Dom kulture

Vlada Srbije proglasila je 27. decembra, na inicijativu iz valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika a na predlog Ministarstva kulture, zgradu valjevskog Doma kulture i još šest drugih objekata u Srbiji za kulturna dobra. Na taj način garantovala im je zaštitu i trajnost.

Prema projektu „Centro-projekta” iz Beograda i uz sveukupnu finansijsku i organizacionu podršku „Krušika”, gradnja Doma kulture počela je u jesen 1953. godine na dotadašnjem pijačnom trgu. Uz mišljenje da u središtu Valjeva nastaje veličanstvena građevina, „Napred” je u prvoj informaciji o tome tvrdio da će po veličini budući Dom kulture „biti najveća zgrada u Valjevu i jedna od najlepših u Srbiji”.
Takva ambicija je, međutim, nadvisila ondašnje mogućnosti „Krušika” i Valjeva o čemu ponajbolje svedoči činjenica da se gradnja odužila sve do 8. marta 1960. godine kada je Dom kulture svečano otvoren.

Za prvu priredbu na toj sceni odabran je balet Stevana Hristića „Ohridska legenda” u izvođenju umetnika iz beogradskog Narodnog pozorišta. Upravnik tog teatra, književnik Milan Bogdanović, obećavao je onda da će u Valjevu biti druga scena Narodnog pozorišta.

Nizom raznih priredbi bili su u Domu kulture ispunjeni i naredni dani. Javno je snimana emisija Radio Beograda „Tražimo najveseliji grad”, dve uzastopne večeri gostovao je ansambl narodnih igara „Kolo”, pa je ponovo dolazio balet sa „Ohridskom legendom”. Drama Narodnog pozorišta izvela je „Koštanu”, a poslednjeg dana tom marta dramski umetnici iz Beograda priredili su Valjevcima „Čehovljevo veče”.

Valjevski Dom kulture je kao građevina ali i institucija kulture predstavljao prilično čudo u jugoslovenskim okvirima. Mnogi su sa raznih strana dolazili da ga vide. Nenajavljeno odnekud su došli, 27. maja 1960. godine, pisac Miroslav Krleža i političar Rodoljub Čolaković.

Ono malo asvalta ispred Doma kulture, što se proteže između automobilskog i pešačkog mosta, prvi je asvalt u ovoj varoši. A restoran u sali gde je sadašnji Dom omladine, sa letnjom baštom u parku, predstavljao je najotmenije ugostiteljsko stecište Valjevaca.

Raša Maksić je bio prvi upravnik Doma kulture. Slobodan Bane Živković se, pak, najduže zadržao na toj dužnosti i do danas u mnogo kom pogledu ostao nedostižan. Glavnu reč u oblikovanju programa Doma kulture u prvoj deceniji njegovoga rada imao je reditelj Mile Gajić. Živković i Gajić u zajedništvu sa Draganom Mijanovićem kao predsednikom „Abraševića”, raspolažući novostvorenim prostornim pogodnostima, preporodili su kulturu Valjeva.