Valjevac ličnost godine

OVOGODIŠNJI KANDIDATI

Za planetu Zemlju je odavno rečeno da je globalno selo. Ali, i u tom selu valja biti prvi. Takvo mesto rezervisano je samo za retke i najbolje. Ani Šargić iz Valjeva pošlo je za rukom ni manje ni više, već da bude među 20 najlepših devojaka na svetu. Mislim da je nepotrebno objašnjavati koliko je za takav uspeh trebalo: upornosti, šarma, pameti, odricanja i, naravno, lepote.

Ana Šargić

Ana je bez sumnje nesporni „suvenir” Valjeva za 2002. godinu.
Dok mnogi tupe, Slaven Radovanović oštri. To čini strpljivo, mudro i odvažno. Svojim koričenjima, intelektualnim i kritičkim odnosom prema vremenu, okruženju i ljudima on, dugi niz godina iza sebe, ostavlja dubok i prepoznatljiv trag. Tako je bilo i, u minuloj, 2002. godini. Grdnoj da grđoj ne može biti. Ako Slaven u grbu Valjeva ne vidi deo sebe, red bi bio da jednu godinu i on ponese lovorov venac, makar, i zbog uroka.

ALEKSANDAR LOMA

Valjevac Aleksandar Loma ovogodišnji je dobitnik Vukove nagrade za nauku. Ovim prestižnim priznanjem nagrađen je za knjigu „Prakosovo” koja donosi otkrića u proučavanju narodne književnosti - zadire u slovenske i epske korene srpske etike, a nastala je kao rezultat višegodišnjeg istraživanja. Aleksandar Loma je univerzitetski profesor, šef Katedre za klasičnu filologiju. Vukova nagrada nije i prva kojom je skrenuo pažnju kulturne javnosti - 1987. poneo je prvu nagradu Fonda Aleksandra Belića.
Valjevac po svemu, istinski vezan za kraj u kome odavno ne živi, ali u njemu često boravi i izlazi u susret svakom dobronamernom pozivu za saradnju.
Bez prejudiciranja, možda će biti i prvi Valjevac akademik u ovom veku.
I manje je, možda, dovoljno za obrazloženje zašto Aleksandar Loma zavređuje zvanje - Valjevac ličnost godine.

Da nije Ljube Mihailovića Pačeta, mnogo šta bismo rekli ali ne i zabeležili. Valjevac poznaje svoje sugrađane, a Pače ih i u poemu stavi, da se ne zaboravi ko su, šta su i šta rade. Čak i onog što, kada dođe u bilo koji grad, mora bar nešto da otvori. Kažu samo još nije govorio na otvaranju kakvog zadružnog doma. A i kako će kada se isti još ne sređuju. Ako ni zbog čega drugog, zbog toga je Ljubomir Mihailović - Ljuba Pače pravi rasni Valjevac. I to 2002.

LJUBA MIHAILOVIĆ PAČE

Inače, po mom poimanju stvari, humanitarni radnici i oni koji su posvećeni deci ne bi trebalo da budu, što se kaže, antiratni profiteri. Ti humanitarci su tipik ovdašnji, njih neka predlažu po obrazu im slični. Ja bih, ipak, pomenuo jednu pravu humanu osobu. Jasna MilutinoviĆ, nije prikupila mnogo novca, ali sve što je uz pomoć drugih dobrih ljudi sabrala do dinara je došlo u ruke onih kojima je pomoć najpotrebnija.

U godini od koje smo očekivali mnogo a dobili malo, uz dosta odricanja, sastavljanja kraja s krajem, ličnost godine bi trebalo da bude bar polovina Valjevaca? Pre svih oni koji su ne svojom krivicom ostali bez posla i sredstava za život a sa brojnim problemima i poteškoćama da nekako prežive.
Zato moj predlog za Valjevca 2002. godine je Dragica SimiĆ iz Belića, majka desetoro dece koja je posle smrti muža Mirka, bivšeg radnika „Gradca”, ostala sama da u nedovršenoj kući uz minimalna finasijska sredstva podiže svoje brojno potomstvo koje uprkos svemu gleda u bolju budućnost.

