Svilen gajtan za frustrirane i impotentne

Ubljani su dobili novo opštinsko rukovodstvo. Posle drugog kruga glasanja, predsednik Opštine je profesor matematike Sava Sarić (GG „Za zavičaj”), dosadašnji direktor Gimnazije „Branislav Petronijević”, koji je sa gotovo 400 glasova razlike pobedio nastavnika ruskog jezika Nikolu Starčevića (SPS). Odbornici su za njegovog zamenika, na konstitutivnoj sednici Skupštine opštine, održanoj 21. januara, izabrali advokata Radojka Denića (GG „Za zavičaj”).

Predsednik SO Ub, shodno odredbama novog Zakona o lokalnoj samoupravi Srbije, takođe voljom 40 odbornika, postao je diplomirani ekonomista Zvonko Minić (DSS), dok je za njegovog zamenika izabran diplomirani ekonomista Milan Urošević (DS, DOS „Zajedno za Beograd”). Sekretar Skupštine opštine je diplomirani pravnik Ljiljana Ilić, doskorašnji sekretar privremenog Opštinskog veća, a načelnik Opštinske uprave je diplomirani pravnik Zorica Markoš (GG „Za zavičaj”). Izbor Opštinskog veća, zapravo nove opštinske vlade, ostavljen je za „drugo vučenje” posle dodatnih konsultacija predsednika Sarića sa predstavnicima stranaka, koalicija i grupa građana koje imaju odbornike u SO Ub. Sava Sarić je za sada održao i predizborno obećanje da se među njegovim prvim saradnicima neće naći niko od onih koji su na funkcijama bili do vanrednih lokalnih izbora.

NOVE STRANKE I TRANSFERI – Svoje opštinske odbore u Valjevu su na izbornim skupštinama konstituisali Narodna demokratska stranka dr Slobodana Vuksanovića i G-17 plus dr Miroljuba Labusa. Predsednik NDS je preduzetnik Maksim Marković, prvi čovek G-17 plus je arheolog Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja, a potpredsednik građevinski inženjer Nikolina Petronijević. Kao što je običaj u ovakvim prilikama, aktuelni su bili transferi zanimljivih pojedinaca u novoosnovane stranke. Vuksanović je pridobio advokata Slobodana Nenadovića i preduzetnika Svetomira Cvetkovića, osnivače SPO u Valjevu. Nenadović je od 1997. do 2000. godine bio republički poslanik SPO i predsednik Odbora za bezbednost u Narodnoj skupštini Srbije, ali i zamenik ministra za unutrašnju trgovinu 1999, u Saveznoj vladi premijera Momira Bulatovića (SNP) čiji je potpredsednik tada bio sam Drašković.

U G-17 plus učlanili su se penzionisani nastavnik matematike Radoslav Jančić, opštinski odbornik DS, posle 5. oktobra 2000. godine i v. d. direktor Ustanove za decu predškolskog uzrasta „Milica Nožica”, a pre toga poslanički kandidat DOS-a na saveznim izborima u septembru 2000. godine, kao i privatni preduzetnik Stojan Manić, nekadašnji predsednik Opštinskog odbora DSS a posle smene sa ove funkcije član Nove Srbije. Ostaje da se vidi da li će demokrate tolerisati Jančićev transfer ili će mu oduzeti odbornički mandat u SO Valjevo. Inače, kada je stranka Miroljuba Labusa u pitanju zanimljivo je pitanje šta se naprečac desilo sa ekspertima koji su, kao i svi ostali politički ambiciozni smrtnici, gotovo bez razmišljanja potrčali u novoosnovanu stranku. Ili, što bi, principijeno posmatrano, bilo opasnije, da je sazrelo uverenje kako se bez stranačkog angažmana ništa u životu i ne može postići!?

SVILEN GAJTAN – Disidenti u Opštinskom odboru DSS, njih (bar) sedam, sa nestrpljenjem očekuju da se ovih dana u Valjevu pojavi najmlađi po stažu potpredsednik stranke dr Obren Joksimović. Kontroverzni ministar zdravlja u Đinđićevoj vladi, trebao bi navodno da „donese svilen gajtan” za (ruko)vodeći deo Opštinskog odbora DSS sa Zoranom Matićem na čelu. Doduše, na pres konferenciji prvog potpredsednika stranke Dragana Maršićanina, održanoj na Ubu prilikom promocije kandidata DSS na vanrednim lokalnim izborima, situacija u valjevskom ogranku stranke ocenjena je normalnom. „Disidenti” opet smatraju da je u nekolikim situacijama izdato jedno od osnovnih načela DSS-a, legalitet i legitimitet, o čemu i pravno valjanu dokumentaciju poseduju.

