Do izbora dva putića

Posle vanrednih parlamentarnih izbora, 28. decembra 2003, i formiranja nove Vlade Srbije sa dr Vojislavom Koštunicom na čelu, 4. aprila znaće se kada će Srbija birati novog predsednika. To bi, po obećanjima novog predsednika republičkog parlamenta i (novog) v. d. predsednika države Predraga Markovića, trebalo da bude „do Vidovdana”, 28. juna. Jedina dilema je, čini se, da li će u istom paketu biti raspisani i lokalni izbori, koji bi morali da se održe „najkasnije mesec dana” pre 24. septembra, kada je 2000. godine izabrana većina opštinskih parlamenata u Srbiji. Lokalnih izbora neće biti samo u onim opštinama, među njima i u Ubskoj opštini, u kojima su, iz raznoraznih razloga, već održani vanredni lokalni izbori.

Ima naznaka da će lokalni izbori ipak ostati za septembar zbog toga što je prethodna, DOS-ova vlast, navodno zbog složene situacije u opštinama na jugu Srbije (Bujanovac, Preševo, Medveđa), promenila izborni sistem, pa su i odbornici lokalnih parlamenata birani po proporcionalnom sistemu. Naravno, gradonačelnik se bira po većinskom sistemu sa posebne liste, dok se predsednici skupština opština i njihovi zamenici, kako i članovi opštinskih veća (nema više izvršnih odbora skupština opština) biraju (uglavnom) iz reda odbornika.
Jednostavnije rečeno, očita je bojazan da bi se u skupštinskim klupama moglo naći previše radikala s obzirom na činjenicu da Šešeljeva SRS, uz Koštuničinu DSS, trenutno najbolje kotira kod birača. To drugim rečima znači da će, najverovatnije, pre raspisivanja lokalnih izbora, doći do izmene Zakona o lokalnoj samoupravi.

KUVA SE, KUVA – Pripremajući se i za buduće lokalne izbore, valjevski ogranak DSS održao je, 29. februara, svoju izbornu skupštinu. Novi predsednik, sa ubedljivo najviše glasova dobijenih od članova prisutnih u sali Valjevske banke, postao je kardiolog Valjevske bolnice dr Milan Nikolić. Dosadašnji predsednik, geodeta Zoran Matić je novi potpredsednik, a novi Opštinski odbor DSS, umesto planiranih 11, ipak ima 12 članova. Ovo zbog toga što su mr Bogdan Blagojević iz „Krušika” i Nebojša Bojanić, novinar TV Valjevo, dobili isti broj glasova. U novom rukovodstvu su, kako je saopšteno na pres konferenciji, po funkciji članovi Glavnog odbora stranke dr Radovan Nenadović i Milan Jeremić, šef Odborničkog kluba DSS u SO Valjevo dr Branko Jeremić i predsednik omladine DSS-a Duško Ranisavljević.

Posle nimalo nežne predizborne kampanje, u kojoj su „popucali svi čirevi”, ali i izborne skupštine koja je „baš odisala” unutarpartijskom demokratijom, legalizmom i legitimitetom, pobedila je lista Zorana Matića, dok su poraženi Jeremići i još poneko uz njih, poput „Krušikovog” inženjera Milovana Gajića (i on je imao listu), koji je u DSS, za razliku od velike većine pobednika, od osnivanja. Osam „disidenata” iz starog Opštinskog odbora, koji su mesecima rukovodstvu stranke u Beogradu bezuspešno pokušavali da ukažu na to da DSS u Valjevu ne radi dobro, nije se mešalo u izbore niti je prihvatalo pozive iz zaraćenih tabora da im se pridruže kao „jezičak na vagi”. Da se dobro ne radi, vele oni, videlo se i na vanrednim parlamentarnim izborima, 28. decembra 2003, kada je DSS u Valjevu i Kolubarskom okrugu, bez obzira na to što je, kao retko gde u Srbiji, pobedila SRS, dobila „nekoliko hiljada glasova manje” nego na neuspešnim predsedničkim izborima kada se za prvog čoveka Srbije kandidaovao lider stranke dr Vojislav Koštunica. Odgovor tadašnjih čelnika Opštinskog i Okružnog odbora DSS, dat na postizbornoj konferenciji za novinare, bio je da se „babe i žabe” ipak ne mogu sabirati. Ostalo je jedino nejasno ko su babe, a šta su žabe u toj situaciji.

