Velibor Berko Savić
Slučajnost je udesila da je u tri prethodna broja ovih novina pisano o Veliboru Berku Saviću i njegovom značajnom raznorodnom ispoljavanju koje će, naročito kad su knjige u pitanju, dugo biti pamćeno.
Velibor Berko Savić
Slučajnost je udesila da je u tri prethodna broja ovih novina pisano o Veliboru Berku Saviću i njegovom z
načajnom raznorodnom ispoljavanju koje će, naročito kad su knjige u pitanju, dugo biti pamćeno. Odajući mu i ovom prilikom puno priznanje za urađeno, uz žal što nije imao prilike da učini još ponešto od onoga što je želeo i što je mogao, beležimo ovoga puta poneke činjenice iz Savićevog životopisa.
Roditelji su mu Darinka (rođ. Rosić iz Zabrdice) i Boško, trgovac. U Valjevu je završio osnovnu školu i gimnaziju, diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Najpre je radio u organima opštinske i sreske uprave i Sreskom javnom pravobranilaštvu (1961-69); docnije: bavio se advokaturom (1969-76), bio predsednik Opštinskog suda (1977-80) i predavao građansko pravo u valjevskoj Višoj ekonomsko-pravnoj školi „Prota Mateja Nenadović” (1980-92).
U dugom nizu knjiga što ih je Velibor Berko Savić objavio hronološki na prvom mestu je „Ljubomir P. Nenadović – Život u pismima”, a na samom kraju obimna knjiga o glumcu i piscu Iliji Stanojeviću. Napisao je i mnogobrojne članke, najčešće o temama iz istorije Valjevskog kraja, objavljivanih i u našim izdanjima, u Kalendaru „Kolubara” i Reviji „Kolubara”.
Nagrađen je, između ostaloga, Vukovom nagradom (1988), Septembarskom nagradom Valjeva (1969) i godišnjom nagradom Valjevske opštine (2004).
Bio je, po pozivu, član Udruženja književnika Srbije.