Slaven Radovanović

Sa zadovoljstvom, i podrazumevajućim tantijemama, mogao bih da predložim druga, svoga, Tomislava Milanovića, ženu mu Desu, decu, komšiju mu Lukića, Mesnu zajednicu, a, ili će biti ali, što bi, kome to treba. Iz predloga koji sledi, pa i obrazloženja, kazaće se zašto. Marko ĐurĐeviĆ, doktor prava, profesor Pravnog fakulteta, živi u Valjevu. Nije član partije, što je bolje ni pokreta, ni politički ni pokretni radnik, nije sportista ni sportski radnik, nije akcionar u privatizaciji naših preduzeća, ni kao radnik ni kao predradnik, ne voza kola registrovana na nevladine organizacije, nije ekspert, nije ni oč’o ni doš‘o, jednostavno - Svoj čovek. Tačka. Uspešan. Tačka. Da se razumemo, čoveka znam an pasan, ni meni ne duguje ništa. Kad bi bilo što bi bilo ovaj grad bi dugovao njemu.

ŽIVOTA FILIPOVIĆ

Kada bih bio profesionalni cinik, ali ne mogu jer u toj oblasti već ima i boljih i Bogom danih, za Ličnost godine podjednako ravnopravno bih predložio nekoliko likova koji se već dve godine staraju da ovde sve i dalje izgleda u najvećoj meri kao da se „onaj datum, one godine” nikada nije ni zbio. Mogli bi to da budu razni „praziluci” koji su zembilje zamenili mašnama i kamašnama (čitaj - partijske boje). Ili „bumbari” koji su sa drvene hoklice poskočili do kožne fotelje (čitaj - politički status). Odnosno, svi oni koji su se poznatim i omiljenim „rektalnim” putem toliko dobro snašli u ovom vremenu nazovi tranzicije da više nije ni bitno koliko su imali putera na glavi.
No radi se o ozbiljnoj novini i ozbiljnim ljudima koji su već do sada bili nosioci ove počasti, tako da odustajem od gore navedenih predloga. Zato ću predložiti dva, pa će se verovatno odabrati jedan, književnika-umetnika u najboljim stvaralačkim godinama. U obrazloženju, uz dužno izvinjenje predloženima za izostavljanje svih njihovih stvaralačkih poduhvata, kratko dajem ono što mi je u ovom trenutku kod njih najinteresantnije.
Najpre mog profesora ŽIVOTU FILIPOVIĆA, ako ništa drugo jer je pored onoga što nesumnjivo sjajno piše, preveo neka dela normalnih i civilizovanih naroda zbog kojih se i običan čovek ovde zdravije smeje i pozitivnije misli.
Potom i jednog od poslednjih autentičnih ovdašnjih boema LJUBOMIRA MIHAILOVIĆA, ako ni zbog čega drugog jer je u jednoj od svojih audio-poema dao najbolju definiciju vremena i prostora u kojem živimo – „u Valjevu zaguljeno”.

PROTA VLADAN KOVAČEVIĆ

Službujući u zavičaju Nenadovića i Desanke Maksimović, u parohiji koja je tokom protekla dva veka imala za duhovnike niz značajnih, umnih i veoma uglednih ličnosti, prota Kovačević se svrstao u taj krug onime što je i koliko je u Brankovini i njenoj okolini uradio. Žiri je ocenio da su upravo u 1994. godini, godini njegovog odlaska u penziju, kvaliteti prote Vladana Kovačevića došli do najpunijeg izražaja. Sa svojim parohijanima završio je gradnju Hadži-Ruvimog spomen hrama u Babinoj Luci, organizovao obeležavanje prve godišnjice smrti Desanke Maksimović, učestvovao u radu Upravnog odbora Zadužbine naše najznamenitije pesnikinje, obnovio Turističko društvo „Čika Ljuba Nenadović” u Brankovini, bivao prvi i najbolji domaćin hiljadama učenika sa raznih strana naše zemlje koji su dolazili da posete istorijsku Brankovinu i njene znamenitosti, domaćinski dočekao i u svom domu ugostio mnoge druge goste Brankovine, brinuo se o grobovima znamenitih ličnosti koje počivaju u porti brankovinske crkve, čuvao od propadanja kulturno-istorijsko blago Brankovine, podsticao gradnju prilaznog puta i rekonstrukciju električne mreže, organizovao oživljavanje zaboravljenog bunara u crkvenoj porti.
Prota Vladan Kovačević je rođen u Zlatariću 1929. godine. Pre Brankovine službovao je u Svileuvi i Komiriću.


