Valjevski šetač

„Nemaš gde da sedneš. Jedva koja klupa, pre ostatak od nje, pa i ta nije za sedenje. Kako da povedeš decu kad se raspadaju ljuljaške, klackalice. Vire ekseri iz onih preostalih debala. Nastrešice samo što ti se ne slegnu na glavu. Nemaš gde da baciš papir. Ako poraniš, bolje zatvorenih očiju prođi i pazi da se ne spotakneš o brda plastičnih flaša, alkoholičarskih i narkomanskih tragova. Park više nije za ljude već za pse lutalice. Razvalina!

Nekada smo porodično odlazili na Pećinu. Nečija deca su tamo odrastala leti. Roštiljalo se. Po ceo dan. Imalo se gde i otići, sesti čak i u travu. Pokušajte to sada. Bez čuvara, sadržaja, održavanja. Propašće i ono što se održava. Kako li se samo do takve Pećine došlo!” - pokušavam da zabeležim, da ne propustim ni reč, ni gest, dok Nada Čeleketić sve ovo u dahu izgovara.

ČUDO
Zamislite izložbu svih naših trafika. Zamislite i da se traži prva među njima. Ubedljivo bi bila prva ona u Ulici Vuka Karad‚žića, između zgrada Finansijske policije i Zavoda za zaštitu na radu.

Nema joj premca. Čudo koje uspeva samo kod nas.

SKANDAL
Rasparčavanja, razvaljivanja, ne mimoilaze ni tako moćna zdanja kao što je Dom kulture. Ono što se unutar zgrade poodavno može nazvati kancerom i duha i prostora namenjenog kulturnim sadržajima, sad se kao na rendgenskom snimku pokazalo na levom krilu od ulaza pod firmom - Letnja šema!

Niko, naravno, nije protiv restorana pod debelim hladom decenijama gajenih stabala javora i platana. Nije ni suncobrana, pa ni dobre svirke večernje. Ali ono što prati sve ove dobro došle „letnje” prolaznosti, ravno je skandalu. To je farbanje, prefarbavanje parčeta zakupljenog zdanja. Pa sad imate terasu-bar sa metalnom ogradom u zelenoj boji, ali samo prizemnu. Ona na spratu nije zakupljena, pa nije ni premolovana. Visoki svetlarnik bočnog zida aneksa, funkcionalni i estetski detalj, do pola je zelen, a od pola u autentičnoj boji. Dvobojan, po pravilima

Zgrada SO Valjevo

zakupa. Pa tako, inventivno, na fasadi, štokovanoj i jedva letos obnovljenoj, malo zelene, pa malo stare farbe, da se uklopi u podijum valjda.

Počelo iznutra, pokazalo se otrovno zeleno, evo, spolja. I da niko na to ne reaguje. Sledeći potez biće dogradnje, nadziđivanja, pregrađivanja, pretvaranja Doma kulture u privatne zabrane poslovnog buvljaka. Kulturi mesta neće biti ni unutra ni spolja.

VIDIKOVAC
Iz centra, sa poslednjeg sprata Opštinskog zdanja. Zamislite kako bi to bilo piti kafu jutranju u takvom restoranu u moru zelenila, brežuljaka. Ili sačekati predvečerje, prve zvezde.

Neki su zamišljali, predlagali. I svako objašnjenje da je to nemoguće, nije bilo uverljivo.

Zamislite takvu gradsku kafanu.