Gradačke orgulje

Od maja nema pletare, brane od pruća koja je skretala vode Gradca za tri nekada moćna Novakovića mlina. U koritu jaza dugog najmanje kilometar, u naslagama mulja polako se hvata mahovina. To je poslednji veliki, valjevski jaz nakon što su u gradu ugašeni Veselinovića i poslednji, kako smo ga zvali, Kožarin.

Nije prvi put da velike vode Gradca uruše branu od pruća uz sam improvizovani most za Aničiće. Pre osam godina bujica je odnela branu, plela se u više mahova dok su majstori uspeli da savladaju tok reke. I služila je, skretala vodu u moćni jaz sve te godine unazad. Tri i po metra visine, tridesetak metara široka u temelju, bila je to moćna građevina kakvu od pamtiveka čovek gradi na rekama. Mirni toka od Anatema, smenjivala je pjenušava pena od gradačke vode stvarajući onaj nezaboravni šum probijajući se kroz upleteno pruće i jako kolje.

Bivalo je manjih pletara uzvodno ali ne tako moćnih kao pletara Novakovića. I kratko su trajale, najverovatnije što nema majstora da to valjano urade.Za kolje treba bagrem, može i smreka, za pruće jasen - kaže Miloš Novaković poslednji mlinar u toj velikoj porodici koja poseduje tri zidana mlina. Bivši mlinar mlinarstvo je zamenio ribarstvom a i za njega treba obnoviti branu i dovesti jazom vodu do bazena sa čuvenom rečnom pastrmkom. Kaže i da su mu rekli da buduća brana mora biti najmanje pedesetak metara uzvodno od sklepanog mosta za Aničiće koji treba da se iznova, nadamo se, valjano podigne. O pomoći da se brana podigne nisu mu ništa rekli. Miloš naslućuje da bi umesto pletare, brane od pruća, najverovatnije morala da se podigne zidana brana. S razlogom, najvažnije mu je da jazom potekne ponovo voda. I kaže, zamislite kako bi tužno izgledala šetanja u tom delu reke bez moćnog jaza desnom stranom Gradca. Ne bi bilo više dve reke.

A šta gubimo ako se ne obnovi pletara za Novakovića vodenice? U kom dokumentu o zaštiti prirodnog dobra Gradac imate napomenu o vrednosti jedne prućem pletene brane? Ako je nepovratno izgubimo, nažalost tek tada ćemo shvatiti o kakvom gubitku se radi. Nema zamene za čudna sazvučja milijarde kapljica vode koja su se urušavala u vrtloge pod branom. Za onaj neponovljiv zvuk, šum koji nas prati dugo uz reku i niz reku. Svedočanstvo o majstorstvu prenošeno vekovima, o delu prvih ekonomskih sistema uoči industrijske revolucije u ovoj sredini a od kojih su živeli Gračani - ima težinu i kulturnog dobra.

U niski neponovljivih vrednosti koje je čovek sa merom dodavao čarima prirode duž klisure Gradca, brana od pruća je jedna od onih dragocenih bisera. Sa njim se moramo ponositi a kad stignu nevolje, učiniti sve da se ponovo oglase te čudesne vodene orgulje.