Novembar 1914.

5-19. novembar – Prva defanzivna faza Kolubarske bitke

8-16. novembar – Povlačenje srpske vojske s linije fronta na granici (Drina) na desnu obalu Ljiga i Kolubare

22. novembar – Austrougarska vojska prvi put prelazi Kolubaru

29. novembar – 2. decembar – Druga defanzivna faza Kolubarske bitke

Groblje na Suvoboru odakle je počela kontra-ofanziva Kolubarska bitka Kolubarska bitka Pomen borcima Živojin Mišić
Preuzmite
  • Politika, 6. novembar 1914.

    Sa naših bojišta (Izveštaj Vrhovne Komande) Evakuacija Valjeva Kragujevac, 5. novembra U toku...

  • Politika (Beograd)

    6. novembar 1914.

    Sa naših bojišta

    (Izveštaj Vrhovne Komande)

    Evakuacija Valjeva

    Kragujevac, 5. novembra

    U toku 3. i 4. novembra naša zaštitna odeljenja povukla su se s linije Valjevo-Ub i tom prilikom potpuno evakuisali Valjevo.

  • Pravda, 6. novembar 1914.

    Valjevo i Ub evakuisani Kragujevac, 5. novembra U toku 3. i 4. novembra naša zaštitna odelenja...

  • Pravda (Beograd)

    6. novembar 1914.

    Valjevo i Ub evakuisani

    Kragujevac, 5. novembra

    U toku 3. i 4. novembra naša zaštitna odelenja povukla su se s linije Valjevo-Ub i tom prilikom potpuno evakuisale Valjevo.

    Neprijatelj je pokušao da uznemiri naše pokrete, ali su njegovi pokušaji osujećeni snažnom i preciznom vatrom naše artiljerije, koja je odlično vršila svoj zadatak.

    Pod vatrom naše artiljerije čitave neprijateljske kolone su se rasprštale. Naročito su stradale one kolone koje su se kretale na liniji Draževci-Konaci-Majkovac.

    Na ostalim frontovima nije se desilo ništa značajnije

  • Politika, 8. novembar 1914.

    Sa naših bojišta (Izveštaji Vrhovne komande) Kragujevac, 7. novembra 7 i 30 po podne Ima već...

  • Politika (Beograd)

    8. novembar 1914.

    Sa naših bojišta

    (Izveštaji Vrhovne komande)

    Kragujevac, 7. novembra 7 i 30 po podne

    Ima već 15 dana kako je našim trupama naređeno povlačenje iz strategiskih razloga na položaje na kojima se sada nalaze. Povlačenje je izvršeno u najvećem redu i po unapred utvrđnom planu.

    Tom prilikom nije bilo nikakve veće borbe između nas i Austrijanaca, ali je bilo nekoliko ozbiljnih delimičnih sukoba, na pr. Kod Parašnice, Kurjačice, Mišara i Jevremovca, Smedereva, Bajine Bašte, Uba, Stublina.

    Pri ovim sukobima Austrijanci su bili uvek odbijeni, sa ogromnim gubitcima. Ni u jednom slučaju, sem jedino kod kote 708 na Gučevu, Austrijanci nisu uspeli oteti naše pozicije koje se nasuprot ovim faktima prestavljaju u austrijskim izveštajima kao nezaustavljive zbog mnogih i od dugih godina podignutih utvrđenja.

    Austrijanci su naše pozicije uzimali, tek pošto smo ih mi evakuisali, često im je trebalo i suviše mnogo vremena da zauzmu potpuno evakuisane pozicije, na pr. u Valjevo su njihove patrole ušle tek 48 sati pošto je ta varoš bila potpuno evakuisana. Prema tomi ni na jednom mestu Austrijanci nisu mogli zapleniti veliki ratni materijal.

  • Politika, 8. novembar 1914. 1

    Rubrika: Vesti sa ratišta Na Brajkoviću Isto tako naše trupe potukle su jednu neprijateljsku...

  • Politika (Beograd)

    8. novembar 1914.

    Rubrika: Vesti sa ratišta

    Na Brajkoviću

    Isto tako naše trupe potukle su jednu neprijateljsku kolonu kod sela Brajkovića, na putu Valjevo-Kosjerić i nagnali su je da se povuče u neredu.

  • Politika, 8. novembar 1914. 2

    Na ostalim frontovima Na ostalim frontovima nije se desilo ništa značajnije. G. Milan Bojović,...

  • Politika (Beograd)

    8. novembar 1914.

    Na ostalim frontovima

    Na ostalim frontovima nije se desilo ništa značajnije.

    G. Milan Bojović, ratni dopisnik “Ruskog Slova”, poslao je juče svome listu ovaj telegram.

    Sudeći po onoj ogromnoj neprijateljskoj masi, koja se kreće ka glavnom frontu, gotovo svaki srpski vojnik imaće da se bori sa po tri Austrijanca. Objavljujući o nadmoćnosti neprijatelja, Vrhovna Komanda zvanično je javila, da se srpska vojska povukla sa linije Valjevo-Ub na nove položaje i da je tom prilikom Valjevo potpuno evakuisano. (...)

  • Njujork Tajms (SAD), 11. novembar 1914.

    120 hiljada Srba poraženo Austrijanci daleko preko granice i napreduju dalje, kaže Beč London,...

  • Njujork Tajms (Njujork)

    11. novembar 1914.

    120 hiljada Srba poraženo

    Austrijanci daleko preko granice i napreduju dalje, kaže Beč

    London, 10. novembar – Zvanično austrijsko saopštenje, izdato u ponedeljak i telegrafom poslato iz Beča preko Amsterdama u Rojtersovu telegramsku kancelariju, kaže da se Austrijanci sada bore u Austriji daleko preko granice. Saopštenje navodi:

    Naše operacije na južnom ratištu dobro napreduju. Dok je naš proboj na liniji od Šapca do Lešnice naišao na jak otpor u dobro utvrđenoj tački na dnu brda, trodnevna borba na liniji od Loznice ka Krupnju zavrsila se uspehom.

    Srpske snage sastojale su se ukupno od šest divizija (sto dvadeset hiljada ljudi). Njihove trupe, nakon herojskog otpora, se sada povlače ka Valjevu.

    Naše trupe juče su stigle u Loznicu, istočno od Sokolske planine. Mnogi zarobljenici i ratna oprema su osvojeni.

  • Politika, 12. novembar 1914.

    Dimitrije Tucović Vođ Srpske Socijalne Demokratije U krvavim borbama oko Mionice pao je,...

  • Politika (Beograd)

    12. novembar 1914.

    Dimitrije Tucović

    Vođ Srpske Socijalne Demokratije

    U krvavim borbama oko Mionice pao je, raskidan jednom austrijskom granatom, Dimitrije Tucović, rezervni oficir, vođ Srpske Socijalne Demokratije, i advokatski pripravnik.

    Bistra uma, solidno obrazovan i sa retkom energijom, Dimitrije Tucović se brzo istakao u redovima svoje stranke i postao najznatnije ime u njenoj sredini. Rat je presekao njegovu silnu delatnost kao i tolike druge. Ali isto onako kao na svome poslu u miru, Tucović je bio u prvim redovima i na bojnom polju.

    Zasebno od njegovih ideja i njegovih uverenja, Dimitrije Tucković je, kao i Živko Topalović, drugi socijalistički vođa, bio oficir kojim se može dičiti naša vojska. Taj čudni kontrast ubeđenja i istinskoga života završen je svirepo: Dimitrije Tucović, koji je toliko duboko bio protivan ratu i koji se bunio na vojsku i oficire, pao je u ratu i pao je kao junak.

    Neka je večiti pomen njegovom svetlom imenu!

  • Samouprava, 13. novembar 1914.

    Srpsko-crnogorsko vojište – U toku 10. novembra na položajima istočno od Rogačice vodili su se...

  • Samouprava (Beograd)

    13. novembar 1914.

    Srpsko-crnogorsko vojište – U toku 10. novembra na položajima istočno od Rogačice vodili su se bojevi s omanjim delovima neprijatelja.

    Na frontu Lazarevac – Mionica, na našem levom krilu, u bojevima koji su se ovoga dana vodili, zadržali smo sve naše položaje i mestimičnim ispadima naših trupa naterali smo neprijatelja na povlačenje u neredu. Ovom prilikom zarobili smo dosta neprijateljskih vojnika.

    Jugozapadno od Lazarevca bilo je nekoliko neprijateljskih napada koji su svi snažno odbiveni ispadima naših trupa.

    Na ovoj strani dan se završio vrlo povoljno za nas.

  • Ajriš Tajms (Irska), 15. novembar 1914.

    (od našeg specijalnog dopisnika) Milano (primljeno 14. novembra) (...) Srpski princ Đorđe,...

  • Ajriš Tajms (Dablin)

    15. novembar 1914.

    (od našeg specijalnog dopisnika)

    Milano (primljeno 14. novembra)

    (...)

    Srpski princ Đorđe, nakon iskrcavanja sa broda Takovo u Severinu, krenuo je automobilom ka štabu Vrhovne komande u Valjevu.

    (...)

  • Samouprava, 13. novembar 1914. 1

    Ratnička pošta – Draginja, žena Neška Uroševića, koji leži ranjen u kragujevačkoj bolnici, iz...

  • Samouprava (Beograd)

    13. novembar 1914.

    Ratnička pošta – Draginja, žena Neška Uroševića, koji leži ranjen u kragujevačkoj bolnici, iz sela Trlića kod Uba, traži svoju decu: Momira, kojeg je odveo Živorad Urošević i Milorada kojeg je odvela ciganka Angelina, i pozivlje ih da joj se jave u Niš, preko sreskog načelstva.

  • Politika, 16. novembar 1914.

    Rubrika: Sa naših bojišta (Izveštaji Vrhovne Komande) Na Ljigu i Paleškoj reci Kragujevac, 15....

  • 16. novembar 1914.

