Jedino podesno za biblioteku

Predlozi koji su se pojavili u septembarskom i oktobarskom broju Revije „Kolubara” pobudili su me da se ponovo oglasim, sa nadom da ću pomoći da se problem nove namene Oficirskog doma lakše reši. Moram odmah da dodam da objekat, verovatno, nije projektovan kao administrativna zgrada za potrebe vojske, već kao Oficirski klub, za okupljanje i zabavu mladih oficira i potencijalnih valjevskih udavača. Tako ni sala sa ravnim podom, velikim prozorima i binom, nije bila za pozorišne predstave, niti je bina sa prilazom samo iz sale imala osnovne prateće prostorije za tu namenu. Iz istog razloga nije bila ni za bioskopske predstave. Sala je, naime, bila predviđena za balove, a bina za vojni orkestar.

U nemogućnosti da pogledamo (ne znam zašto) stare arhitektonske planove prizemlja, sprata i podruma, i njihov sadržaj, po slikama koje donosi Revija na naslovnoj strani septembarskog broja, razglednicu celog zdanja iz 1932. godine, i po svome sećanju, pokušaću da čitanjem slika, sa prihvatljivom greškom, proniknem u prostor i njegovu veličinu, skrivenu iza debelih zidova arhitekture s’ početka tridesetih godina prošlog veka.

Ako pretpostavimo da je čovek u društvu sa decom, naslonjen na ulazna vrata, visok 180 cm, onda je širina tih dvokrilnih vrata 160 cm., a visina dva puta veća, 320 cm, sa dodatkom lučnog prozora poluprečnika 80 cm – ukupno 400 cm. Veličina prozora na prizemlju je 120 dž 240 cm, a prozora na spratu 120 dž 160 cm. Visina temeljnog zida je  oko 112 cm, stepenika 16 cm. Širina međuprozorskih stubaca je 140 cm. Čista visina prizemlja je oko 370 cm, a visina sprata oko 300 cm. Jasno je da su krila doma u Karađorđevoj ulici i Ulici Andre Savčica identična po dužini, nisu duža od 2.400 cm. Širinu krila ne sagledavam, pretpostavljam ipak da verovatno iznosi oko 1.200 cm, što daje površinu od oko 270.00 m2 bruto.

Ukupna površina prizemlja: ulazni hol, hodnik sa kancelarijama i sanitarnim prostorijma, prema Ulici Andre Savčića, i svečana sala sa binom prema  Karađorđevoj ulici, iznosi 60 + 270 +270 = 600 m2. Na spratu je raspoloživi prostor manji zbog visine sale od dva sprata i iznosi 330 m2, što daje ukupnu površinu doma od oko 930.00 m2. Neto površina, sa puno optimizma, iznosi oko 900.00 m2.  Broj kancelarija u prizemlju je verovatno sedam – četiri veće, tri manje i dva sanitarna čvora. Osnova sprata može da bude ista.

Kakve mogućnosti postoje za pretvaranje zgrade Oficirskog doma u bilo koju od predloženih namena: Valjevski dom, Gradska kuća, Hram kulture, Dom mladih, Gradsko pozorište, „Kratko i jasno”, Biblioteka…?

Očekujem da je svim do sada oglašenim predlagačima jasno da Valjevo, u ovo vrlo krizno vreme, ne može da proguta veći zalogaj (ako i to može) od same adaptacije postojećeg zdanja, kao prve faze, imajući u vidu da je ono – „s’ mnogo razloga proglašeno za spomenik kulture”. To, dalje, znači da su mogućnosti za transformaciju svedene na minimum i da srećni dobitnik mora da prilagođava funkciju postojećem objektu, a ne postojeći objekat novoj nameni. Cena će biti povećana zbog potrebe potpune rekonstrukcije svih instalacija: grejanja, uvođenja ventilacije i klimatizacije, instalacije vodovoda i kanalizacije, elektroinstalacije, telefonske instalacije, internet/TV instalacije, ozvučenja, kao i sprovođenje potpune protivpožarne zaštite i omogućavanje slobodnog pristupa hendikepiranim licima.

