna osećajnosti i ljubavi za ove ratnike. Pojedini su pisali i dnevnike, kao na primer Živojin Lazić iz Sankovića, jedan od tada najpoznatijih živih solunaca. Savić citira najinteresantnije odlomke iz dnevnika gde su divni opisi ratnika - saboraca, krajeva gde su bitke vođene i opisi samih bitaka. To su svedočanstva za istoriju!
Onda dolazi poglavlje „Solunci na lomači” gde su sudske presude Brozovih sudova, koji su iz mržnje i osvete izricali presude najboljim i najhrabrijim sinovima Srbije i srpskog naroda. To je da čovek prosto ne veruje! Solunci su hteli da obnove Udruženje nosilaca Albanske spomenice koje je bilo prvobitno osnovano još pre Drugog svetskog rata. Međutim, komunistička vlast je sve činila da uguši Udruženje i ne dozvoli rad. Na stranama od 142. i 157. pisac donosi spisak nosilaca Albanske spomenice 1915-1916. Podružnica Valjevo s podacima kada su rođeni, odakle su i kada su preminuli. (Žao mi je što u spisku nisam našao ime svoga oca Milovana V. Karapandžića, koji je takođe bio nosilac Albanske spomenice i koga je kralj Aleksandar Prvi 1926. godine postavio za vojno-državnog majstora pekara 6-og pešadijskog puka Kralja Aleksandra Prvog u Bijeljini.) Spisak ima 401 solunca i dva počasna člana. Ovo poglavlje se završava slikama Luke Kutlešića, Živka (Davida) Aduta, Vidoja Gajića i Dragoljuba Gajića koje su Nemci među prvima streljali 1941. godine.
Zatim sledi poglavlje „Dokumenti” s Njegoševim stihovima: „Kome snaga leži u topuzu, tragovi mu smrde nečoveštvom”. Tu su presude Brozovih sudova nevinim ljudima, koje je pisac ovih redova bezmalo sve lično poznavao. Naročito je duša zabolela, kada sam čitao presudu poznatom valjevskom sudiji Dragoljubu Dragojloviću, koga je redovni sud bio osudio na vremensku kaznu, a onda ga preuzeo Vojni sud i izrekao smrtnu kaznu, i bio streljan!
Velibor Berko Savić, po struci pravnik i profesor Građanskog prava, piše da je nečuveno u zakonodavstvu da se jednom čoveku sudi dva puta za ista dela! To je protivno pravnom principu o presuđenoj stvari. Autor naglašava da je u pravnoj praksi nečuveno da je jedno isto lice - u ovom slučaju komunistički sudija Milijan Jeremić - u prvom postupku učestvovao u svojstvu islednika, da bi potom u drugom postupku bio predsednik sudskog veća! Berko Savić doslovno piše da je to „očigledan slučaj pravnog linča i manijakalne opsednutnosti!”
Pisac ovog prikaza je u svojim do sada objavljenim delima tvrdio da su komunisti po dolasku na vlast streljali u Valjevu dve hiljade Valjevaca. Toliko navodi i tadašnji partizanski pisac Dobrica Ćosić u svome romanu „Deobe”. Međutim, Velibor Berko Savić piše u ovoj svojoj knjizi da su komunisti pobili tri hiljade, a mesto gde su streljani nazivi „Pasjim grobljem” (po uzoru na ono u Crnoj Gori) - a to je valjevski „Krušik”.
Knjiga Velibora Berka Savića „Solunci na lomači” je dragoceno svedočanstvo za istoriju. Ona će budućim generacijama pomoći da saznaju punu i pravu istinu o „sumanutom režimu” Josipa Broza Tita, kako ga je nazvao Dragoslav Mihailović.
Savićeva knjiga je pisana lepim srpskim jezikom, kojim se govori u Valjevskom kraju.