    Rubrika: Sa naših bojišta

    (Izveštaji Vrhovne Komande)

    Na Ljigu i Paleškoj reci

    Kragujevac, 15. novembra

    U toku 13. novembra vodili su se bojevi na desnoj obali Ljiga i Paleške Reke. Ovoga dana bojevi su se završili uspešno za nas

    ##

    Na ušću Kolubare

    Pokušaj neprijatelja da kod ušća Kolubare prebaci jednu četu završio se katastrofom. Četa je uništena, a jedan manji deo zarobljen je.  

  • Njujork Tajms (SAD), 16. novembar 1914.

    Osvajanje srpskih pozicija Austrijanci tvrde da su osvojili Obrenovac i da je blizu pobeda nad...

  • Njujork Tajms (Njujork)

    16. novembar 1914.

    Osvajanje srpskih pozicija

    Austrijanci tvrde da su osvojili Obrenovac i da je blizu pobeda nad Valjevom

    Beč (preko Amsterdama do Londona), 16. novembar – Sledeće zvanično saopštenej o austrijskim operacijama na južnom frontu je izdato u nedelju.

    “Naše trupe uspele su juče u osvajanju ključne tačke za neprijateljske položaje na brdima kod Kamenice, na putu od Loznice ka Valjevu, u žestokoj bitci u kojoj je zarobljeno 580 vojnika.

    (nastavak teksta nije dostupan)

  • Jutarnji list (Hrvatska), 19. novembar 1914.

    Zauzeće Valjeva D.U. Budimpešta, 16. studenoga (Službeno cenzurirano). Sa južnog ratišta...

  • Jutarnji list (Zagreb)

    19. novembar 1914.

    Zauzeće Valjeva

    D.U. Budimpešta, 16. studenoga (Službeno cenzurirano). Sa južnog ratišta javljaju od 16. Studenoga službeno: Na ratištu nisu naše pobjedonosne čete svojim tvrdokornim proganjanjem neprijatelju ostavile vremena da svoje mnogobrojne, specijalno kod Valjeva od više godina pripravljene utvrde za ponovni ozbiljni odpor grupira. Zato je jučer i došlo pred Valjevo do borbe samo na dušmanskim straznjim stražama, koje su posle kratkog odpora, ostaviv pri tome sužnjeve, bačene. Naše su čete došle do Kolubare i zaposjele Valjevo i obrenovac. Doček u Valjevu bio je značajan: najprije cvijeće, ali samo radi prevare, a onda su sledile neposredno bombe i pušćana vatra.  

  • Jutarnji list (Hrvatska), 17. novembar 1914.

    Srbske željeznice pod našom upravom Sjajna situacija na južnom bojištu D.U. Budimpešta, 16....

  • Jutarnji list (Zagreb)

    17. novembar 1914.

    Srbske željeznice pod našom upravom

    Sjajna situacija na južnom bojištu

    D.U. Budimpešta, 16. studenoga (Službeno cenzurirano). Nastavak uzmaka srbskih četa usliediti će po svoj prilici na kragujevac, pošto je medjutim obćenita ofenziva austro-ugarske vojske odpočela, te bi uslied napredovanja tih četa preko Dunavsko-Savske linije mogao usliediti pad Beograda bez osobitog napora sila. Bombardiranje beogradske tvrdjave iz Zemuna se nastavlja. Gotovo sve vojničke zgrade na Kalimegdanu su već razorene a među njima i palača srbskog generalnog stožera. Javlja se nadalje, da su kraljevski konak i mnogo drugih javnih zgrada u unutarnjem gradu znatno oštećene. Unatoč dosadašnjeg neprekidnog dovoza živeža manjka u Beogradu kruh i duhan. U noćno doba kušaju kriomčari na Savi za francezke zlatniše izmjeniti kruh i dihan, al im je ta rabota radikalnim činom onemogućena. U slučaju d aizgubi beogradska posada, koja se sastoji iz nekoliko tisuća vojnika, priključak na povlačujuću se vlastitu vojsku, biti od naših napredujućih četa napadnuta iza leđa, te će se morati bez borbe predati. Nu sam ulaz u Beograd, koji se u skoro vrieme očekuje od naših hrabrih četa, ne će biti s takovim veseljem pozdravljen kao skoro napredovanje preko Valjeva.

    ##

    Kod Krupnja zarobljeno je do 3000 neprijatelja, među njima 40 častnika, te je uzeto 12 puščanih strojeva. Prema pripoviedanju zarobljenih častnika dade se zaključiti, da je naša energična navala uprepastila i srbsku vojsku. Prema dobivenim informacijama iz glavnog stana novinskih izvjestitelja, sve se više steže okrug naše vojske oko Valjeva. Mjestimice je srbski uzmak bio sličan paničkom biegu, a naša ofenziva napreduje munjevitom brzinom. Drugim pravcem, a na solidnoj bazi osnovano naše napredovanje pruža nade u najljepši uspjeh. Od Krupnja u južnom i jugoistočnom pravcu Valjevo je u polukrugu obuhvaćeno.  

  • Slovenski gospodar (Maribor), 17. novembar 1914.

    Valjevo u našim rukama Vesti sa srpskog bojišta: naše pobedničke čete su na južnom ratištu tako...

  • Slovenski gospodar (Maribor)

    17. novembar 1914.

    Valjevo u našim rukama

    Vesti sa srpskog bojišta: naše pobedničke čete su na južnom ratištu tako brzo napredovale nakon poslednjih poraza Srba, da oni nisu imali vremena ni da se bore iz svojih utvrđenih položaja koje su pripremali od letos, kako bi se suprotstavili našem napredovanju. Usled toga su se prošle večeri (u nedelju, 15. novembra) pred Valjevom borile samo naše čete i poslednje linije odbrane srpske vojske. Posle kratkih borbi smo porazili srpske snage i zarobili veći broj Srba. Naša vojska je došla do reke Kolubare i zauzela mesta Valjevo i Obrenovac. Doček naših trupa u Valjevu je bio karakterističan: Najpre su meštani na naše vojnike bacali cveće, da bi malo posle pale i bombe. (Reka Kolubara je jedan od najvećih vodotokova i izvire jugoistočno od Valjeva. Kolubara se uliva u Savu kod mesta Obrenovac, jugozapadno od Beograda).

  • Mali List (Hrvatska), 18. novembar 1914.

    Budimpešta. Sva je prilika, da će Srbi uzmicati prama Kragujevcu. Napredovanje naših četa preko...

  • Mali list (Zagreb)

    18. novembar 1914.

    Budimpešta. Sva je prilika, da će Srbi uzmicati prama Kragujevcu.

    Napredovanje naših četa preko Dunava i Sava bit će posljedica skorog pada Biograda.

    Naše su čete došle do rijeke Kolubara. Zaposjele su Valjevo i Obrenovac. Doček je u Valjevu bio karakterističan: najprije cvijeće, a onda bombe i vatra iz pušaka.

  • Đenik Zahodni (Poljska - Katovice), 19. novembar 1914.

    Rat u Srbiji Zauzimanje Valjeva Zauzimanje Valjeva ima veliki strateški značaj. Stoga ne čudi...

  • Đenik Zahodni (Katovice)

    19. novembar 1914.

    Rat u Srbiji

    Zauzimanje Valjeva

    Zauzimanje Valjeva ima veliki strateški značaj. Stoga ne čudi da su austrijske snage izvršile tako snažnu ofanzivu. Srpske snage su slomljene i podeljene na dva dela – jedan je otišao na jug, drugi na istok.

    Kad su austrijski vojnici ušli u grad, na njih su građani bacali cveće, ali su sa prozora stanovima na spratovima padale i bombe. Razbesnela vojska upala je u kuće, ubijajući stanovnike i uništavajući pokućstvo. (...)

  • Jutarnji list (Hrvatska) 19. novembar 1914

    Rat. ...Zauzeće Obrenovca ima uz to još jednu
 drugu prednost. Odavde vode vrlo dobre ceste...

  • Jutarnji list (Zagreb)

    19. novembar 1914.

    Rat.

    ...Zauzeće Obrenovca ima uz to još jednudrugu prednost. Odavde vode vrlo dobre ceste udolinu reke Tamnave prema jugu, koje onda odistoka vode prema Valjevu, što je od tim većevrednosti jer je Valjevo upravo sada središtebitaka. Kako je i Valjevo palo, a udaljeno jeoko 50 kilometara od Obrenovca, s kojim je spojeno željeznicom, to je u našim rukama ključpruge, što vodi iz Beograda u Niš.Austro-ugarska vojska prešla je u istovrieme sa zapada na više mjesta preko Drine ugorovit kraj izmedju Save i Drine i to u više kolona te zaposjela sve puteve, što vode u unutrašnjost zemlje. Došlo je do vrlo žestokih i očajnihbojeva sa srbskom vojskom, koja je u jakosti odšest divizija sa 120.000 momaka zauzela raznepozicije, iz kojih je ipak pomalo redom nakonbrojnih sukoba protjerana. Pojedine ovako protjerane srbske kolone povlačile su se prema Valjevu, da se ondje ponovno opru odlučnom napredovanju austro-ugarskih četa. No ponovni subojevi prerano nastali za Srbe, a izazvala ih je taokolnost, što su kolone i train srbski uzmicaligorovitim krajem prema Valjevu i tako zatvorilisve ceste. I dok nisu ceste slobodne, ne može seni vojska slobodno kretati. Uz to je položaj srbskih četa, koje još drže visove zapadno od Valjeva, veoma nepovoljan i težak, jer su naše četenastavile napredovanjem i s juga. Sad su našečete zaposjele: Obrenovac na Savi, Ub južno nacesti put Valjeva, Kamenicu sjevero-zapadno odValjeva, zatim visove i cestu, koja vodi premaValjevu sa zapada. Austro-ugarska vojska napre¬duje dakle sa sjevera i sa juga prema obim krilima i zaledju srbske vojske. Ako Srbima neuspije, da se pravovremeno izmaknu prietećemnapadaju s obih bokova, to ih čeka neminovnotežak poraz. Ti pak ogromni uspjesi naše vojskedobivaju tim veću vriednost, što su izvojevani u neprijateljskoj zemlji, na vrlo nepodesnom tlu iuz vrlo nepovoljno vrieme. No gvozdeni obručse sve riše stišće, karike popuštaju, a glavni zapor — Beograd — past će doskora.