1995. GIMNAZIJALAC VIKTOR ROZGIĆ

VIKTOR ROZGIĆ

Viktora Rozgića, najboljeg sadašnjeg đaka Valjevske gimnazije, naš žiri je proglasio za Valjevca - ličnost 1995. godine. Do te odluke došlo se na sednici koja je, kao i ona od pre godinu dana, održana na Bogojavljenje uveče. Na taj način se za ovaj veliki praznik počelo vezivati donošenje odluke o Valjevcu koji, prema sudu našega žirija, predstavlja, po onome što je uradio u proteklih godinu dana, jednog od najuspešnijih među svim Valjevcima i koji je, uz to, privukao na sebe i simpatije javnosti.
Polazeći od prethodne liste sa dvadesetak imena, koja je oformljena predlozima čitalaca Revije „Valjevac” i anketom među novinarima, naš petnaestočlani žiri se najpre dogovorio da na putu do konačne odluke svako iz žirija predloži po tri sopstvena kandidata. Tako smo došli do novog spiska sa 14 ličnosti na kojoj su se, po broju dobijenih glasova, ubedljivo izdvojili Viktor Rozgić, dr Boško Đukanović i Velibor Berko Savić. Dilema da li odati priznanje za značajno životno delo, kakvo je, nesumnjivo, dosad ostvario Velibor Berko Savić, ili podržati mlade osvedočeno uspešne ljude, većina u žiriju je razrešila opredeljujući se, bar ovoga puta, za drugu, možda i rizičniju, mogućnost. To je potvrđeno i tajnim glasanjem pri čemu je među dvojicom mladih Valjevaca poverenje izborio mlađi (V. Rozgić) dobivši 11 glasova. Četvoro zastupnika gledišta da bi trebalo odati priznanje za valjana višedecenijska lična pregnuća glasalo je za V. B. Savića.
Donoseći ovakvu odluku žiri je imao u vidu da je Rozgić, od kako se upisao u Gimnaziju, njen najbolji učenik i najbolji matematičar. Za svoje izvanredno znanje matematike dobio je, i kao osnovac i kao srednjoškolac, mnoge nagrade na takmičenjima mladih matematičara. Prošle (1995) godine nalazio se i u sastavu ekipe koja je sa zapaženim uspehom reprezentovala Jugoslaviju na Matematičkoj olimpijadi u Torontu. Slične uspehe Viktor Rozgić je postizao i na takmičenjima iz fizike.
Žiri izražava posebno zadovoljstvo što je upravo za godinu u kojoj je obeležena 125. godišnjica Valjevske gimnazije njen najbolji sadašnji učenik postao ličnost godine među Valjevcima.


