Usputnice

– Povodom gašenja kafea „Bajka”: „Uništili smo sve prave kafane a otvorili nova skorojevićka mesta”, kaže Moma Kapor - ali, pošto on predstavlja tzv. patriotske snage - verovatno nije u pravu.
– Vlada Gajdarov, nekad: U grobu devojke leže - sveže!
– Što reče jedan moj pajtos - putevi gospodnji su - nedoku(r)čivi.
– Slaninijada u Kačarevu, promocija kobasica u Turiji i Zlatni čvarak ne znam gde... Ej, kobaju od dvajes metara su napravili - gde to ima.
– Da smo bili malo bogatiji ne bi nas zasuli bombama sa osiromašenim uranijumom.
– Monolog - Bio sam na književnoj večeri na Kolarcu. Govorilo se o dve najnovije knjige Dobrice Ćosića o srpskom pitanju. Sala je bila dupke puna sve same sede mudre glave. Završnu reč je dao sam autor Ćosić. Posle njegovog govora svi su pokorno ustali, zapljeskali i lagano stali da se razilaze. Mnogi su, na izlazu iz Male sale, kupili, na popust, pomenute dve Ćosićeve knjige. Potom su, sa te dve knjige, kao sa dve flaše zeitina, kupljene po sniženoj ceni, krenuli, pogureni, zamišljeni, svojim domovima. Kao da se time i monolog o srpskom pitanju okončao.
– Dilema - Na promociju knjige Nikolaja Berđejeva naslovljene Duh i realnost pesnik Andrej Jelić Mariokov se pojavio i, kao i svi, ušao kroz vrata. Ali je, ubrzo posle uvodnog slova, ustao i izašao - kroz prozor! Ne znam da li je to učinio zbog duha ili zbog realnosti?
– Gospodin Šiptar, Gospodin Budala, Gospodin Gumar, Gospodin Pacov...
– Postoje ovde ljudi koji su se izveštili da pljuju po sebi i da od toga dobro žive. Oznaka za tu delatnost je: samoprc.
– Šta očekuju?! Pa ako je propala „Srbijanka” što ne bi nagraisao i Šljivančanin?
– Ova rasprava o sudbini ćirilice u nas podseća me na podrhtavanje tla posle velikog zemljotresa... Zemlja se sleže a i krst će se, potom, malo nakriviti...