    ##

    Zagreb, 18. studenoga.Padom Valjeva otvoren je put našoj vojsci,koja se nalazi u Srbiji, put prema glavnom gradu Srbije, koji se, kako je poznato,bombardira sa zemunske strane počam od nedjelje u večer. U ponedjeljaku 9 sati večerom uputio se je jedau austro-ugarski stožerni častnik na palubi jedne topnjače izZemuna u Beograd, da preda za zapovjednika beogradske tvrdjave poziv svog zapovjednika da predagrad. Srbski časnici koji su preuzeli poziv,zatražili su jednosatni rok za razmišljanje. Kadaiza toga roka nije stigao odgovor, nastavljeno jebombardovanje tvrđave. U Srbiji utaborilesu se naše čete na obali rieke Kolubara, te su na nekim mjestima prešle već preko rieke, uzprkos tome,što je neprijatelj razorio sve mostove. U Valjevo stigao je već veći odjel nasevojske, te je tamo uzpostavljen mir i red. U samom su gradu nemilo haračile srbske čete. Sadase tek vrlodobro vidi od koje prednosti je po nas bilo što su se Srbiugniezdili u području Mačve. Nakonpobjede kod Jagodine, Krupnja, Šabca i Ušćapošlo je za rukom doći do brze odluke, koja jeveć zapečatila sudbinu srbskog glavnog grada i bacila srbsku vojsku do zadnje odbranbene linije.Nije daleko vrieme, kad će naše oružje odlučiti sudbinom Kragujevca.Mora se priznati, da su se Serbi dosad žilavo borili, ali sad se sve više opaža smalaksalost. Srbijoš imaju municije i mesa, ali je ponestalo kruha, što se vidi i odtuda,što smo kod srbskih zarobljenikanalazili ječmenca. Još ima svinja i goveda. Izmedju Beograda i Kragujevca još postoji željeznički promet. Crnogorska jevojska uzmičući u Bosni pretrpjela tolike gubitke, da je posve slomljena. Mjesto Valjevo, što ga je zauzela našavojska, glavni je okružni grad u sjevero-iztočnoj Srbiji, a leži 191 m. nad morem. Valjevo jejedan od najljepših gradova Srbije, imade 10.000stanovnika, a leži na rieci Kolubari, prirječiciSave. Grad leži u vrlo liepom položaju i kraju ipruža utisak kupališta. Ceste su većinom bagremom zasađene, a ima kuća poput vila s vrtompred njima. Pošto je uslied plodne okolice životjeftin, to u Valjevu živi mnogo umirovljenika.Za vojničku važnost Valjeva trebaiztaknuii, da je u njem bilo diviziono i brigadno zapovjedničtvo, tedvije vojarne i veliko skladište baruta. U Valjevu ima i jedna velika bolnica inajveća pivara u zemlji. Povjestnički seže Valjevo daleko u prošlost, jer se veli, da je tu veću rimsko doba bila utvrdjena točka. Ratni dopisnik “Zeita” brzojavlja svom listu od 16. ovogmjeseca: Bitka kod Valjeva postaje svakim danom za naše čete povoljnijom uzprkos tomu dase Srbi zdvojno opiru. Ključ neprijateljske pozicije, visovi kod Kamenice,osvojeni su poslije žestoke borbe.Obrenovac jurišem su osvojile dne 14. o. mj. u 5sati poslije podne naše čete, koje su se junačkiborile. Naše topničtvo, koje je stajalo na visuMali Bruguli, sipalo je vatru puna dvasata na grad i to s takvim uspjehom,da su Srbi u divljem biegu nastojali, da se uklone dohvatu naše topničke vatre. Uz neopisivo oduševljenje zaposjele su naše čete grad. Posjedom Obrenovcaput je u Beograd sa zapada gotovo posve slobodan, te će grad pasti u najbliže vrieme.

  • Paverti Bej Herald (Gizbern, Novi Zeland), 19. novembar 1914.

    Rim, 18. novembar Zvanično saopštenje iz Beča kaže da su Austrijanci zauzeli Valjevo, i da su se...

  • Paverti Bej Herald (Gizbern)

    19. novembar 1914.

    Rim, 18. novembar

    Zvanično saopštenje iz Beča kaže da su Austrijanci zauzeli Valjevo, i da su se Srbi povukli šest milja u pravcu Kragujevca.

    Beč, 18. novembar

    Zvanično: Austrijanci koji su ušli u Valjevo dočekani su cvećem, sa ciljem da ih prevare uv ezi sa raspoloženjem koje vlada u gradu.

    Nakon toga su ljudi bacali bombe i otvarali vatru iz kuća.

    Ovakva vrsta prevare opisuje se kao karakteristična za Srbe.

  • Merkuri (Hobart, Australija), 20. novembar 1914.

    Austrijanci zauzeli Valjevo Srpske snage se još uvek suprotstavljaju Rim, 18. novembar U Beču...

  • Merkuri (Hobart)

    20. novembar 1914.

    Austrijanci zauzeli Valjevo

    Srpske snage se još uvek suprotstavljaju

    Rim, 18. novembar

    U Beču je zvanično saopšteno da su Austrijanci okupirali srpski grad Valjevo (47 milja jugozapadno od Beograda). Srbi su se povukli za šest milja u pravcu Kragujevca, gde su utvrdili položaje sa kojih se borbe nastavljaju.

  • Samouprava, 21. novembar 1914.

    Ratnička pošta – Nedeljko Savić, učitelj iz Brankovine, javlja svojim srodnicima i prijateljima...

  • Samouprava (Beograd)

    21. novembar 1914.

    Ratnička pošta – Nedeljko Savić, učitelj iz Brankovine, javlja svojim srodnicima i prijateljima da se nalazi u Leskovcu.

    Velisav Grujić, rez. peš. kapetan, rodom iz Vrela, Srez tamnavski, nalazi se bolestan u Leskovačkoj bolnici (Gimnazija, br. sobe 1) i moli da mu se javi porodica gde se nalazi, ako je izbegla. Moli prijatelje da ga izveste ako koji što zna o njegovoj porodici.

    Ljubica, ž. Mirka Rankovića iz Kozličića, Srez valjevski, javlja da se nalazi u Leskovcu i moli da joj se javi muž Mirko, ako je izbegao od neprijatelja, pošto su se u putu rastali i zagubili.

  • Mali list (Hrvatska), 21. novembar

    Valjevo. Na visu Zlatuniću ušančio se neprijatelj u jakim betoniranim utvrdama poput tvrđave....

  • Mali list (Zagreb)

    21. novembar 1914.

    Valjevo.

    Na visu Zlatuniću ušančio se neprijatelj u jakim betoniranim utvrdama poput tvrđave. Naše su čete s teškim topovima sa visa Tubanje uzeli ih pod ubojitu vatru i prisili srpske topnike, da su ostavili topove i municiju i dali se u bijeg. Naši su topovi na visu Jasik na koti 329 i na Klanići sipale tako žestoku vatru protiv neprijatelja, da su naše čete probile njihovu frontu. Kroz taj otvor uđoše naši u grad Valjevo.

    Južni dio srpske vojske razbit je u dva dijela i pobjegao je prema jugu. Gornji dio bježao je na istok na dođe na Kolubaru. Tu je srpsku vojsku pod vodstvom generala Pavla Sturm-Jurišića naša pukovnija na putu prestigla i opkolila. Za čas bijahu u njih uperene četiri hiljade puščanih cijevi. Jedino mogoše pobjeći kroz Kolubaru, ali nema – mosta. Nastade katastrofa. Mali dio spasio se na drugoj obali. Sve topove, svu municiju i sav tren ostavili su na lijevoj obali. Neki su ubijeni, zarobljeni, ili utopljeni u Kolubari. Zarobljeno je ovdje 3000 Srba.

    Valjevo je jedan od najvećih gradova Srbije. Ovde se sastaju osam cesta. Ono je i željezničko mjesto, gdje se sastaju željeznice iz Obrenovca i Šapca. U Valjevu je bio i glavni ratni stan. Građane, koji hoće pobjeći u unutarnjost zemlje, srpska vojska tjera kundacima natrag. A ipak se usprkos svega toga nalazi u Skoplju 15.000 bjegunaca iz valjevskog okružja.  

  • Ajriš Tajms (Irska), 21. novembar 1914.

    (Rojtersov telegram) Petrograd, četvrtak Telegram prilične važnosti stigao je iz Sofije. On...

  • Ajriš Tajms (Dablin)

    21. novembar 1914.

    (Rojtersov telegram)

    Petrograd, četvrtak

    Telegram prilične važnosti stigao je iz Sofije. On potiče od poluzvanične Bugarske telegrafske agencije, i kaže da je prodor austro-ugarskih trupa u Srbiju ostavio snažan utisak na sve političke i parlamentarne aktere u Bugarskoj. Potonji veruju da poraz Srbije može voditi korenitim promenama situacije na Balkanu i do događaja velike važnosti.

    Sobranje zaseda i pod utiskom je poraza Srba u Valjevu. Odnos srpske štampe prema Bugarskoj u poslednje vreme izaziva veliku zabrinutost u Bugarskoj.

  • Jutarnji list (Hrvatska), 22. novembar 1914.

    Zauzeće Valjeva. Dopisnik “Az Esta” javlja nadalje ove potankosti o zauzeću Valjeva: Naše su...

  • Jutarnji list (Zagreb)

    22. novembar 1914.

    Zauzeće Valjeva.

    Dopisnik “Az Esta” javlja nadalje ove potankosti o zauzeću Valjeva: Naše su čete prodrle do podno grada u pet četa. Od ovih se četa ona, što je stupala prema iztoku, bacila na obranbenu silu grada sa strane takovom žestinom, da je za kratak čas slomila srbsku defenzivu. Kroz ovaj prorov u bojnoj crti srnula je ova četa u Valjevo. Drugi dio srbske vojske, koja je ovako bila presječena, udario je prema jugoiztoku, da izmakne onim našim četama, koje su se sve više primicale sa sjevera. Njihova je težnja bila, da što prije dopru do Kolubare. Tuj su htjeli preći preko mosta, a onda ga dići u zrak. Tomu dielu vojske zapoviedao je general Pavao Jurišić-Sturm. Nije ih pratila sreća, jer je domala težka katastrofa snašla tu četu. Jedna je naša pukovnija, da to nije general Sturm ni opazio, uzporedo jurila kroz šumu sa srbskom vojskom i stigla prije do rieke Kolubare, nego li bježeća srbska vojska. Došavši onamo, zaustavila se naša vojska, okrenula se prema Srbima i udarila s traga ubojitom vatrom na neprijatelja. Tu je snašla grozna katastrofa Srbe.