1996. KARIKATURISTA DUŠAN ARSENIĆ

DUŠAN ARSENIĆ

Dobili smo i trećeg Valjevca koji je poneo počasno zvanje Valjevac - ličnost godine. Brankovinskom proti Vladanu Kovačeviću (ličnost 1994) i doskorašnjem gimnazijalcu Viktoru Rozgiću (ličnost 1995) pridružio se ovoga januara dizajner i karikaturista Dušan Arsenić. Odluku o tome doneo je žiri sastavljen od članova redakcije revije „Kolubara” i njenih stalnih saradnika.
Na sastanku žirija pažnja je bila okrenuta obeležjima protekle godine, prošlogodišnjem učinku dvadesetak ljudi koji su se ovog puta našli na našoj listi kandidata i, ponajviše, nekolicini među njima koji su se najubedljivije izdvajali. Postignuta je na kraju saglasnost da je po svemu što je uradio tokom 1996. a i po ličnim osobinama i po simpatijama koje uživa u javnosti Dušan Arsenić ponajviše zavredeo da ovoga puta bude proglašen za ličnost godine.
Donoseći ovakvu odluku Žiri je ocenio da su se raznolike Arsenićeve sklonosti i sposobnosti sa punim uspehom ispoljile tokom protekle godine.
Na Festivalu jugoslovenskog kratkometražnog filma u Beogradu glavna nagrada za animaciju pripala je filmu „Pontius Pilatus sekundus” koji je nastao prema Arsenićevoj ideji i karikaturama. Njegove prošlogodišnje karikature, oporo likovno svedočanstvo o vremenu i prilikama u kojima živimo, izborile su mesto i u našim najuglednijim listovima. Mnogobrojne priredbe u Valjevu održavaju se u prostorijama koje je on likovno osmislio. Stalni je scenograf Festivala jugoslovenskog džeza u Valjevu i autor plakata za tu priredbu, i za mnoge druge. Tvorac je projekta „Valjevo siti”. U više prilika ispoljio se i Arsenićev dar za pisanje. Svakodnevni je učesnik protestnih defilea građana Valjeva i autor likovnih obeležja ovog vida građanskog otpora. Mnogo šta važno i lepo što se događa u Valjevu ima za jednog od aktera, najčešće gotovo neprimetnog, upravo Dušana Arsenića.
Žiri kao važnu činjenicu ističe i to da je Arsenić od onih, nažalost sve ređih, visokoobrazovanih, sposobnih i darovitih Valjevaca koji su se odlučili da ostanu u rodnom gradu mada je imao i mogućnosti i razloga da ode.
Dušan Arsenić je rođen 9. decembra 1961. godine u Valjevu i ovde završio osnovnu školu i gimnaziju. Arhitekturu je studirao u Beogradu.


1997. REDITELJ MIROSLAV ĆIŠA TRIFUNOVIĆ

MIROSLAV ĆIŠA TRIFUNOVIĆ

Četvrti nosilac počasnog zvanja „Valjevac - ličnost godine” postao je Miroslav Trifunović, pozorišni reditelj. U ime Revije „Kolubara” odluku o tome doneo je žiri valjevskih novinara koji je ovoga januara imao 17 članova.
Za Valjevca - ličnost 1997. godine Miroslava Ćišu Trifunovića je preporučio njegov uspešan prošlogodišnji rediteljski rad u pozorištima Valjeva, Kragujevca i Mionice, podsticanje saradnje sa za glumu nadarenim mladićima i devojkama i pregalaštvo u oživljavanju kulture u Mionici, mestu u kojem on živi.
Najzapaženiji rezultat Trifunović je prošle godine postigao predstavom „Društvo mrtvih pesnika” u izvođenju Dramskog studija Valjevske gimnazije. Među nagradama dobijenim za to ostvarenje je i prvo mesto na republičkoj smotri pozorišnog amaterizma. Uz saradnju sa „Malom scenom” iz Valjeva postavio je predstave „Janez” i „Mađioničarske reči”, sa mioničkim teatrom „Homo ludens” predstavu „Pokojnik trči počasni krug”, a u Kragujevcu komad Izraila Horovica „Zvala se Lorelaj”.
S druge strane, sve je veći broj mladih Valjevaca čiju je zainteresovanost za ispoljavanje u pozorišnoj umetnosti Trifunović svestrano podržao i potpomagao da se razvije i tokom univerzitetskih studija uzdigne na visoki nivo. Njegovi nekadašnji saradnici u đačkim i amaterskim predstavama već su izborili dostojna mesta u najjačim glumačkim ansamblima i okušavaju se u najsloženijim umetničkim poduhvatima.
Trifunović pripada krugu najupornijih zagovornika osnivanja profesionalnog teatra u Valjevu.
Kao višegodišnji (doskorašnji) direktor Kulturnog centra u Mionici presudno je doprineo preobražaju te institucije, njenom izrastanju u jedno od najdinamičnijih središta kulturno-umetničkog rada u čitavom Valjevskom kraju. Između ostaloga, pokretač je lista „Mionički zapis” (prvih novina u tom mestu) i glavni tvorac njegovih prvih pedeset brojeva.
Bez Trifunovićevog angažovanja slika društvenih zbivanja u Mionici pod kraj 20. veka bila bi umnogome drugačija i bleđa.
Odbornik je u Skupštini opštine Mionica.
Miroslav Ćiša Trifunović je rođen u Mionici 29. novembra 1959. godine. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu završio je režiju 1986.