Za pretvaranje postojeće zgrade u profesionalno pozorište izgledi su – nikakvi! Sala je sa ravnim podom, prozori veliki pa traže potpuno i skupo zamračivanje, bina mala, niska, bez pratećih prostorija, prilaz bini samo iz sale, sedišta moraju biti fiksna što ne dozvoljava korišćenje istog prostora za više svrha. Potrebno je proširiti sanitarne prostorije adekvatno broju posetilaca, hol je relativno mali, potreba za odgovarajućom garderobom, administracija zahteva veliki prostor, dok je ostatak, ako i postoji, nedovoljan za bilo šta drugo… Sa bioskopom je isti slučaj.

U slučaju da se Valjevo ipak odluči za bilo koju od ove dve funkcije, u postojećem prostoru Doma moglo bi da se nekomforno organizuje amatersko pozoriste, s tim da profesionalno dobije prostor Doma kulture. Sa dobrom organizacijom u istom prostoru bi mogle da se održavaju i povremene bioskopske i muzičke pretstave, dok bi ostatak pojela administracija. Za sve drugo morala bi da se čeka druga, pa i treća faza dogradnje u dvorištu.

Za „Kratko i Jasno” nema mesta ni kada bi se sve faze izgradile u prvoj fazi, što važi i za Dom mladih.

Valjevo bi moralo da ima Gradsku kuću, baš onakvu kakvu je veliki Valjevac Pulika doživeo u Subotici, ali koju ja ne vidim u Oficirskom domu zbog vrlo strogog arhitektonskog stila. Međutim, bilo bi dobro, ukoliko je to moguće, imati je u sklopu ovog kompleksa.

Koncept Valjevske kuće mi nije dovoljno jasan, pa nisam u stanju ni da ga analiziram.

Kako stvari stoje sa Bibliotekom?

Generalnim urbanističkim planom i drugonagrađenim konkursnim radom, predviđena je  lokacija nove Valjevske biblioteke u parku, isto kao i nove pijace na Sepijama. Novim konkursom, žiri je dodelio prvu nagradu, a Valjevo izgradilo novu pijacu, ali ne na Generalnim planom predviđenoj lokaciji, već preko puta glavnog ulaza u crkvu uz preporuku da se ista kasnije izmesti na neku drugu lokaciju. Umesno je pitanje – da li je taj Generalni urbanistički plan još u upoterebi? I drugo – gde je tu park? Osnova biblioteke je vrlo izdužena, odnos strana 1:8 pa daje bruto osnovu prizemlja, koju čitam sa konkursnog rada – 7.2 dž 58.00 m = 418.00 m2. Ne sagledavam spratnost, a ako pretpostavim da je P+2, nova biblioteka može da očekuje samo skromno povećanje kao konačno rešenje. Na osnovi ne vidim ekonomski prilaz za istovar i utovar knjiga, parking, a ni parking za hendikepirane osobe. Mali konstruktivni rasponi ne dozvoljavaju mogućnost odgovarajuće sale za sastanke, naučne skupove, recitale, projekcije… Tu nema mesta ni za neke letnje aktivnosti.

U zgradi Oficirskog doma, ako su moja predviđanja tačna, Biblioteka bi dobila manju površinu korisnog prostora nego što je ona koju trenutno ima – 1.050.00 m2, kako naš direktorka biblioteke Zorica Milinković u svom sadržajnom prilogu podrobno obaveštava. Istina, ako bi se ispod bine dogradio prostor od oko 50.00 m2 a kotlarnica priključila na toplovod i oslobodila prostor ugljarnice za magacin knjiga od oko 180.00 m2, to bi, verovatno, bilo dovoljno za produktivan rad objekta do izgradnje druge faze.

Biblioteka je jedini objekat od predloženih koji bi mogao da se useli u obnovljeno zdanje Oficirskog doma bez ikakvih promena.

Biblioteka je, uz to, jedina ustanova od predloženih koja može da očekuje donacije. Jedina je ustanova koja bi raspoloživu površinu mogla da iskoristi 100%, i jedina koja ceo svoj prostor koji poseduje može u zamenu da ustupi gradu za nove namene.

I na kraju, sa dogradnjom novih faza, većina ovih predloga o kojima čitamo u Reviji „Kolubara”, će sigurno naći mesto pod istim krovom pod kojim je i savremena Valjevska biblioteka.