Valjevski šetač
- Teško da se ne zastane pred izlogom Fotograske radnje MEDENICA u Sinđelićevoj ulici. U izlogu dominiraju četiri fotografije grada uhvaćenog okom „odozgo”.
Putujete visinama dok se blokovska i ulična šara prostire pod vama. Stešnjen Boričevac, istopiće se zelenilo pred navalom graditelja. Pećina mala, kao dragulj, valja je spasiti. Zapanjeni ste koliko je obale Kolubare „okićeno” magacinima, stovarištima podno skoro bajkovitog ostrva sa blokom kuća u trouglu kojeg čini jednom stranom okuka lenje Kolubare. Koliki je prostor zauzeo fabrički krov uz prepoznatljive zgrade kasarni u kojoj je i danas Prva škola. Prenatrpan Peti puk. Pojedeni su zeleni voćnjaci Petog puka, Kličevca, Krušika. Kula se jedva nađe. Do pola prekriven novi Hram na Ušću već pripada istoriji gradnje. Primećujete kako je malo mostova na rekama. I tako u svakom bloku, iščitavate i ličnu mapu grada koju valja pamtiti jer očas dragocene linije ulica, i oaze nestanu.
Zamislite veliki snimak grada, negde u centru.
KROV - Podići će kuću nakon decenija nadanja. Pravu kuću da se okupljaju, čitaju, gledaju filmove, pripremaju akcije, sređuju prikupljeno i otkriveno. Da maštaju o svetu i njegovim tajnama. Istraživači. Jedan jedini i pravi „brend” Valjeva, da se poslužimo tom modernom rečju za ono po čemu se generacije ovog grada prepoznaju na listi od deset autentičnih vrednosti. Dočekali su i to da podignu svoju kuću na keju Kolubare. U dvorištu koje je trajno okupljalo hiljade dečaka i devojčica koji su odrastali otkrivajući kako je važno istrajavati na nečem u šta veruješ.
Podići će tu kuću kako je sanjaju stari i iskusni istraživači, danas arhitekte i one buduće, danas studenti, Ognjen, David... I u tome se potvrđuje ta autentičnost prvobitne ideje da se dosegne novo, naizgled nemoguće. I da se uvek sanja.
ZABORAVLJENE VISINE - U hronici grada dugo još ostaće zabeleženo da je jedan aero mitig u Divcima okupio neviđen i do tada nezabeležen veliki broj ljudi na nekoj manifestaciji. Novinari se tada u izveštajima nisu nadmetali sa brojevima prisutnih. Bili su složni, bilo je više hiljada ljudi.
Možda ostane zabeleženo da se sto godina Aero kluba lane nigde nije ni pomenulo. Izgorela je ta strast za visinama i letenjem u sudskim hronikama sporenja i tužbi o vlasništvu i vlasništvima nad aerodromom, potpaljena siromaštvom i ravnodušnošću.
A to je na savest i grada. Neka elementarna kultura morala bi da se uspostavi i prema tim fenomenima i događajima ne zbog godišnjica koliko zbog ljudi koji su već danas na neki način „žive legende” Valjeva. Oni srednjih i starijih generacija setiće se ne malo imena. Pokušajte. Bar u sebi, kad se niko nije javno dosetio.
O TREMOVIMA I DVORIŠTIMA - Uređuje se mali dragoceni kućerak do Dabića konaka u Ulici vojvode Mišića. I danas nosi ime kultnog kafića BAJKA koji je promenio adresu. Biće u njemu, javnost je obaveštena, knjižara i čitaonica.
Kuća uvučena, pored nje sa desne strane prolaz u ogromno, nesređeno i haotično dvorište sklepanih magacina i stovarišta za koje se i ne zna kome pripadaju. Naslućuje se da je to bilo dvorište zapuštenog Konaka.
Sa druge, leve strane, samo dvorište kuće sa prelepim tremom deli buduću knjižaru od Gradske biblioteke. I ispred dvorišta lokal – Đure tašnera. Zidan kao da je pravljen za garažu.
E, kad bi svi ti sklepani magacini i lokali prešli na neko drugo mesto, kakvo bi dragoceno, zaboravljeno bogatstvo nekad čuvenih valjevskih dvorišta bilo vraćemo gradu. Prava bajka.