1998. GLUMICA JASMINA RANKOVIĆ-AVRAMOVIĆ

JASMINA RANKOVIĆ AVRAMOVIĆ

Proglašavajući glumicu Jasminu Ranković-Avramović za Valjevku - ličnost 1998. godine žiri Revije „Kolubara” je ocenio da je ona tokom te godine potvrdila svoje visoke glumačke mogućnosti ne samo u predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je član, već i u novoj televizijskoj drami „Dosije 128” za šta je dobila i nagradu. Učinila je to i na valjevskoj sceni učešćem u odličnoj predstavi „Lirski rodoslov”, priređenoj o jubileju Desanke Maksimović. Visoko uvažavanje zavređuje i to što je ona uspela da izgradi svoj glumački autoritet i da izbori poziciju da bira uloge odolevajući izazovima estradnog ispoljavanja. Važno je, najzad, u njenoj biografiji i to da je za sopstveni porodični život izabrala rodno Valjevo.
Jasmina Ranković-Avramović je osnovnu školu i gimnaziju učila u Valjevu, glumu je studirala u Beogradu. Glumački uspon započela je kao amater u predstavama Omladinskog studija amatera i amaterskog pozorišta „Abrašević” u Valjevu. Za uloge u Jugoslovenskom dramskom pozorištu dobila je nagradu Ministarstva kulture, namenjenu najboljem glumačkom ostvarenju 1993. godine i tri puta godišnju nagradu matičnog teatra. Udata je, ima sina.


1999. BOGOLJUB ARSENIJEVIĆ MAKI

BOGOLJUB ARSENIJEVIĆ MAKI

U dvočasovnoj raspravi koja je prethodila donošenju odluke da za Valjevca - ličnost 1999. godine bude proglašen Bogoljub Arsenijević Maki izneseno je da je u središte javne pažnje on dospeo organizovanjem velikog protestnog mitinga koji je u Valjevu održan 12. jula (na Petrovdan) prošle godine. Miting se završio sukobom dela učesnika mitinga sa policijom koja je štitila zgradu Skupštine opštine na čiji ulaz je Arsenijević pokušavao da stavi svoj proglas.
O Arsenijeviću je mnogo govoreno i često pisano i kasnije, naročito povodom njegovog hapšenja u Beogradu, kada ga je pretuklo nekoliko policajaca, i povodom procesa u Okružnom sudu u Valjevu gde je osuđen na trogodišnju robiju.
Sve to je učinilo da Bogoljub Arsenijević Maki postane među Valjevcima ličnost o kojoj se prošle godine najviše govorilo, i najviše sporilo, tako da se žiri Revije „Kolubara” našao u situaciji da samo proglasi ono što je već postalo očigledno.
Žiri je ocenio da je Arsenijevićev gest bio od opštijeg značaja, da nije bio obojen ideološki i stranački i da je predstavljao suprotstavljanje ne samo vlasti već istovremeno i njenoj opoziciji. Tim je među mnogima postao znak prepoznavanja Valjevca i Valjeva, promovisao je valjevski duh.
Bogoljub Arsenijević Maki je rođen u Valjevu 1955. godine. Slikarstvo je učio samostalno. Najviše je radio na slikanju živopisa u pravoslavnim hramovima severozapadne Srbije, istočne Bosne i Srema. Ispoljavao se i u pesništvu, fotografiji i rok muzici. Radeći izvesno vreme kao čuvar u valjevskom Narodnom muzeju organizovao je u toj ustanovi mnogobrojne izložbe i druge priredbe. Tokom dve i po protekle decenije organizovao je u Valjevu niz akcija koje su imale i politička obeležja.
Mnogo kad je pomagao ljudima u nevolji, između ostaloga i postradalima u lanjskom bombardovanju Radničke kolonije u kojoj je odrastao.


2000. NOVINAR DRAGAN TODOROVIĆ

DRAGAN TODOROVIĆ

Novinar lista „Vreme” Dragan Todorović sedmi je dobitnik plakete „Ljubomir P. Nenadović” namenjene Valjevcima ličnostima godine koje svakog 19. januara (na Bogojavljenje) proglašava žiri Revije „Kolubara”.
Dvadesetočlani žiri je ocenio da Dragan Todorović spada u vodeće reportere savremenog srpskog novinarstva. Njegova stanovišta mnogo kad su oprečna dominantnim novinarskim viđenjima i različita od preovlađujućih gledanja javnosti. Izgradio je osoben stil.
Todorović je rođen 8. septembra 1956. godine u Valjevu. Pisao je ispočetka u „Novim omladinskim novinama”, potom bio dopisnik „Borbe” iz Valjeva i iz nje prešao u nedeljnik „Vreme”. Živi u Valjevu.