    Srbi su sa dviju strana potisnuti prema rieci, no ne ondje, gdje je bio most. Što god nije moglo umaći preko vode, palo je, odnosno zarobljeno. Topovi, municija, kola i sve drugo je palo našim četama u ruke. Oni vojnici, što su htjeli umaći uz obalu, svi su pohvatani. Mnogo je neprijatelja popadalo u vodu, te se potopilo. Nešto se razbježalo na vrat na nos i tako spaslo.

    Međutim su ostale naše čete pjevajući veselo prošle kroz Valjevo, a srbske su djevojke bacale cvijeće na naše vojnike. Na jednom je palo s prozora nekoliko ručnih bombi, no ove nisu ništa naškodile našim četama.

    Zarobljeno je oko 3000 osoba, te su s mjesta odpremljene dalje. Ono pučanstvo, što je prebjeglo u unutrašnjost zemlje, potjerali su srbski vojnici puščanom vatrom natrag.

    Valjevo je konačno zaposjednuto, a to je od velike važnosti s pet gledišta. 1. Valjevo je oveći grad u srcu Stare Srbije. 2. Ondje se sastaje osam cesta. 3. Valjevo je konačno postaja željezničke pruge Obrenovac-Beograd-Kragujevac. 4. Valjevo je grlo Kolubare rieke i doline, gdje se otvara prostor za put iz brda u ravnicu i 5. Ondje je bio do sada srbski glavni stan. Taj je grad još za vrieme aneksije po planu francuzkih inžinira utvrdjen.

  • Mali list, 22. novembar 1914.

    Potištenost u Nišu Porazi srpske vojske u Šapcu i Valjevu dojmio se u Nišu užasno. - Srpski su...

  • Mali list (Zagreb)

    22. novembar 1914.

    Potištenost u Nišu

    Porazi srpske vojske u Šapcu i Valjevu dojmio se u Nišu užasno.

    - Srpski su listovi javljali, da je položaj srpske vojske izvrstan, a utvrde oko Valjeva da su tvrdi orah za Austro-Ugarsku, kojoj će Srbija dugo prkositi. Kad se začulo, da je Valjevo palo, bijaše kao da je udario grom iz vedra neba.

Uz novinske tekstove, na sajtu je predstavljena i hronologija događaja, slikovni i video sadržaji vezani za Valjevo u ovom periodu, kao i tekstovi koji dodatno osvetljavaju neke od bitnih dešavanja od jula do decembra 1914. Tekstovi se mogu pretraživati po mesecima, ili po novinama u kojima su objavljeni. Dostupna je i mapa koja pokazuje države odakle potiču novinski tekstovi vezani za Valjevo i Valjevski kraj u ovom periodu.

Kroz istraživanje sakupljeni su tekstovi iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Poljske, Engleske, Irske, Švajcarske, Australije, Novog Zelanda, SAD. U tim tekstovima saznajemo o pobedama i porazima, svakodnevnom životu, izgledu grada i okoline, bolesnima i ranjenima, o mrtvima, o vojnom i medicinskom značaju grada u tom periodu, o povlačenjima i ofanzivama, o vojnim i političkim vođama.

Naš cilj je bio da kroz onovremene novinske tekstove, objavljene u Srbiji i van nje, prikažemo kako ratna dešavanja tokom prve godine Prvog svetskog rata, tako i svakodnevni život građana Valjeva i okoline u tom periodu. Pobede i porezi na vojnom frontu, rađanja i umiranja, svadbe i rođendani, školski i kulturni život, trgovina i zanatstvo - onoliko koliko su bili prisutni u domaćoj i stranoj štampi.

Projekat „Valjevo u štampi 1914. godine“ osmislio je Zdravko Ranković, glavni urednik Revije Kolubara, koji je preminuo 17. avgusta 2014.

Grad Valjevo

Realizaciju projekta pomogao je Grad Valjevo kroz program finansiranje projekata lokalnih medijskih kuća.

Izvori i metodologija

Novinske tekstove prikupili smo na različite načine. Za štampu u Srbiji, koristili smo sajt Narodne biblioteke Srbije (deo o Velikom ratu), kao i papirnu arhivu ove biblioteke. Hrvatsku štampu prikupili smo preko sajta Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu, preciznije preko portala Stare hrvatske novine.

Drugi materijal našli smo preko dostupnih arhiva novina u različitim zemljama. Irish Times iz Dablina omogućio nam je besplatan pristup svojoj arhivi.

Deo pratećeg materijala (tekstova i fotografija) ranije je objavljen u izdanjima „Kolubare“. Neke od starih fotografija i razglednica Valjeva potiču iz Narodnog muzeja Valjeva. Izvori drugih tekstualnih i slikovnih sadržaja su navedeni i linkovani.

Neki od sajtova koje smo koristili omogućuju tekstualnu pretragu, što je znatno olakšavalo potragu za tekstovima vezanim za Valjevo u ovom periodu. Na drugima smo prelistavali novine dan po dan.

Ideje za dalje upotpunjavanje sadržaja postoje i planiramo ih u skoroj budućnosti. 

Avgust 1914.

12. avgust – Početak prvih austrougarskih vojnih operacija. Severozapad Srbije: Drina, Sava (šabac, Loznica, Lešnica)

16-19. avgust – Cerska bitka, prva pobeda saveznika

Karađorđeva ulica Regrutacija u Valjevu, 1914 Stara razglednica
Preuzmite
  • Samouprava, 9. avgust 1914

    Sjajna pobeda Srpska vojska na Ceru i Jadru dobila je veliku bitku. Neprijatelj se povlači na...

  • Samouprava (Beograd)

    9. avgust 1914.

    Sjajna pobeda

    Srpska vojska na Ceru i Jadru dobila je veliku bitku. Neprijatelj se povlači na ce­lom frontu. Naše trupe snažno gone ne­prijatelja. Neprijatelju su naneseni veliki gubici. Plen je znatan. Očekuju se detalji.

  • Politika, 11. avgust 1914.

    Među ranjenicima Mladenovac, 8. avgusta Očevidci i prvi vesnici krvave bitke u Podrinju tu su,...

  • Politika (Beograd)

    11. avgust 1914.

    Među ranjenicima

    Mladenovac, 8. avgusta

    Očevidci i prvi vesnici krvave bitke u Podrinju tu su, u mladenovačkoj st­anici. Ima ih od oficira do redova. Svi su u jednom vozu, izmešani među so­bom, kao što su bili i u ratu bez odvajanja. Ni­gde jauka ili stenjanja, sve se trpeljivo sn­osi mada ih ima teško ranjenih: ra­zb­ij­ene glave, prebijenih kostiju u nogama i ru­kama, ili rebara.

    Posmatram, dalje, i neke u seljačkom od­elu, ranjene opet u ruke. Od kuda oni tu? – Sigurno su nabasali pri obilaženju sv­oj­ih imanja u Jadru na neprijateljske ku­rš­ume.

    - Jok, veli mi jedan bolničar, koji je in­ače rodom sa sela. Otuda su blizu Va­lje­va, pa kad smo ih preneli u Valjevo a oni ot­išli jedan čas do kuća, pa preobukli rubine mesto vojničkog odela.

    I za to su imali kad!

    - Je li ti teška rana, pitam jednog Ci­ga­n­ina otuda iz Bogdanovice, sela blizu Uba.

    - Ne boli me, znaš, samo je velika. Da me bar brzo prođe, te da mogu da sviram i za­radim koju paru.

    Pored njega je „njegovo ćemane”, koje je no­sio sobom čak i za vreme borbe i koje ni­je zaboravio ni onda, kada je ranjen u tr­buh pao.

    Polako, vrlo laganim hodom krenuo se voz u noć iz Mladenovca u Niš. Mašina je leno brektala, puštajući od sebe crn dim u pomrčinu, dok se sa vagona, koji je po­slednji izlazio iz stanice, čula neka laka pesmica, koju su pevali ranjenici...

  • Novosti (Hrvatska), 17. avgust 1914.

    Valjevo Beč, 16. Kolovoza Grad Valjevo, u koji su se srpske čete povukle, jedan je od...

  • Novosti (Zagreb)

    17. avgust 1914.

    Valjevo

    Beč, 16. Kolovoza

    Grad Valjevo, u koji su se srpske čete povukle, jedan je od najprijaznijih okružnih gradova. Stanovništva broji 10.000, a nalazi se na gornjoj Kolubari, jednom pritoku Save i ujedno na podnožju Velike Povljeni, gore visoke 1415 metara. Grad ima gimnaziju, te je poradi svojih dobro posjećenih sajmova središte kotara gospodarstveno prilično razvijenog, a od njega vode razne ceste manje vrijednosti na sve strane.

  • Politika, 23. avgust 1914.

    Valjevo-Zavlaka Od ranog jutra vreva po ulicama. Šarenilo boja, kostima, govora. Svi akcenti,...

  • Politika (Beograd)

    23. avgust 1914.

    Valjevo-Zavlaka

    Od ranog jutra vreva po ulicama. Šarenilo boja, kostima, govora. Svi akcenti, svi temperamenti!... Dvadeset hiljada duša pobeglo je amo s granice. Ulicama, kafanama, okolinom kipte ranjenici. Oblak krvi provalio se na Ceru i Zavlaci i svoje kadute slao u Valjevo. Sanitet jedva odoleva. Pet hiljada ih je došlo za nepuna četiri dana. Lakše ranjeni i ne ulaze pod krov. Sa jednom ceduljom o vratu odlaze u pozadinu. U koju bilo bolnicu, pod ma kakvo gostoprimljivo sklonište.