Pojedini „legalisti” su, dakle, na izbornoj skupštini stranačkog ogranka u Valjevu poginuli od oružja koje su, koliko pre dve godine, sami proizveli. Tada je trebalo, po svaku cenu, skloniti dotadašnjeg predsednika Jovana Radojičića, koji je stranku vodio u najtežem periodu njenog postojanja. Oni koji su tada na taj način izabrani sada su trijumfovali, kao metlom su „počistili” svoje dojučerašnje istomišljenike. Ko zna zbog čega je to dobro, kao i to što se sve odigra(va)lo u prisustvu beogradskog gubernatora iz stranačke centrale, pravnika Miloša Aligrudića.

NADAJTE SE SVI – „Kad ja imam loptu, nadajte se svi!”. Ovako je, pričaju neki, umeo da kaže Rajko Momić Fric, kada je svojevremeno igrao fudbal u valjevskom Metalcu, a trener mu bio Bebica Milošević, pa insistirao da ekipa striktno organizovanim akcijama, u kojima bi lopta morala da ide od noge do noge po bezmalo unapred utvrđenoj kombinaciji, postiže golove! Ova pošalica na Fricov račun, preživela do danas, mogla bi da se primeni na (mnogo)brojne funkcionere u Valjevu sa takozvane republičke kvote (direktori fondova i zdravstvenih ustanova, načelnik Kolubarskog okruga i šefovi inspekcija, itd.). Niko od njih, osim ukoliko nije član DSS ili Nove Srbije, što je ipak retkost, nije siguran da će „preživeti” izbor nove Vlade Srbije i postavljenja novih ministara u njoj. Prema našim saznanjima, posebno su ambiciozni u Novoj Srbiji, sa pikom broj jedan na „Jugopetrol”, bez obzira na činjenicu koje su svesni da „baš nemaju posebno kvalitetan izbor”. Srpski pokret obnove ima rešenja za sva mesta sa „kompletne kadrovske liste” ali i ljude domaćine koji već imaju posao, pa se za funkcije (tobož) ne otimaju. DSS će to raditi iskusnije, mirnije, dakako i lukavije, a posao će završavati tamo gde treba, u Beogradu, bez mnogo buke i dogovora sa svojim koalicionim partnerima.

Kao kandidati za načelnika Kolubarskog okruga figuriraju Radomir Stevanović (DSS) iz Uba i Radivoje Pirgić (SPO). Mesto načelnika SUP-a u DSS-u je nuđeno Mići Teovanoviću, koji je u vreme načelnikovanja geologa Dragana Petrovića (svojevremeni izbor iz senke Dušana Mihajlovića) u Valjevu vodio resor javne bezbednosti. Teovanović bi da se najpre vidi sa ministrom Jočićem pa da odluči, mada je pitanje da li će njegovoj želji biti udovoljeno. U SPO, ako je suditi po angažmanu na pres konferencijama, izbor je pao na adokata Đorđa Pavlovića, koji je svojevremeno radio u Opštinskom tužilaštvu.

„Dobro obavešteni” tvrde da su fizičaru Miloradu Mitroviću, načelniku Odeljenja Ministarstva prosvete za Kolubarski i Mačvanski okrug „pečati već uzeti”, a kao mogući naslednici pominju se matematičar Dušan Tomić Trucko (DSS) iz Tehničke škole i fiskulturnik Jugoslav Janesvski (SPO), direktor OŠ „Nada Purić. U Novoj Srbiji za direktora Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga, umesto Zorana Jakovljevića, navodno pripremaju Zorana Ilića, ekonomistu iz „Krušika”, koji je nakratko bio u jednoj od rukovodećih garnitura posrnulog valjevskog giganta. U SPO, makar i u šali, prete da će za novog direktora Regionalne TV Valjevo, iako je to „opštinska kvota”, postaviti svog čoveka Milijana Dimitrijevića Kiriju, dugogodišnjeg tehničara (!) na ST predajniku Radio Valjeva u Beloševcu. Dimitrijević je, inače, direktor Dokumentaciono-kadrovskog centra u SPO. Narodni poslanik Milorad Belić (NS) „šacuje” mesto u nekom „dobrom” upravnom odboru, gde bi se, pretpostavljamo, angažovao bnez nadoknade.