2001. INŽENJER ALEKSANDAR UROŠEVIĆ

ALEKSANDAR UROŠEVIĆ

Donoseći odluku da diplomiranog inženjera Aleksandra Uroševića proglasi za Valjevca ličnost 2001. godine žiri Revije „Kolubara” je naročito imao u vidu to da je on u proteklih nekoliko godina ispoljio višestruko zapaženu aktivnost u oblasti obrazovanja, kulture i sporta. Napustivši stalni posao u „Krušiku”, gde je kao stručnjak već bio stekao solidan ugled, Urošević je osnovao sopstvenu školu stranih jezika „Kontekst” koja u Valjevu, među sličnim institucijama, ima najviše polaznika. To je, u isto vreme, i svojevrsna škola drugarstva. U jesen 2001. godine otvorio je knjižaru sa likovnom galerijom a od ranije se bavi i organizovanjem takmičenja u neobičnim sportovima. Uroševićeva knjižara se prva u Valjevu isključivo orijentisala na prodaju knjiga, dok su pre nje sve druge pretežno bile papirnice. Aleksandar Urošević je diplomu inženjera stekao u valjevskom odeljenju Mašinskog fakulteta iz Beograda.
Aleksandar Urošević je rođen 1961. godine. Posle Valjevske gimnazije završio je Mašinski fakultet, smer automatskog upravljanja. Diplomirao je kod čuvenog profesora Ljubomira Grujića. U „Krušiku” je vodio metrološku laboratoriju (baždarnicu preciznih instrumenata), a od 1998. godine je stalno zaposlen u privatnoj Školi za strane jezike „Kontekst”, koja postoji 11. godinu.

U užem izboru za Valjevca - ličnost 1994. godine još su bili: Viktor Jocić, osnivač Radio Patka; Dragan Mirković, direktor Centra za socijalni rad; Branislav Obradović, novinar-karikaturista; Voja Brajović, dobitnik značajnih priznanja za svoj glumački rad; Zoran Đukić Kiza i Dragan Nićiforović, vlasnici „Central kluba” i organizatori koncerata i drugih priredbi u tom prostoru; pekar Mihajlo Todorović, vlasnik nove velike poslastičarnice u centru Valjeva; Radivoje Lazarević, radio-amater svetski rekorder; Radovan Marjanović, doktor filozofskih nauka, autor knjige „Učiti, učiti... i biti svestan svog društvenog porekla”; Radovan Mišović, šef tehnike Radio Valjeva; Vidoje Vujić, vlasnik preduzeća „Vujić”, finansijer nekoliko sportskih klubova i donator mnogih akcija; protođakon Ljubomir Ranković, izdavač sabranih dela Dostojevskog. Svojim nemirenjem sa prvobitno utvrđenim režimom polaganja mature među ličnosti 1994. godine svrstali su se i maturanti Valjevske gimnazije.


1995.

Na listi kandidata, između kojih je žiri izabrao Valjevca - ličnost 1995. godine, još su bili: Ljuba Popović, slikar; Radivoje Lazarević, radioamater, svetski prvak; dr Boško Đukanović, hirurg Kliničkog centra „Dedinje” u Beogradu; Milorad Ilić, predsednik SO Valjevo; Velibor Berko Savić, istoričar, diplomirani pravnik; Milenko Radović, bibliotekar, književni kritičar; dr Smilja Žeravčić, lekar specijalista; Branislav Obradović, karikaturista, novinar; Miodrag Vićentijević, sudija Okružnog suda; Zoran Đukić Kiza, suvlasnik „Central-kluba”; Miroslav Trifunović, reditelj, direktor Kulturnog centra u Mionici; Dušan Arsenić, karikaturista, dizajner; Dragutin Radojčić, upravnik Moderne galerije.


1996.