    Lepo Valjevo obezvijalo od užasa. Be­gunci sa Save jadaju se na svoje domove. Po­rodice se pogubile: imanja napuštena. Stekli se Šapčani, Obrenovčani, Lozničani, begunci sa Krupnja i Beograda. Odasvud stižu vesti, odasvud niču pitanja i uzdasi. Da nije bilo begunaca ispred bombardovanja, ranjenicima bi bilo više pomoženo. Svi su domovi prepunjeni i uzbuđeni. Užas se naklopio nad varoš; misao verovatno na begstvo i iz samog Valjeva učinila je, da inicijativa devojaka oko ranjenika bude zanemarena. Vlasti nisu umele da je okrepe. Moglo se možda i više no što je učinjeno.

    Idući Zavlaci srećete grupice zarobljenika. Ima ih Čeha, Mađara, Nemaca, pa i Slovaka, ima ih i Hrvata, čak i Ličana – ima i Srba! Svi su se borili protivu nas. Tu krpež, taj lažni bečki mozaik sm­rv­io je srpski udarac. I nikad bednije ni­je izgledalo razgolićeni austrijski aparat nego sada. Svi trikovi, sav po­tajni niz mahinacija da zatruju i omraze, da utuku nacinalnost i stvore lojalnost prema Habsburzima, taj preskupi režim ob­naženo i nemoćno. Jadni momci, sinovi krajeva, gde se nacionalnost smatrala kao veleizdaja, koračaju zapanjeni našim putevima. Odgajeni bez Otadžbine, njihov patriotizam nije osećanje za samostalnošću, već politika prema Beču i Pešti. Narodni duh je utučen, da bi se napravilo mrtvo i poslušno oruđe. Dugo vaspitavanje u strahu i intrizi, duga zajednica sa nasilnicima bez umora, ubrizgano uverenje u svemoć austrijske ćudi učinili su, da su naša braća, uramljena u okvir Nemaca i Mađara, krenula na Srbiju. Podla politika! „... Pobedimo li, mislio je Beč, zavadićemo ih na svagda. Pobede li, neka se bar kolju međusobno...”

    Putem smo sustizali naše begunce, koji su se vraćali kućama. Rastočena kola puna golušave dečice. Obrazi bledi, fizionomije zamorene. Bosonoge devojke, vesele i hitre, trče oko kola. Starci gone volove i stoku. Teoci sustali i podbijeni. Vraćaju se siroti, posle pretrpljene st­rave na, kratkom austrijskom najezdom, opustošena ognjišta.

    Došli smo do Zavlake. Dotle je bila zgazila njihova prljava noga. Tu na granici dokle je dopro njihov kaljavi talas, odmah kraj puta, pod opustelim voćnjakom stoji svež grob. Na grobu cveće i jedan beo, brižljivo odaljen krst. Na krstu prosto ime, jedna jedina, nenagrađena reč: „Komita”

    Ovog dana i poslednji razbijeni delići austrijskih pljačkaša bežali su s našeg zemljišta. Tog dana u podne bilo je pomračenje sunca sa zapadne strane. Crno austrijsko predskazanje tek ide da bude iskupljeno.

  • Politika, 25. avgust 1914.

    Aeroplan nad Valjevom Valjevo, 23. avgusta Danas oko 9 časova pre podne leteo je nad Valjevom...

  • Politika (Beograd)

    25. avgust 1914.

    Aeroplan nad Valjevom

    Valjevo, 23. avgusta

    Danas oko 9 časova pre podne leteo je nad Valjevom jedan neprijateljski aeroplan.

    Iz toga aeroplana bačene su na varoš dve granate; jedna od njih bačena je na bolnicu, na kojoj je bio vidno istaknut znak crvenog krsta.

    Ove granate, koje su zastarelog sistema, nisu učinile nikakve štete, niti su je u opšte mogle učiniti.

Oktobar 1914.

Ilija Živojinović ratnik 1914-1915 Vojnik Narodna gostionica Stara razglednica
Preuzmite
  • Politika, 6. oktobar 1914.

    G. Pašić u Valjevu Predsednik Ministarskog Saveta g. Nikola Pašić, otputovao je juče iz Niša u...

  • Politika (Beograd)

    6. oktobar 1914.

    G. Pašić u Valjevu

    Predsednik Ministarskog Saveta g. Nikola Pašić, otputovao je juče iz Niša u Valjevo.

  • Politika, 7. oktobar 1914.

    Do Valjeva i do Beča (Iz beležaka jednog trećepozivca) Išli smo sa nekolicinom komita kroz...

  • Politika (Beograd)

    7. oktobar 1914.

    Do Valjeva i do Beča

    (Iz beležaka jednog trećepozivca)

    Išli smo sa nekolicinom komita kroz kukuruze. Odjednom nešto šušnu ispod međe u kupinjaku. Sa puškama „na gotovs“ opkolismo brzo to mesto i malo posle jedan od komita izvuče za vrat nekakvog bosanskog baliju.

    Mujo je davno već bacio oružje. Ali je sav bio padodan raznim stvarima koje je popljačkao od kako je, zajedno sa ostalim muslimanima pljačkašima, prešao Drinu. Komite, među kojima je bilo i nekoliko Bosanaca, pretresli su ga za tren oka. Iz njegovih raznih džepova ispala je čitava gomila austrijskih banaka. Mnoge su bile krvave i sve izgužvane.

    - A nijesu, biva, vaše srbijanske ni jedna, pravda se balija. Nego sam’ nako kupio od mrtvih švapskijeh oficira i soldata. Što da trunu i one, velim kad mrcima ne trebaju...

    - Ako, ako, Mujo, povlađuju mu komite, Nego evo tebi deset vorinti, dosta ti je do Valjeva, i tako ćeš dobiti sve badava. A ovo drugo nama. Znaš, nama valja putovati čak do Beča, pa treba dosta troška.

  • Pravda, 8. oktobar 1914.

    Pismo iz Srbije Jedan strani lekar o srpskom junaštvu i srpskoj humanosti (...) U Mladenovcu,...

  • Pravda (Beograd)

    8. oktobar 1914.

    Pismo iz Srbije

    Jedan strani lekar o srpskom junaštvu i srpskoj humanosti

    (...) U Mladenovcu, na 60 kilometara od Beograda, uzima se vojni voz koji ide tako polagano, da mu je potrebno osam časova da pređe 110 kilometara do Valjeva. U ovoj varoši nalazi se sada Vrhovna komanda i prva stanica poljskih bolnica. Prvih dana bilo je moguće, u veče, čuti topove u daljini. Valjevska okolina liči mnogo na kakav živopisni predeo na Juri: vesela i šumom obrasla brda i okomci planina koji se pružaju na jugo-zapad. (...) Kakav nam se žalostan prizor od svega onoga strahotnoga što rat ima, ukazao, kad smo prispeli u Valjevo! Da bi smo mogli otići sa stanice, morali smo se probijati kroz gomilu ranjenika koji su ležali po zemlji, u vlagi i pod kišom, jer od našeg dolaska kiša neprestano pada (...).

  • London Tajms (Engleska), 18. oktobar 1914.

    Valjevo leži na putu uskotračne pruge koja povezuje liniju Beograd-Solun preko Mladenovca. Preko...

  • London Tajms (London)

    18. oktobar 1914.

    Valjevo leži na putu uskotračne pruge koja povezuje liniju Beograd-Solun preko Mladenovca. Preko jedne trake metalnog puta izvodi se celokupan transport srpske vojske. Na zapad zemlje stižu vozovi puni namirnica, stočne hrane, municije, i vojnika; ka istoku idu vozovi puni ranjenika. U Mladenovcu sva ova količina robe i ljudi koji pate mora se prebaciti u ili iz vozova širokopojasne pruge. Tu leži jedan od većih problema sa kojima se Srbi suočavaju u borbi protiv austrijskih osvajača.

    Samo Valjevo je slikovit mali grad koji je u mirnodopskim vremenima čuven kao centar srpske trgovine suvom šljivom. Njegove kaldrmisane ulice su uglavnom široke, prostrane i dobro isplanirane. Još uvek su ponegde prisutni ostaci turske okupacije – nadstrešnice, prozori sa drvenim rešetkama i slično – ali sve je to u sporednim ulicama. Mislim da je u normalnim okolnostima Valjevo jedan od najatraktivnijih balkanskih gradova.

    Slika Valjeva još uvek je u lepom okviru, jer je grad okružen zelenim brdima kojima se prostiru naizgled beskonačne šume. Pogled kroz moj hotelski prozor skoro je opterećujuće engleski. Iza crvenih krovova kuća uzdižu se brda, prekrivena naizmenično travnatim i šumovitim padinama, ispresecanim braonkastim putem koji ide uzbrdo do vrha kojim, smeštena među drvećem oraha, dominira crkva od belog kamena, dodirujući sivo nebo.

    Ali Valjevo sada nije moguće videti u normalnim okolnostima. Sa ulice se čuje zveket i škripa dok volovska zaprega trucka po kaldrmi. Ujutro, u podne i uveče, neprestano su u pokretu, i kad god pogledam dole vidim vojnike obučene u dronjave, blatnjave i krvlju umazane uniforme, sa grubo previjenim telima, glavama, stopalima. Svaki čas neka žena izdvoji se iz gomile i pritrči povređenom poznaniku. Oni razmene samo par rečenica, i ona se okreće, zarije glavu u svoju kecelju, i posrće ulicom kukajući za mužem, bratom, ili nekim drugim ko se više vratiti neće. Neko od prijatelja joj se nađe i otprati je kući; ali vojnici gledaju taj prizor sa ravnodušnošću i nepristojno joj dovikuju ’da ne pravi scene’. Oni ne pokazuju nikakvu žalost za Srbe koji su poginuli za Srbiju.

    Grad je pretvoren u jedno veliko prihvatilište za ranjene. Sve zgrada koje su mogle biti adaptirane – sale, kafane, učionice – brzo su pretvorene u bolnice. Ponekad su tu kreveti, češće samo sklepani madraci, jer je mala Srbija, izmorena u dva teška rata, slabo pripremljena da podnese žestoke napade velike sile. Štre borbe vode se 16 dana blizu granice, i ranjeni su pristizali mnogo brže nego što se za njih može naći smeštaj.