Elem, za sada su napredovali mr Živka Đurić (G-17 plus), koja je, bez saglasnosti „baze”, postavljena za pomoćnika ministra za rad, te mionički kafedžija i biznismen, ekonomista po obrazovanju, Milan Matić Šljapa (NS), koji se našao u Direkciji za puteve pri Ministarstvu za kapitalne investicije kod svog partijskog lidera Velimira Ilića. Ima, doduše, i onih koji su sami abdicirali. Reč je o zameniku okružnog državnog tužioca Draganu Rakiću, koji je ovo mesto napustio „na lični zahtev” iako ni „gnjezdaru nije zagrejao”. On ili pretpostavlja da će i u pravosuđu opet doći do čistki, ili treba raditi posao koji se već u pristupu i te kako razlikuje od advokatskog, ili je propala (nečija) ideja da bi mogao sesti u fotelju okružnog tužioca Zlatka Šulovića koji ipak nije smenjen. Inače, od smenjenih tužilaca, Milan Radivojević se kao pravni zaposlio u valjevskom SUP-u, Miroslav Milaković putuje na Ub, gde je stručni saradnik (!) u Opštinskom tužilaštvu, dok je Miloje Lale Đurić još na „belom hlebu”.

MAKIJU SE OPET SUDI – Valjevski buntovnik, slikar i ikonopisac Bogoljub Arsenijević Maki opet će se naći pred Krivičnim većem Okružnog suda, kojim će sada predsedavati Miodrag R. Vićentijević. Kao organizator mitinga protiv (Miloševićeve) vlasti, 12. jula 1999. na Gradskom trgu, u novembru te godine osuđen je na tri godine zatvora „zbog ometanja službenog lica u vršenju službene radnje”. U incidentima je tada, prilikom pokušaja ulaska u zgradu SO Valjevo, povređeno nekoliko demonstranata i policajaca (po optužnici, najgore je prošao policajac Dejan Lukić). Maki je potom, u martu 2000, pobegao sa lečenja na beogradskoj Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju, a Vrhovni sud Srbije je, u aprilu 2000, ukinuo prvostepenu presudu i naložio novo suđenje uz obaveznu rekonstrukciju na licu mesta, što prvi put nije urađeno.

Utisak je da je na zakazivanje novog glavnog pretresa uticao izbor nove Vlade Srbije i novog ministra pravde Zorana Stojkovića. Jer, prethodni ministar Vladan Batić tobož je pokušavao da pomogne Makiju. Koliko nam je znano, sugerisao je bivšem republičkom tužiocu Siniši Simiću da se optužnica povuče. Simić je to „toplo preporučivao” okružnom tužiocu Zlatku Šuloviću ali je ovaj odbio takvu mogućnost smatrajući da „u svemu ima obeležja krivičnog dela koja se gone po službenoj dužnosti u svakom sistemu”, a na Sudu je da kaže konačnu reč. Predsednik Okružnog suda, Duško Đukanović, četiri godine nije insistirao na zakazivanju ročišta kao da se čitav slučaj mogao „elegantno rešiti” zaboravom do apsolutnog zastarevanja predmeta. Toga nije moglo biti jer je za pomenuto krivično delo zaprećeno sa deset godina zatvora, a zastarevanja nema bez protoka 20 godina!
Maki trenutno u Risnu oslikava crkvu, a prilikom nedavnog boravka u Valjevu svratio je u Okružni sud i „na potpis” primio poziv za glavni pretres 15. aprila. On sve ovo smatra gubljenjem vremena, a nadležnima upućuje posve logično pitanje: „Šta ćemo sa organizatorima protesta održanog u Beogradu, 5. oktobra 2000. godine?”!

VAJAROV BUNT – Akademski vajar Milomir Mile Jevtić vratio se u Vašington (SAD), gde već 15 godina živi i radi.

