Duel

Vredi li ovde snaga argumenata i postoji li neki, bilo kakav, osećaj odgovornosti?

Verovao sam da nam je u glavi nešto sinulo, da smo se makar malo ošamutili od svega što smo preživeli. Da smo se dozvali pameti.

I onda jedno podsećanje na duel Šešelj – Đinđić od pre deset godina izaziva osećaj da nam je svima prolivena kanta ledene vode na glavu.

Hoće li nam ova „kanta ledene vode” bar malo razbistriti pamet?

Bojim se da nema ništa od toga.

Oni koji iskrivljuju činjenice, koji galame, optužuju na prazno, manipulišu patriotskim i ostalim osećanjima, majstori demagogije, i danas „vladaju” masama preko svojih zamenika, a sami sopstveno suđenje pretvaraju u vašar i buvljak, i iznova nas mažu blatom i onim drugim...

Onaj koji je pozivao da se sretnemo negde u budućnosti – nije stigao da nas tamo odvede, a oni koji su njega onemogućili ostali su da nas ubeđuju kako te budućnosti nema i kako nam je bolje ovako ukopanima u blatu do kolena.

Glavu pod ladan tuš, narode! Protrljajte oči i videćete koliko je to zdravo.

Sve se dobro vidi, sami ćemo se prepoznati kao oni stari od 5. oktobra.

Ko ne može sam, neka pusti decu i unuke da mu pomognu.