  • Politika, 22. oktobar 1914.

    Peskar Osuda Koče Popovića U Valjevu je narečena presuda Koči Popoviću, članu mlinarske firme...

  • Politika (Beograd)

    22. oktobar 1914.

    Peskar

    Osuda Koče Popovića

    U Valjevu je narečena presuda Koči Popoviću, članu mlinarske firme Braća Popović iz Beograda i rezervnom inžinjerskom potporučniku, koji je uhvaćen na najcrnjem prestupu: kao liferant brašna za srpsku vojsku on je mešao pesak u žito i to mleo za hranu našim ratnicima!

    Nisu pomogle ni sve jurnjave najmljenih argata. Nije pomogla ni ona gospođa, koja je, mesto da traži razvod braka, odvukla u Valjevo stotine hiljada dinara da spasava Koču Popovića. Nisu pomogle ni sve intrige i gnusobe koje je optuženi Popović čak i iz apsa pokušavao da zaplete. On je osuđen.

Valjevo u Velikom ratu 1914 - Viđenja onovremene štampe u Srbiji i svetu

Projekat Valjevo u štampi 1914. godine Revije “Kolubara” predstavlja pisanje novina – domaćih i stranih - o dešavanjima u Valjevu i okolini tokom prvih meseci Prvog svetskog rata.

Decembar 2014.

1. decembar – Austrougarsko osvajanje Beograda

3-15. decembar – Srpska ofanziva

3-12. decembar – Kolubarska bitka (Valjevo)

15. decembar – Oslobađanje Beograda i čitave Srbije

Kolubarska bitka

Dobrodošlica Mišiću u ponovo osvojenom Valjevu Valjevska bolnica Valjevska bolnica (1915) - slika Nadežde Petrović
Preuzmite
  • Ajriš Tajms (Irska), 10. decembar 1914.

    Srpska pobeda Rojtersova vest kaže – Srpski konzulat u Rimu primio je zvanično obaveštenje da je...

  • Ajriš Tajms (Dablin)

    10. decembar 1914.

    Srpska pobeda

    Rojtersova vest kaže – Srpski konzulat u Rimu primio je zvanično obaveštenje da je srpska vojska izvojevala potpunu pobedu nad Austrijancima, čija su dva korpusa poražena. Gradovi Valjevo i Užice ponovo su zauzeti, zajedno sa ogromnom količinom municije, 20 hiljad azarobljenika, i 50 pušaka.

  • Pravda, 11. decembar 1914.

    Đeneral Mišić Kada su se Austrijanci ukazali na domaku Gor. Milanovca hrabri đeneral Mišić bio...

  • Pravda (Beograd)

    11. decembar 1914.

    Đeneral Mišić

    Kada su se Austrijanci ukazali na domaku Gor. Milanovca hrabri đeneral Mišić bio je u njemu.

    Devojke iz G. Milanovca hrabrom đeneralu okitile su automobil cvećem i samog njega pri polasku na položaje obasule kišom cveća.

    Opštinski sud izabrao ga je za svoga počasnog člana.

    Hrabri đeneral dostojno je se zahvalio na pažnji svih građana i građanki, razbivši mrskoga neprijatelja pred samim pragom njihovih domova.

  • Politika, 11. decembar 1914.

    Kada smo onomad ušli u Valjevo, nađosmo u bolnicama masu austrijskih ranjenika i bolesnika. -...

  • Politika (Beograd)

    11. decembar 1914.

    Kada smo onomad ušli u Valjevo, nađosmo u bolnicama masu austrijskih ranjenika i bolesnika.

    - Kako ste vi ranjeni?, zapitah jednog, bucmastog lajtanta [poručnika].

    - Od granate straha, odgovorio mi je on smejući se.

    I odista, pokazalo se, da dobra četvrtina od tih Austrijanaca, tobožnjih ranjenika i bolesnika, nije bila ni ranjena ni bolesna, nego su se sklonili u bolnicu prosto iz straha ili što im se dosadilo da se tuku.

  • Jurarnji list (Hrvatska), 12. decembar 1914.

    Srpske čete pliene i razaraju svoja sela Kako je već poznato, običaje srbska vojska na uzmaku u...

  • Jutarnji list (Zagreb)

    12. decembar 1914.

    Srpske čete pliene i razaraju svoja sela

    Kako je već poznato, običaje srbska vojska na uzmaku u vlastitim mjestima robiti i paliti. Tako su naše čete, ušavši u Krupanj, Zavlaku, Kamenicu i Valjevo, našle ta mjesta dielom pusta, dielom opljačkana, popaljena i razorena. Naše su vojne oblasti sastavile s nekim stanovnicima, koji su ostali u tim mjestima, zapisnike, koji potvrđuju, da je srbska vojska, prije nego li je otišla, opljačkala dućane i stanove, a kuće zapalila, dok se naši vojnici nisu ni o što ogriešili. Na području od Drine do Valjeva nije se više dana vidjela ni živa duša, jer je srbska vlada odredila, da se civilno pučanstvo te okolice izseli u Valjevo. No pošto je ono spriečavalo uzmicanje srbske vojske, vlastiti su ih vojnici natrag otjerali. Pošto su naše vojne oblasti dopustile srbskom civilnom pučanstvu, da se vrati svojim kućama, hrli ono kao bujica u svoja sela.  

  • Politika, 13. decembar 1914.

    Vojvoda Mišić Telegram Prestolonaslednika Aleksandra kojim proizvodi generala Mišića za...

  • Politika (Beograd)

    13. decembar 1914.

    Vojvoda Mišić

    • Telegram Prestolonaslednika Aleksandra kojim proizvodi generala Mišića za vojvodu –

    Prestolonaslednik Aleksandar uputio je komandantu armije g. Živojinu Mišiću ovaj telegram:

    Komandantu I armije

    Gogspodinu Vojvodi Živojinu Mišiću

    Valjevo

    Sa svim oficirima, podoficirima i vojnicima, mojim dičnim junacima prve armije, primite moju toplu zahvalnost za iskrene čestitke i želje koje ste mi uputili o mome rođendanu.

    U isto vreme želeći dati najvećeg dokaza koliko cenim Vaš rad lično i zasluge prve armije u našoj poslednjoj ofanzivi, drago mi je saopštiti Vam da Vas na današnji dan proizvodim u čin Vojvode.

    Aleksandar

  • Politika, 14. decembar 1914.

    Zahvalnost armije - Odgovor vojvode Mišića prestolonasledniku - Na telegram kojim je...

  • Politika (Beograd)

    14. decembar 1914.

    Zahvalnost armije

    - Odgovor vojvode Mišića prestolonasledniku -

    Na telegram kojim je prestolonaslednik Aleksandar proizveo generala Mišića u čin vojvode, novi vojvoda odgovorio je ovim telegramom:

    Vrhovnom komandantu,

    Nj. Kralj. Visoč. Prestolonasledniku Aleksandru

    Kragujevac

    Celokupna prva armija samnom zajedno, sa najvećim ushićenjem, primila je radosnu vest visokog priznanja i izjavljene pohvale o strane Vašeg Kraljevskog Visočanstva, na njenome nepokolebljivom prodiranju i proterivanju neprijatelja sa zapadnog vojišta. Visoko odlikovanje njenog komandanta armije za postignute uspehe u našoj poslednjoj ofanzivi prva armija sa najvećim ponosom u tome činu gleda svoje visoko odlikovanje, propraćujući i u ovoj prilici saopštenja koja sam joj tim povodom učinio sa gromkim uzvicima svoje nepokolebljive odanosti i ushićenja:

    “Da živi naš Vrhovni Komandant Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar!”

    Komandant I armije

    Vojvoda,

    Mišić

  • Samouprava, 14. decembar 1914.

    Živojin Mišić vojvoda – Vrhovni komandant, Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik...

  • Samouprava (Beograd)

    14. decembar 1914.

    Živojin Mišić vojvoda – Vrhovni komandant, Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar, telegrafisao je 4. decembra đeneralu Živojinu Mišiću da je naimenovan za vojvodu.

  • Pravda, 14. decembar 1914.

    Na Ubu Šta su činili Austrijanci za vreme bavljenja na Ubu O stanju, koje je zatečeno na Ubu,...

  • Pravda (Beograd)

    14. decembar 1914.

    Na Ubu

    Šta su činili Austrijanci za vreme bavljenja na Ubu

    O stanju, koje je zatečeno na Ubu, pošto su izišli Austrijanci, dobili smo ova autentična saopštenja:

    Varoš je sva opustošena, jer od pokretnosti u njoj nije ostalo ništa, sve je razneto i uništeno, sem što je ostalo pošteđeno deset domova.

    Upaljena je jedna dvospratna zgrada Milijana Živojinovića, najlepša i najveća na Ubu, a ostale zgrade samo su delimično oštećene prilikom pljačkanja i obijanja, inače su ostale u dobrom stanju.

    Nečistoća je ogromna zbog čega je uzeto sto vojnika za čišćenje ulica i javnih i privatnih zgrada. Sreske zgrade kao i sve privatne kuće, uzete su ranije za bolesnike i ranjenike.

    Između 400 svojih teških bolesnika, koje su Austrijanci ostavili, ima preko 80 lica obolelih od tifusa.

    Pokretnost sreska i nameštaj je gotovo uništen, ograda popaljena, a zgrada sva zagađena, te se za kancelariju morala uzeti privatna kuća. Arhiva, koja je bila zaostala, delimično je uništena.

  • Ajriš Tajms (Irska), 14. decembar 1914.

    Saopštenje (Rojtersov telegram) Pariz, subota, 3 posle podne Srpska vojska koje je stigla do...

  • Ajriš Tajms (Dablin)

    14. decembar 1914.

    Saopštenje

    (Rojtersov telegram)

    Pariz, subota, 3 posle podne

    Srpska vojska koje je stigla do Kolubare prešla je tu reku između Valjeva, koje je zauzela, i susednog Ljiga.

    Na severu su zauzeli Lazarevac.