Vratio se, kako je rekao valjevskim novinarima, pomešanih osećanja: zadovoljan time da je u svom gradu ponovo stvarao, ljut što je bio sputan da dogovoreno dovrši i započeto uradi na još bolji način. Pritom je apostrofirao „velikog državnika” Žarka Kovača, predsednika Izvršnog odbora SO Valjevo, koji se, kako je rekao, razume u sve i koji je posao na izradi spomen obeležja „Seči knezova” (ono je uzgred budi rečeno od 10. februara opet „obezglavljeno”) prekinuo u ključnom trenutku. Jevtić tvrdi da mu je SO Valjevo ostala dužna 600 dolara za materijal koji je nabavio u SAD. Kovač, kao i gradonačelnik Tomislav Milanović, tvrde da je Jevtić isplaćen za sve što je uradio, a pomalo i žale, što je, posle svega, čitav posao uopšte rađen bez javnog konkursa.

Ispade da su socijalisti u pravu, bar u dve od svojih 13 tačaka zbog kojih bi trebalo smeniti Milanovića i Kovača. Oni naime tvrde da se u Valjevu, dakako uz člansku kartu (valjda kao i u njihovo vreme, biva da su jedino boja i zaštitni partijski znak promenjeni), moglo zapošljavati samo u dva „preduzeća” – SO Valjevo i SUP-u, odnosno da su vrli opštinari načinom proslave 200-te godišnjice Prvog srpskog ustanka „obrukali i Valjevo i posečene knezove Aleksu i Iliju”. Pojedini delovi akademije u Domu kulture i svečane sednice SO Valjevo, 19. i 20. marta, uz već viđeno sa dešavanjima na osveštavanju, otkrivanju, pa zameni, i u dva navrata obezglavljivanju, spomen obeležja „Seči knezova”, gotovo im daje za pravo da izreknu ovako opore konstatacije. Ipak, teško da SPS može prikupiti, uz svojih osam ili devet odbornika, bez ozira na nove koalicije na republičkom nivou, neophodnih (bar) 26 glasova za smenu Tomislava Milanovića i Žarka Kovača.

SEDELA SAM ZA MAŠINOM, ŠILA SAM... – Da li uz pomoć SPS, SPO, NS (pa i DSS), tek danima su se valjevskim ulicama valjali protesti radnika „Krušikove” namenske proizvodnje, a potom i „Uzora”. Oružari su uspeli da smene direktora Radivoja Milutinovića Beku (DS), konfekcionarima će to teže poći za rukom sa Predragom Savićem (JUL), a pogotovo sa poništavanjem privatizacije „Uzora” od 27. decembra 2002. godine. Savić je Slavoljuba Đokovića, potpredsednika ASNS, ispratio iz fabrike baš nežno: „Alo, Glavonja, izađi napolje! Ovo je moja fabrika!”.

U Namenskoj će posla ipak biti ali ga, izgleda, neće imati ko da uradi. Iz „Krušika” se čuje da se v. d. direktor Jovan Davidović, koga radnici neobično cene, već hvata za glavu jer se teško može proizvesti 2.000 protivgradnih raketa, a ovaj kontigent je Namenska dobila na tenderu Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
„Krušikovci” su, tokom protesta, pevali i pesmicu „Čačak ima Ljujića i Velju/ zato oni tako dobro melju./ Mi imamo Kovača i Tomu/ pa smo zato zapali u komu…”, smatrajući valjda da je u ovim relacijama ključ rešavanja njihovih problema. Ako treba pojasniti, Radomir Ljujić je direktor čačanske „Slobode”, a odnedavno i predsednik Grupacije (fabrika) namenske proizvodnje u Privrednoj komori Srbije. Čovek se, vele, posle 5. oktobra 2000, brzo iz SPS-a prešaltovao na DOS-ovu stranu, sa Veljom je navodno kum, ali poznaje i oficire u Ministarstvu odbrane kao i način kako se (sa njima) završavaju poslovi. Prema istim izvorima, „Krušikovi” direktori ili nisu uvek bili „pravilno orijentisani” (Miladin Ćirić), ili nisu znali puteve vojnog biznisa (Radivoje Milutinović).