Svojevrstan svilen gajtan poslali su socijalisti svom predsedniku Slobodanu Miloševiću u Hag. Održali su Šesti kongres mimo njegovog odobrenja, promenili partijski statut, u trci za prvog predsednika Glavnog odbora Ivica Dačić pobedio je Milomira Minića, koji je postao predsednik Političkog saveta SPS „što je zapravo i želeo”. U Centralnom komitetu iz Valjeva su Milorad Ilić (sa Minićem član je i Politbiroa CK), dr Miroslav Srećković i Đorđe Milićević; iz Mionice Slobodan Gavrilović, iz Osečine dr Dušan Milovanović, iz Lajkovca Zlatko Petrović, iz Ljiga Petko Ivanović a sa Uba Nikola Starčević. Drug Miroslav Mandić se razišao sa ovom, ipak najbrojnijom, frakcijom SPS, ali nije isključen iz stranke na Šestom kongresu kako je to sam priopćio medijima sa falš potpisom novog predsednika Okružnog komiteta Ljubomira Mucića. Kod druga Mande su, vele, ostali „pečat i još neke partijske stvari”, u međuvremenu je „nestao i pečat Opštinskog odbora SPS” pa je MUP-u otpravljena zamolnica da pomogne u hvatanju mangupa u sopstvenim redovima.

KUM - Nova demokratija će, po svoj prilici, na Sretenje (15. februara) menjati ime na svom kongresu u beogradskom Sava centru. Stvar je na novogodišnjem prijemu Pokreta za Valjevo, u „Grand” hotelu, zakotrljao Vojislav Jovanović, a posredno potvrdio i predsednik stranke Dušan Mihajlović u razgovoru sa novinarima posle otvaranja nove zgrade valjevskog SUP-a. Ali ne zbog „pranja biografija”, kako im to spočitava Predrag Vuletić (LDS), već kao rezultat „ocene pređenog puta”, kaže Mihajlović. Kakvo će ime biti, ko će biti kum, šta će na to reći „otac nacije” Dobrica Ćosić, kum imena novodemokratskog, znaće se na Sretenje ili posle toga.

SAVIĆEV COME BACK – Vest da je Predrag Savić, iliti supruga mu Ljiljana, kupio „Uzor” u kojem je bio direktor do postpetooktobarskih događanja 2000, izazvala je u Valjevu poprilično bure. Mnogi su, kao i „Otpor”, ovaj potez nekadašnjeg poslanika JUL-a (1997-2000) doživeli kao vruć šamar, direktno guranje prstiju u oči čaršiji i „najteži poraz do sada”. Sam Savić kaže da „nikom ništa nažao nije učinio”, da bi Valjevo i za ostale firme, „i to što pre”, kupca kao što je on „trebalo da poželi”. Ne razume zašto mu se sudi pre Suda (prvo ročište za krivične prijave podnete krajem 2000. godine zakazano je u Opštinskom sudu za 18. februar), a sve ružno što se događa delo je „frustriranih i impotentnih” pojedinaca koji su ljubomorni jer u životu nisu uspeli da ostvare ono što je on uspeo „isključivo radom”. Za uže novinarsko društvo, u trenucima iskrenosti, rekao je da je JUL bio njegov izbor koga se ne stidi, da je do sada bio sve što je hteo da bude a i premijer će biti kada to poželi, nije potvrdio ali ni demantovao tvrdnje da sada uživa političku zaštitu DHSS republičkog ministra pravde Vladana Batića.

Elem, gđa Ljiljana Savić, kao većinski vlasnik „Uzora”, ima sedam od deset glasova u Skupštini firme čiji je predsednik. Ostala tri glasa deli 1.155 deoničara. Veliko spremanje je počelo pa je 68 radnica, kao tehnološki višak, preuzelo Tržište rada. Jedino je nejasno, a to ni Savić i najbliži mu saradnici nisu uspeli uverljivo da objasne, zbog čega bi se neko na dve -tri godine do penzije odrekao otpremnine! Priča da su vremešne šnajderke „svesne kako firma trenutno nema novca da im otpremnine isplati” teško drži vodu. Ovo tim pre što su neke do njih, oglašavajući se preko ASNS i „Otpora”, najavile sudske sporove. „Neka tuže!”, bio je jedini Savićev komentar na pres konferenciji.