    Broj zarobljenika tokom poslednjih borbi dosegao je 18 hiljada.

  • Ajriš Tajms (Irska), 15. decembar 1914.

    (Ratni specijal) Amsterdam, ponedeljak Austrijanci priznaju da su pretrpeli teške gubitke od...

  • Ajriš Tajms (Dablin)

    15. decembar 1914.

    (Ratni specijal)

    Amsterdam, ponedeljak

    Austrijanci priznaju da su pretrpeli teške gubitke od Srba u zvaničnom saopštenju iz Beča koje je danas objavljeno:

    Naša ofanziva, usmerena jugoistočno od reke Drine, suočila se jugoistočno od Valjeva sa daleko nadmoćnijim neprijateljem. Naše napredovanje ne samo da je zaustavljeno, već smo morali da preduzmemo značajno povlačenje trupa, koje su se nedeljama konstantno briljantno borile, iako sa velikim gubitcima. Zbog ovoga smo morali da prekinemo okupaciju Beograda.

  • Pravda, 18. decembar 1914.

    Za najoštriju osudu Mi smo već javili, da su Austrijanci, napustivši u begstvu Beograd, ostavili...

  • Pravda (Beograd)

    18. decembar 1914.

    Za najoštriju osudu

    Mi smo već javili, da su Austrijanci, napustivši u begstvu Beograd, ostavili u ovdašnjoj bolnici američke misije svoje ranjenike a sa sobom su poveli naše ranjene vojnike, koji su bili na lečenju. Ovakav primer nije jedinstven.

    Sada nam javljaju, da su Austrijanci ostavili i u Valjevu 3 hiljade ranjenih i bolesnih svojih vojnika. Rane ovih napuštenih bednika bile su se sasvim zagnojile, jer su austrijski lekari pijančili mesto da su vršili svoju dužnost. Kada su naše trupe ušle u Valjevo zatekle su austrijske vojnike u prljavštini i velikoj bedi, a njihove lekare pijane.

    Mi se gnušamo ovih, koji su ovako divljački mogli napustiti svoje ranjene i bolesne vojnike.

  • Mali list (Hrvatska), 18. decembar 1914.

    Slučaj Vojnik Primilić, koji je sudjelovao ulazu u Valjevo, pripovijeda slijedeći slučaj, koji...

  • Mali list (Zagreb)

    18. decembar 1914.

    Slučaj

    Vojnik Primilić, koji je sudjelovao ulazu u Valjevo, pripovijeda slijedeći slučaj, koji je doista do skrajnosti čudnovat. Nakon zauzeća Valjeva naši su se vojnici uredili na domaću. Zaposjeli su sve zgrade i nakon duljeg vremena imali su opet siguran krov nad glavom. Primilić je došao u za njega određenu sobu, pa se nakon oduljeg vremena htio da legne na kanape. Ali mu je zapelo za oko o dvije fotografije, koje su visjele na stijeni. Nije mogao vjerovati svojim vlastitim očima, za to je pristupio bliže i ostao kao okamenjen. “Ta za Boga, kako dolaze moji roditelji u ovu kuću?” – pitao je sam sebe. Nije znao, da li sanja, da li u istinu živi. Da se osvjedoči, gdje se uistinu nalazi, izašao je pred kuću i opazio, da se nalazi u prostorijama zatvorene ljekarne. Sada je počeo razmišljati i dosjetio se, da se je brat njegova otca pred mnogo godina izselio u Srbiju. Sada je zagonetka bila riješena i Primilić se u novom stanu ćutio kao u vlastitom domu. Fotografije je uzeo sa sobom.

  • Jutarnji list (Hrvatska), 19. decembar 1914.

    Sudbina naših ranjenika u Valjevu Ruma, 19. prosinca Jedan liečnik vrativši se iz Valjeva...

  • Jutarnji list (Zagreb)

    19. decembar 1914.

    Sudbina naših ranjenika u Valjevu

    Ruma, 19. prosinca

    Jedan liečnik vrativši se iz Valjeva izviestio je, što se dogodilo s onim našim ranjenicia, koji se nisu mogli odpremiti, kada je Valjevo izpražnjeno, te su ondje ostali. Taj liečnik priča: Kad su naše čete ušle u Valjevo, našle su u tamošnjim bolnicama silu srbskih ranjenika. Te su ranjenike njegovali članovi misije ruskoga “Crvenog Križa”. Ruski su liečnici i bolničarke zamolili naše liečnike da smiju ostati na svom mjestu i njegovati sami srbske ranjenike. Njihove su molitve uvažene i u Valjevu su ostali u isto vrieme ruski liečnici i bolničarke, te obavljali službu uz naše. Kad je pak došla zapovjed, da se Valjevo izprazni, naši su liečnici poveli sa sobom one ranjenike, koji su se mogli prenesti, dok su druge povjerili članovia ruske misije. Rusi su zadali obećanje, da će za hvalu za naše njegovanje i usluge s našim ranjenicima najbolje postupati.

  • Njujork Tajms (SAD), 20. decembar 1914.

    Pobeda male hrabre Srbije Njihovi su vojnici posebna vrsta ljudi koji znaju da stvore istoriju i...

  • Njujork Tajms (Njujork)

    20. decembar 1914.

    Pobeda male hrabre Srbije

    Njihovi su vojnici posebna vrsta ljudi koji znaju da stvore istoriju i da se za nju izbore

    (Tekst je za Njujork Tajms napisao Adamantios T. Polizoides, urednik grčih novina Atlantis)

    Pre deset dana većina ljudi koji svoje dnevne informacije dobijaju preko manje-više zvaničnih izveštaja zaraćenih evropskih strana mislila je da je kraj Srbije blizu. Velika borba kod Valjeva, gde su superiorne austrijske snage savladale iscrpljenu srpsku vojsku, smatrana je, prema tonu saopštenja iz Beča, kao završno poglavlje tevtonske ofanzive u tom delu Evrope.Već su austrijski stratezi razmatrali mogućnost da stignu do bugarske granice tako što bi osvojili Kragujevac i Niš. Takav razvoj situacije bi Austrijancima i njihovim saveznicima pružio direktnu železničku vezu od Severnog mora do Persijskog zaliva. (...) Ipak, stvari su se nekako okrenule protiv Austrijanaca. , na krajnje iznenađenje svih onih koji nisu dobro upoznati sa taktikama i duhom srpske strategije. Srpska vlast je iz Niša uzalud demantovala 6, 7. i 8. decembra da povlačenje srpske vojske iz Valjeva nije poraz već, naprotiv, izvanredan strateški potez. Od početka rata srpska vojska nigde nije poražena. Iako su se suočavali sa ogromnim preprekama, Srbi su stalno bili u ofanzivi jer su njihove vojskovođe unapred znale da je defanzivna borba u suprotnosti sa karakterom srpskog vojnika i, zbog toga, osuđena na propast od samog početka. (...)

    Sa samo jednom železničkom linijom na koju su mogli da se oslone za komunikaciju sa pozadinom, sa zalihama svedenim na minimum, logistikom daleko od optimalne, u nedostatku bolničkih kapaciteta, boreći se u sred oštre balkanske zime, da i ne govorimo o prirodnoj iscrpljenosti koja dolazi posle dva uzastopna rata, Srbi su se pokazali kao izuzetan narod koji zna da stvara istoriju i da se bori u duhu slavne prošlosti. (...)

    Protiv nadirućih austrijsko-nemačkih snaga samo jedan pristup je bio moguć: da ponovo zauzmu svoje pozicije, a time i svoje magacine, snabdevanje, i utvrđenja, i to je ono što su i uradili, čime je udaljenost između austrijsko-nemačkih zavojevača i srpskih baza bivala svakim danom sve veća.

    Na ovaj način su se Srbi, koji su se povukli južno od Kolubare, utvrdili na bezbednim pozicijama i čekali neprijatelja koji se približavao. Na kraju su se dve zaraćene strane sukobile. Srbi su otpočeli izuzetno moćnu ofanzivu, što je neprijatelja izbacilo sa srpske teritorije u roku od četiri dana, čime se austrijsko povlačenje može uporediti samo sa Lambergovim, i označilo propast austrijske kampanje u Srbiji.

    Rezultat je jedinstven u istoriji evropskiog ratovanja. I kao što je na početku bilo sa Belgijom, tako se sada malena Srbija izdigla iznad svih svojih neprijatelja i saveznika kao pobednik najznačajnije bitke u čitavih pet meseci evropskih borbi.

  • Pijemont, 24-26. decembar 1914.

    VOJVODI ŽIVOJINU MIŠIĆU Zdravo da si, srpski vojevodo, Od Valjeva Mišić Živojine! Sretno tebi...

  • Pijemont (Beograd)

    24. decembar 1914.

    VOJVODI ŽIVOJINU MIŠIĆU

    Zdravo da si, srpski vojevodo,

    Od Valjeva Mišić Živojine!

    Sretno tebi vojevodstvo bilo,

    Dobiveno na ljutom megdanu:

    Đe se carstva dijele sabljama,

    Uz plotune glasnijeh pušaka,

    Uz grmljavu teškijeh topova

    I pokliče junačkijeh grla.

    Svijetao ti obraz na divanu

    A sjekla ti sablja na megdanu,

    Cvijeće ti niklo po obrazu,

    Čas i ime rodu ostanulo.

    Hvala tebi junačka starino

    Kad onako dariva Madžare:

    Nekog robom, a nekoga grobom

    Nešto Drini u talase baci,

    A malo ih preko nje prebaci,

    Gole posla bečkome ćesaru

    Da pričaju, kukala im majka,

    Kako im je u Srbiji bilo!

    Još ti hvala srpska vojevodo

    Što im uze puške na snopove

    Pune kare i teške topove

    I galije, lađe krilatice.

    Sad se kunu feldmaršal lajtnanti

    Svome caru, u Bijelom Beču,

    Na trpezi od zlata siniju

    Da ne vojšte više na Srbiju!

    Živio nam, srpska vojevodo

    Beč se na te poprijeko beči

    Tebi sablja o bedrici zveči;

    Kako zveči daleko se čuje.

    Do jednoga Boga odjekuje.