Među dvadesetak kandidata za zvanje Valjevac - ličnost godine u najužem izboru su još bili Branislav Obradović, karikaturista „Napreda”; Dragan Mirković, direktor Centra za socijalni rad u Valjevu i Milomir Romanović, slikar, profesor Valjevske gimnazije.
Kandidati za ovo priznanje takođe su bili: šetači, učesnici protesta protiv poništavanja izbornih rezultata: Slaven Radovanović, književnik; Podružnica srpskog lekarskog društva; Veroljub Andrić, glumac, osnivač pozorišta Mala scena; Toma Jovančić, košarkaški sudija; Boško Đoković, vođa najmlađih istraživača; Aleksandar Mitrović, građevinski inženjer; dr Jovan Tomić, hirurg; Branka Šišančki Obradović, modni kreator; Radoslav Ćosić, sudija Vrhovnog suda Srbije; Vidoje Vujić, preduzetnik; Đukić i Nićiforović, vlasnici Central-kluba; Miroslav Jeremić, fotoreporter; Jovan Tucović, apotekar, savezni poslanik; Aleksandar Đukić, student, član rukovodstva Studentskog protesta u Beogradu; Radovan Ilić, Predrag Đurić i Miroljub Jovanović, železničari iz Lajkovca; dr Olivera Mitrašinović, asistent Medicinskog fakulteta u San Francisku; dr Boško Đukanović, hirurg.


1997.

Na jedinoj svojoj sednici, održanoj 19. januara, žiri je najpre utvrdio listu od trideset mogućih kandidata za ovo priznanje. Posle prvog kruga glasanja u konkurenciji su ostali: Jasmina Ranković-Avramović, glumica; Miroslav Trifunović, reditelj; Branka Šišibački-Obradović, kostimograf i modni kreator; Jovan Maljoković, džez muzičar; Velibor Berko Savić, pravnik i istoričar; Radovan Beli Marković, književnik; Milan Milinović, novinar; Branko Obradović, karikaturista; Mihailo Todorović, pekar; Boško Đukanović, hirurg; Ljubomir Mucić, političar; Branko Vićentijević, novinar i Miroslav Jeremić, fotoreporter. Zatim je taj krug sveden na pet kandidata (J. Ranković, M. Trifunović, B. Šišinačka-Obradović, V. B. Savić i J. Maljoković) da bi se na kraju, tajnim glasanjem, odlučivalo između Maljokovića i Trifunovića. Pred otvaranje poslednjeg listića rezultat je bio 8:8. Trifunović je pobedio sa prednošću od samo jednog glasa. Ni jednom ranije nije bilo takve neizvesnosti.


1998.

Žiri je svoj rad započeo utvrđivanjem liste kandidata za ovo priznanje. Na njoj su bili: Živorad Rakić Raka, predsednik Lovačkog udruženja „Braća Nedići”; Radovan Mića Trnavac, slikar i rukovodilac Internacionalnog umetničkog studija; Veroljub Veca Andrić, glumac i osnivač pozorišta „Mala scena”; Goran Bojičić, profesor, direktor Valjevske gimnazije; Jasmina Popović, arhitekta; Jasmina Ranković-Avramović, glumica; Boško Đukanović, hirurg; Milomir Romanović, slikar i likovni pedagog; Jovan Maljoković, džez muzičar; Velibor Berko Savić, pravnik i istoričar; Dragan Brdarević, vlasnik preduzeća „Europa-bus”; Aleksandar Loma, vanredni profesor filozofskog fakulteta u Beogradu; Vidoje Vujić, industrijalac i Milan Đurđević, muzičar.
U drugom krugu izjašnjavanja lista kandidata je svedena na pet ličnosti (J. Ranković-Avramović, B. Đukanović, J. Maljoković, G. Bojičić i R. M. Trnavac). Tajnim glasanjem je između dvojice sa najviše pristalica donesena odluka o proglašenju petog Valjevca - ličnosti godine. Jasmina Ranković-Avramović je u tom izjašnjavanju dobila 12 glasova, Boško Đukanović tri a na jednom listiću je bilo upisano Maljokovićevo ime.


1999.

