Ciganski balovi, zabave, priredbe...

Valjevski Romi, oni sa Baira, a tu su bili uključeni i ostali Romi koji su stanovali u Valjevu, pa i poneki iz drugih mesta, najčešće iz Beograda, učestvovali su u pripremama, a i u izvođenju programa. Da li se priredba zvala Ciganski bal, Zabava ili prosto, priredba, organizator je bila njihova organizacija koja se zvala VCO ili punim rečima, Valjevska ciganska omladina.

Ovi skupovi su održavani samo posle Božića, dakle u periodu koji građani zovu mesojeđe, jer se izašlo iz dugog posta i prešlo na krkanluke...

Priredbe su se održavale u Grand-hotelu ili u hotelu „Sekulić”. Oficirski dom nije korišćen u te svrhe iz raznih razloga.

Priredbe su dugo pripremane, jer je pored jela i pića bilo potrebno pripremiti i pozorišni komad iz ciganskog života, uvežbati komad i pesme, pojedinačne i horske, obezbediti potrebnu garderobu i što je najglavnije, obezbediti bar najnužnija finansijska sredstva za održavanje priredbe.

Kad se pripreme izvrše, onda se u štampariji Dimitrija Slavuja naruče plakate i pozivnice za viđenije građane i prijatelje, kumove ciganske i druga zvanična i nezvanična lica.

Hor otvara bal (priredbu ili zabavu) jednom pesmom koja se dugo sprema, jer je teška za izvođenje. Nju Romi zovu Dalmatinski šajkaš i peva je trideset do četrdeset članova odličnog hora. Zatim sledi pozdravna reč predsednika VCO. Gotovo uvek je to bio Čeda Gračanin, čije je pravo ime bilo Časlav. On je bio gospodstven i poštovan građanin Valjeva, dobro pismen, dugo godina kmet Valjevske opštine sa romske strane. Pisao je i pozorišne komade i imao svojstvo reditelja. Starao se o što uspešnijem izgledu bine, oblačio glumce i glumice, crtao im brkove i brade, lepim Romkinjama stavljao potresne pomade, ruževe i druga sredstva. I sam je učestvovao u tom programu kao glumac.

Scena – ne može lepša biti. Ciganska čerga, vatra založena na bini, kazan iz koga se oseća prijatan ukus i miris jela, stolovi, stolice, šamlice i tronoške stoličice, tačno onako kako su svojevremeno živeli oni koji sada prikazuju taj život.

Posetioci su iz svih slojeva valjevskog društva, uključujući i samog divizijara, to jest komandanta Drinske divizije, koji je dobijao specijalnu pozivnicu i na priredbu dolazio u pratnji nekoliko oficira. Posle prvog dela programa servirana je večera sa raznim specijalitetima. Imalo je dosta građana koji su od kuća donosili suvo meso, mesnatu slaninu, sir i kajmak, kolače, pa i čitave torte. Bilo je uobičajeno da se i prijatelji koji sede za drugim stolom ponude tim specijalitetima.

Šaljiva pošta je posebno interesantna, jer se neke poštanske karte čitaju naglas, a one nikada nisu bile naivne. Čim pošiljalac napiše na karti „da se čita”, onda se publika umiri i pri svakoj reči daju prisutni oduške svom raspoloženju. Ima tu i ljutnje, ali se pametniji prave da se na njih ne odnose reči napisane na kartama šaljive pošte, pa se ubrzo zaboravi na sadržaj. Tu je i izbor kraljice zabave (bala ili priredbe), jer ona dobija prilično skupocen poklon od priređivača. Takođe i amerikanski zatvor, sklepan od nekoliko dasaka. Da se novac da se neko uhapsi, pa se čeka ko će da plati da se „pušti” iz apsa. Nekad se u zatvoru nađu dvoje suprotnog pola, za koje čaršija ima nešto da kaže i kad nisu zajedno u „apsu”!

Lutrija izaziva najveće moguće interesovanje jer je na jednom stolu prikazano mnogo lepih dobitaka, počevši od pečenog praseta do pomada, golubova prevrtača, torti i drugih lepota.

Muzika svira igre po utvrđenom redu, a za sve se pita reditelj igara, obično neki ozbiljniji muzičar, često i vojni iz štrajh orkestra Drinske divizijske oblasti. Ne može da se naručuje muzika dok se ne iscrpe program, a onda se primaju narudžbine koje se naplaćuju.

Poslednja ovakva priredba do Drugog svetskog rata održana je 10. februara 1941. godine. Tada se grupa učesnika slikala u Tešnjaru, pred kafanom „Ilija Birčanin”. Tu su glumci, pevači, Čeda Gračanin između dva vojna lica i drugi kmet valjevske opštine, Milan Petrović, zvani Pub. Žene na fotografiji su učesnice u programu, na čelu sa Radom Gračanin, koja je u jednom pozorišnom komadu uzviknula: „Joj, taj ljubav, taj prokleti ljubav”!