    Spevao neimenovani narednik posle velike pobede Srpske vojske u Kolubarskoj bici, kao čestitku prilikom Mišićevog imenovanja u čin vojvode.

  • Politika, 24. decembar 1914.

    Jagodincima i Valjevcima Naš kurir ide u Jagodinu i Valjevo 30. decembra. Kome god treba ma i...

  • Politika (Beograd)

    24. decembar 1914.

    Jagodincima i Valjevcima

    Naš kurir ide u Jagodinu i Valjevo 30. decembra.

    Kome god treba ma i najmanja sitnica neka nam javi kartom (i bližu adresu na kamo ćemo mu poslati).

    Drogerija “Guslar”

  • Politika 24. decembar 1914. 1

    U Valjevu - Kako je izgledalo posle Austrijanaca - (Pismo “Politici”) Valjevo, decembra Ko...

  • Politika (Beograd)

    24. decembar 1914.

    U Valjevu

    - Kako je izgledalo posle Austrijanaca -

    (Pismo “Politici”)

    Valjevo, decembra

    Ko nije bio u Valjevu posle austrijskog begstva, taj ne može uopšte zamisliti šta je učinjeno u ovoj lepoj varoši.

    Dvorišta razgrađena; zgrada izgorena i po dvorištima humke: tu su sahranjivani ljudi, konji, volovi. Na dve hiljade leševa ostalo je nesahranjeno u samoj varoši. Nalazili smo ih svuda: po magacinima, kućama, dućanima, spavaćim sobama, u podrumima i na tavanima. Samo u podrumu gimnazijske zgrade našli smo četrdeset i tri leša.

    Pored grdnih zarobljenika i svih tih leševa Austrijanci su u samome Valjevu ostavili i preko 4600 ranjenika. Nisu ih imali kad evakuisati, te su morali ostaviti uz njih i dvaestinu lekara.

    Pustoš i kaljuga! Sa te dve reči moglo se reći sve što ste zatekli i videli u Valjevu. Đubre do kolena na ulicama, po bolnicama, u nadleštvima, po privatnim kućama i u kafanama, čak i po stolovima i posteljama. Na sve strane blato kao po provaljenim seoskim drumovima.

    Opljačkano je sve. Retke su kuće i radnje iz kojih nije izeto sve ono što je činilo kuću i radnju. Ormani, stolovi, stolice, naslonjače – sve je to otišlo u vatru. Odneto je sve što je nađeno od odela. Oficiri austrijski brisali su svoje čizme svilenim duvarskim ukrasima a svaki kut čak i svojih spavaćih soba zasipali su nečistoćom.

    Gledao sam kako jedan bakalin, opterećen sa sedmoro dece, nudi svu svoju pokretnost iz radnje za trideset dinara! U jednoj kući, u kojoj su opljačkali sve osim jednoga jedinog starog gvozdenog kreveta, stanovali su sanitetski oficiri. Jedan od njih digao je domaćinu gumeni mantil za kišu. Ali se hteo pokazati ljubazan i ostavio je domaćinu pismo u kome ga moli da mu račun za mantil pošalje na potpisanu adresu, pa će on odmah poslati novac. Taj krasan pljačkaš zove se dr Albert Altšul iz Resnica u Češkoj. U magacinima ove kuće ostavili su šest mrtvih konja.

    U kući, u kojoj je ranio stanovao Prestolonaslednik, bio se smestio general Lavrovski. Kad je pošao da beži iz Srbije, general Lavrovski je ceo taj stan opljačkao, tobož za uspomenu! U kući jednog ovdašnjeg lekara odseo je poručnik graf Zači. On je dao časnu reč da iz kuće niko ne sme dirnuti ni stvarčicu, ali kad je pošao, njegovi vojnici odneli su sve.

    Iz kuće jednog advokata, kome su takođe pokupali sve to nisu mogli poneti, preneli su klavir u sasvim desetu kuću i orgijajući tamo pravili skandalozne bahanalije. Nekoliko kuća, magacina i radnja zapaljeno je pri toj pljačci i u jednoj od tih kuća tom prilikom izgubio je život i sam njen vlasnik, Đukanović.

    Po apotekama su prvo zašli lekari i apotekari, pa su pokupili sve što im je trebalo. Posle toga naišla je vojska i opljačkala ostatak. U drogeriji Markovića pljačkaši su se prvo napili konjaka pa su, onako pijani, sišli u podrum i počeli preturati po njemu. Lula nekoga od njih pala je na bure benzina i desila se strahovita eksplozija.

    Strahoviti potres načinio je rusvaj u podrumu, u drogeriji i susednoj kući predsednika opštine Antića. Samo u drogeriji nađeno ih je devetnaest mrtvih. Koliko ih je zatrpano u podrumu, još se ne zna.  

  • Pravda, 27. decembar 1914.

    Valjevski predsednik Kakvo je stanje bilo pod Austrijancima u Valjevu Valjevo, 25. decembra O...

  • Pravda (Beograd)

    27. decembar 1914.

    Valjevski predsednik

    Kakvo je stanje bilo pod Austrijancima u Valjevu

    Valjevo, 25. decembra

    O Valjevu se posle isterivanja Austrijanaca vrlo malo pisalo. Bolje reći nije se ni toliko pisalo, da bi svet mogao dobiti tačno obaveštenje o stanju koje je nađeno u Valjevu.

    Kad smo ušli u Valjevo, primetili smo prvo da su plotovi svi poskidani – znači, da su Austrijanci oskudevali u gorivu. Po kućama su sve drvenarije upotrebljene za vatru. Ima kuća, gde su i nameštaj uništavali zato što su im trebala drva za gorivo.

    Po kućama, gde su Austrijanci stanovali, nađen je vašar; stvari su ispreturane, upropašćene i što je najglavnije kuće su zagađene.

    Nisu to radili Austrijanci samo po kućama gde su stanovali. Učinili su to i po nadleštvima, gde su bile njine korpusne, divizijske i mesne komande, pa su čak učinili i po bolnicama.

    Po bolnicama su ostavili oko 3-4000 svojih ranjenih i bolesnih vojnika. Njini ranjenici su nađeni u najbednijem stanju; rane su im bile potpuno ucrvljale. Bolesni vojnici bili su bez ikakve nege, nisu prosto ni lečeni. Sanitarno stanje u bolnicama je bilo potpuno užasno; bilo je prosto opasno ući u te zgrade; stanje vojnika takvo da im se pomoći ne može. Pa ipak je naš sanitet preduzeo sve, da se to užasno stanje izmeni i popravi.

    U Valjevu su obitavali najduže generali Apel i Vurm i general Golija, koji je ranije bio u Zemunu i koji je tražio predaju Beograda.

    General Apel je bio komandant 15, a general Vurm 16. korpusa. General Golija je bio komandant mesne komande.

    General Poćorek je bio u Valjevu svega jedan i po dan i to pred njinim porazom. Iz Valjeva je on prvi pobegao.

    U Valjevu je našeg građanstva bilo vrlo malo, nekoliko starih ljudi, dece i jedan stari valjevski moler, neki Kun.

    Austrijska vlast je bila ponudila građanstvu izbor opštinskog časništva. No građanstvo to nije primilo. Tada su Austrijanci uzeli za predsednika opštine toga molera Kuna.

    Taj Kun je pobegao sa Austrijancima i zbog toga što je kao predsednik opštine bio pokupio sve rekvizicione priznanice i onda otišao u Austriju, da naplaćuje. Napravio čovek kšeft /trgovinu/.

  • Pijemont, 29. decembar 1914.

    Iz bojne linije Alo Valjevo!... U selu Liskoviću pričao mi je jedan seljak ovo: - Dođoše,...

  • Pijemont (Beograd)

    29. decembar 1914.

    Iz bojne linije

    Alo Valjevo!...

    U selu Liskoviću pričao mi je jedan seljak ovo:

    - Dođoše, prijatelju dragi, Švabe i ođe kod nas i postaviše televone u moju kuću. Ja, pravo ti reći, star čovek pa me i strah. Služim ih: donosim vodu, drva i tako, znaš. Dok čujem ja đe on kroz onu rukunicu (slušalicu) viče: “Alo Valjevo, alo Valjevo!” Zaokupijo pa sve Valjevo te Valjevo!

    - Drhtim ti ja...znaš, i po tome već znam da su švabe u Valjevu. Taman ti ja to mislim, dok naredi Bog, a naši šravneli posuše oko kuće: piju, fiju, piju, fiju, a moj ti Švabo skoči...te i on i oni vojnici drugi klisnuše preko ovije njiva kao zečevi, pobegoše, ama znaš kako!...

    - A gde pobegoše? upitah.

    - U Beč, brate, ja gde bi drugo! – odgovara mi seljak vrlo ozbiljno.   

Jul 1914.

23.jul - Predaja austrougarskog ultimatuma Srbiji

25. jul - Odgovor Srbije na ultimatum. Istog dana: Austrija prekida diplomatske odnose sa Srbijom. Kralj Petar I potpisuje dekret o mobilizaciji vojske.

26. jul – Početak mobilizacije srpske vojske

28. jul – Objava rata. Isto veče, bombardovanje Beograda i prve borbe na Dunavu i Savi

Valjevo - hotel Valjevo - hotel Železnička stanica u Valjevu Valika Srbija, 28. jul 1914. Valika Srbija, 29. jul 1914.
Preuzmite

Gde se pisalo o Valjevu 1914.

Ko je pisao o Valjevu 1914.

Septembar 1914.

8. septembar – Početak druge austrougarske vojne operacije na severozapadu Srbije: Drina, Loznica, Šabac, Krupanj/Gučevo, Mačkov kamen

19. septembar-5. novembar – Borbe na Drini: pozicioni rat

Komora srpske vojske u Peckoj, septembar 1914 Marš četvrtog puka blizu Valjeva, septembar 1914 Odmor artiljeraca u Peckoj, septembar 1914 Ranjenici u Valjevu, septembar 1914 Valjevski regruti, septembar 1914
Preuzmite
  • Izvor fotografija application/vnd.openxmlformats-officedocument.wordprocessingml.document document, 12 kb