Da li se u Valjevu govori najpravilnije?

Kako procenjuje lingvistkinja Tanja Petrović u knjizi “Srbija i njen jug”, “južnjački dijalekti” nepravedno se označavaju kao “pokvareni”, “nepravilni” i smešni, a njihovi govornici kao kulturno zaostali, ruralni i komični.

Ona objašnjava da područje jugoistočne Srbije “većina građana Srbije doživljava kao jedno veliko selo, pri čemu se ignorišu posledice modernizacije”.

Tanja Petrović, koja radi u Naučnoistraživačkom centru Slovenačke akademije nauka u Ljubljani, kaže da je jedan deo objašnjenja za ovu označenost južnjačkih dijalekata pruža i disproporcija u odnosima moći između centra i periferije. “Unutrašnjost”, “provincija”, “južna pruga” najčešće su odrednice kojima se označava jugoistočni deo Srbije, za koje se vezuju predstave o ruralnosti, ekonomskoj i kulturnoj zaostalosti. U ovom smislu jugoistok Srbije ne predstavlja izuzetak i deli sudbinu mnogih perifernih regija u Evropi i šire za koje se vezuju “čudan način govora” i kulturna i ekonomska zaostalost - objašnjava ona.

U nedavnom razgovoru za Danas ona objašnjava kako su se u društvenoj hijerarhiji regionalnih govora Valjevo i Užice našli u vrhu “čistote” jezika. (Tanja Petrović ima bliske veze sa Valjevskim krajem - bila je polaznica i saradnica Istraživačke stanica Petnica i Velikog narodnog kalendara “Kolubara”). 

Ideologija standardnog srpskog jezika temelji se na privilegovanju određenih dijalekata i isključivanju drugih. Zato je tako rasprostranjeno ubeđenje da se u Valjevu ili Užicu govori čisto i pravilno, dok su govori juga Srbije nepravilni, pokvareni. Ideja da su ti dijalekti pokvareni ima zapravo dugu istoriju. Oni se smatraju previše hibridnim da bi se doživeli kao pravi srpski. Lingvista Pavle Ivić je zapisao da Nišlija nikad ne može u potpunosti naučiti srpski standardni jezik. To ne samo da nije tačno, nego je, opet, u suprotnosti sa samom idejom standarda: to mora biti dogovoreni jezički kod koji je svima dostupan. Stoga, ako Nišlija zaista ne može da nauči standardni jezik, onda nešto debelo nije u redu ne sa Nišlijom, nego sa standardom.

* * *

Sama upotreba jezika nije nešto spontano i ideološki neutralno, već izbori koje pravimo između različitih jezičkih elemenata imaju društveno relevantna značenja. Preovlađujuća jezička ideologija u Srbiji ukazuje na to da se srpski standardni jezik u suštini nikad nije emancipovao dovoljno da bude sredstvo komunikacije koje pripada svima. Govori Užica, Valjeva su dijalekatski markirani, ali se doživljavaju kao pravilni i čisti, govornici tog područja odrastaju sa idejom da su spontano naučili standardni jezik, za razliku od govornika dijalekata na jugoistoku Srbije, kojima se čak često govori da uopšte ne mogu u potpunosti da usvoje srpski standard. To naravno ukazuje na velike disproporcije, čiji su uzroci povezani sa modernizacijskim procesima.