Na svom zasedanju, uobičajeno održanom 19. januara uveče, na Bogojavljenje, žiri je najpre utvrdio listu kandidata za ovo priznanje. Na njoj su bili: Bogoljub Arsenijević Maki, ikonopisac; Milan Mihailović, načelnik Regionalnog štaba Civilne zaštite; dr Boško Đukanović, hirurg; Milenko Pavlović, pilot Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije; Voja Brajović, glumac; Zoran Đorđević, reditelj; Goran Bojičić, profesor Valjevske gimnazije; Saša Obradović, diplomirani pravnik i pisac; Tanja Vujić, svetska prvakinja u kik boksu; Bojan Skarep, ronilac; Dragan Brdarević, preduzetnik i Zoran Milašinović, radioamater.
U drugom krugu izjašnjavanja lista kandidata je svedena na devet ličnosti (B. Arsenijević Maki, M. Mihailović, B. Đukanović, V. Brajović, Z. Đorđević, G. Bojičić, S. Obradović, T. Vujić i B. Skarep). Tajnim glasanjem je između trojice sa najviše pristalica doneta odluka o proglašenju šestog Valjevca - ličnosti godine. Bogoljub Arsenijević Maki je dobio 10 glasova, Milan Mihailović pet, a na dva listića je bilo upisano Đorđevićevo ime.


2000.

Na listi kandidata ovoga puta našli su se: preduzetnik Vidoje Vujić; novinar Dragan Todorović; slikar Miodrag Pešić; profesor i kulturni pregalac Dragan Mijanović; džez muzičar Jovan Maljoković; mlada pesnikinja Marka Tomić; ekonomista Slobodan Boban Ilić; hirurg dr Boško Đukanović; aktivista „Otpora” Aleksandar Lazić; slikar Milomir Romanović; novinar Branko Antonić i poslanik Predrag Bleki Savić.
Svaki član žirija glasao je za po dva kandidata pa je na taj način uspostavljena rang lista u čijem su vrhu bili: Dragan Todorović (devet glasova), Jovan Maljoković (8), Miodrag Pešić (7), Vidoje Vujić (5), Dragan Mijanović (4) i Branko Antonić (3).
Rešeno je da se izbor okonča tajnim glasanjem za jednog od trojice kandidata sa najviše glasova. Todorović je tako dobio devet glasova, Maljoković osam, a Pešić tri.


2001.

Sastanak žirija počeo je, prema od ranije ustanovljenoj praksi, utvrđivanjem liste kandidata za ovo priznanje. Na njoj su se ovoga puta našli: Dragutin Radojičić, upravnik Moderne galerije; Vladimir Krivošejev, istoričar, direktor Narodnog muzeja; Dušan Mihajlović, političar, ministar unutrašnjih poslova Srbije; Voja Brajović, glumac; dr Radovan Marjanović, profesor Više škole „Prota Mateja Nenadović”; Slobodan Jevtić Pulika, slikar i scenograf (živi u Francuskoj); dr Boško Đukanović, hirurg, direktor Kliničko-bolničkog centra „Dedinje”; Bora Karapandžić, istoričar i književnik (živi u SAD); Zoran Joksimović, književnik i novinar; Velibor Berko Savić, pravnik i istoričar; Jovan Maljoković, džez muzičar; Milan Maksimović, arhitekta, predsednik Društva arhitekata Valjeva; Aleksandar Urošević, inženjer; Nenad Jezdić, glumac; Ljubica Nožica, gimnazijski profesor književnosti; Milenija Marušić, arhitekta; dr Ljubiša Jevtić, profesor Šumarskog fakulteta; Miodrag Pešić, slikar; Aleksandar Tomić, učenik srednje škole, pesnik; Matija Bećković, pesnik, akademik; dr Ilija Tripković, hirurg, direktor Zdravstvenog centra Valjevo (navedeno prema redosledu predlaganja). Svi predlozi su tom prilikom i obrazlagani, poneki i veoma iscrpno.
Svaki od 20 članova žirija davao je zatim svoje glasove po dvojici kandidata sa ove liste i na taj način izdvojila su se petorica sa najviše glasova. To su bili: A. Urošević (10 glasova), Milan Maksimović (5), Voja Brajović (4) i Dušan Mihajlović i Jovan Maljoković (po tri glasa). Prilikom tajnog glasanja, upisivanjem po jednog imena na glasačke listiće, potvrđen je Uroševićev primat (pripalo mu je 11 glasova), dok je Milan Maksimović dobio šest.