Tamo je ovde

Itaka ti je  dala  divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni  pošao na put.
Ali nema  ništa  više da ti da.

K. Kavafi

 Ankete „101 razlog za  ostanak” i „ 3 x 33 razloga za odlazak iz  Valjeva”, uokvirene su  zadatim  brojevima  pa čovek  ne može da mašti svojoj da  krila nego  već unapred strepi i podrhtava u strahu da ne prekorači zadatu mu brojku – ali,  željan da srce otvori, on ipak pristaje na ograničeno  nabrajanje. (Zanimljivo je  da je po  Anketi dva razloga više za ostanak u  Valjevu.)  Sa  interesovanjem pratim ovo „istraživanje”. Želeo  bih da  ohrabrim što  više naših  sugrađana da (bar za sebe) sačine ovakve  liste  za i protiv... Možda će im se  otvoriti  neki novi  uvidi u sopstvene  živote.

U januarskom  broju „Kolubara” svoje  razloge za odlazak ponudio je i  Janko  Levnaić. Ovoga  puta bih  načinio  varijacije, mala  dopisivanja i komentare, koje se  odnose na njegov razlog  broj 2: Iz  Valjeva  treba otići, kaže  Levnaić, „da bih  imao gde da se  vratim”. 

Matija  Bećković je u svojoj najnovijoj knjizi simptomatičnog  naslova: „Put kojeg  nema” – dao neke  moguće  odgovore na ovu temu i  dilemu. Na strani 99. lirski glas  kaže: „Bog  me  nije  sejao nego  posadio da  čuvam  kuću koje  nema  ali  postoji”.  Evo kako  Bećković dalje  peva o tome što postoji iako ga nema: „Sve te  manje  ima / kad te neđe nema / kad te nema  niđe / nema te ni malo...” Ili: „Lako je  onamo / dok smo im mi ovamo / a oni tamo...”  Ali najbolji mogući odgovor na dilemu ovde ili tamo  čitamo na str. 96:

Ko se  vratio
Nije  valjao
A  ko je  valjao
Nije ni išao...

I šta tu ima još da se  priča?  Neko moje  iskustvo  vezano za ovu temu  formulisao sam  ovako:  Ovde ti kožu gule, tamo ti samo nju ostavljaju.  Kada bi čovek  mogao da se  primiri i pritaji  dok ovo  ne  prođe... ali ovo će, avaj, proći  tek  kada i mi „so tim” iščeznemo. Odgovor na  važno pitanje: kako ostati isti a  menjati se – Sloja Simić nije  imao kada nam je  poslao SOS: „I sve dok si  ovde, tamo će ti  biti lepše i  draže. No treba da  znaš: Ako ikada kreneš, nikada  nećeš  stići jer će  umesto tebe  tamo  stići  neko  drugi”.

Ima u  Levnaićevim  nabrajanjima  veoma  inspirativnih komentara pa bih  redakciji  predložio  da u  jednom  trenutku ovog  nezavršivog, jer je neiscrpno „istraživanja” upriliči  razgovore na ove teme.

 I  na kraju,  bilo bi dobro da nam neko od  tvoraca ove lepe  zamisli kaže šta je  uopšte svrha ovog  „istraživanja”.