Jovanka Broz među Valjevcima

Uz zvanične posete Valjevu, Titova udovica je bila na svadbi Jovana Mitrovića Finca, a posećivala je i ratne drugove Boru Jevtića Ćajca iz Valjeva i Svetu Antonijevića iz Stublenice, kod Uba

Nedavno preminula Titova udovica Jo­vanka Broz (1924-2013) boravila je više puta u Valjevskom kraju u pr­a­tnji svog supruga, doživotnog jugosl­o­v­e­nskog predsednika, ali i u nekolikim pr­ivatnim posetama svojim saborcima iz Še­ste ličke divizije, koja je 1944. učest­vo­vala u borbama za oslobođenje Valjeva u Dr­ugom svetskom ratu.

Potpisnik ovih redova seća se da je kao mlad novinar, u junu 1976. godine, za Ra­dio Valjevo izveštavao sa Titovog do­če­ka na Železničkoj stanici, gde je “plavim vozom” stigao iz Užica. Hor OŠ “Mi­lovan Glišić”, kojim je dirigovala Ol­ivera Đurđević, majka Milana i Vl­ad­ana iz sada kultnih “Nevernih beba”, Tita i Jovaku dočekao je sa “Druže Tito, bela li­ca, dobro doš‘o iz Užica”. Jovanka je Br­ozu tada rekla: “Nađoše te, Valjevci” al­udirajući na činjenicu da je poznata pe­sma zapravo glasila “Druže Tito, bela li­ca, kad ćeš doći do Užica”.

Pred Jovankinu smrt, 20. oktobra, Ža­rko Jokanović je objavio njen životopis. U Jokanovićevoj knjizi "Jovanka Broz - Moj zivot, moja istina", na 34. strani, pi­še: "Posle desanta /na Drvar/ i evakuaci­je dela naših ranjenika u Italiju, krenula sam u sastavu Vrhovnog štaba za Srbiju. Uč­estvovala sam u borbama na Zlatiboru, a nakon toga sam u Valjevu preuzela jednu bo­lnicu. Preko Valjeva sam stigla do Be­og­rada. Kad je oslobođen Beograd, ja sam tu op­et dobila da rukovodim jednom bolnicom, a kasnije sam bila upućena i na Sr­em­ski front. Nakon toga bila sam preko­ma­­ndovana u Generalštab".

U danima posle njene smrti, na TV B92, u filmu o Jovanki rečeno je da je početkom, ili u proleće 1945, bila u partizan­sk­oj bolnici u Lazarevcu, kao njen ruko­vo­­dilac.

Ova dva citata na određeni način po­tk­r­epljuje tvrdnje pojedinih Valjevaca da je Jovanka Broz “izvesno vreme radila u Va­ljevskoj bolnici” za šta, ipak, nema “tv­rdih” dokaza.

 Znano je, bar nama iz Zlokućana, da je Jo­v­anka posećivala svog ratnog druga Bo­ri­voja Jevtića – Boru Ćajca (1929-1999), ko­ji se Šestoj ličkoj pridružio posle bo­rbi za oslobađanje Valjeva 1944, a sa njom se upoznao u bolnici posle ranjavanja u borbama na Sremskom frontu.

Jevtićev sin Zoran svedoči da je Jo­va­nka Broz u kući Jevtića bila dva puta – 1983. je došla sa “čika Svetom iz okoline Uba” i 1987. “posle svadbe kod malog Fi­n­ca”.

“Mali Finac” je Jovan Mitrović (1958), sin Ljubomira Mitrovića Finca i Olge, iz Karađorđeve 6. Prema podacima iz Matične knjige venčanih, mlađi Mi­tro­vić se, 27. juna 1987, u SO Valjevo venčao sa Jasminom Kostić (1960) iz Kr­alj­e­va, od oca Milića i majke Daroslave. Ve­nč­ali su ih matičarka Milenija Bu­di­mi­ro­vić i opštinski odbornik (možda je to ta­da bio delegat) Dimitrije Diša Po­po­v­ić, prosvetni radnik, a kumovi su bili Dr­agan Matić i Mirjana Šljivić.

Ipak, ostaje pomalo nejasno da li je Ja­s­mina “unuka jedne od Jovankinih sestara”, kako se tada pričalo, ili je potomak nj­enih prijatelja Simića iz Kraljeva o če­mu je minulih oktobarskih dana za Tanjug svedočila Dara Simić, penzionisana daktilografkinja Okružnog suda, Jovankina pr­ijateljica “na pragu 80-te godine života”. Dara je, naime, rekla kako je “Jovanka bi­la na svadbi njene kćerke Jasmine, babina­ma unučeta, ali i kad joj umro muž 1982. godine”.

Venčanje je, razumljivo, izazvalo veliku pažnju Valjevaca, koji su se zatekli pr­ed zgradom Skupštine opštine, ali i za­po­slenih u Opštinskoj upravi, čega se pr­isetila i Nada Todorović (rođ. Ak­se­nt­ijević), godinama sekretarica predse­dnika Valjevske opštine. “Joka je bila ob­ič­na, ali gorda Ličanka”, priseća se Nada “Ke­kavčeva” (nadimak nosi po ocu Mići Ak­sentijeviću Kekavcu, šusteru, koji je im­ao radnju u dvorištu kuće u Si­nđ­el­ić­ev­oj, prvoj posle skretnja iz Ulice doktora Pantića).

Svadbeni ručak Mitrovići su upri­li­­čili u kafani na Debelom brdu, pevala je Dragica Nestorović-Popović. Pri po­vr­atku u Beograd, Jovanka je u Valjevu svra­ti­la kod Bore Jevtića Ćajca. Naravno, u “mercedesu” sa “malim brojevima na tablicama” uz neizbežnu pratnju.

Koliko nam je znano, Mitrovići imaju tr­oje dece – Ljubomira, Jovanu i Luku i žive u Kanadi. “Mali Finac” je ranije bio moreplovac, a u Valjevu se nije pojav­lji­vao “bar desetak godina”. Prema svedo­čenju Mire Šišović, koja živi u Ka­rađ­or­đevoj 8, “Jova je pred NATO bombardo­va­nje 1999. bio gotovo rešen da se vrati u Valj­evo, a onda se sve promenilo”. Njoj  se či­ni da je Jovanka Broz u Valjevo dolazila i posle rođenja prvog deteta Jasmine i Jo­ve.

Fotografiju sa njihovog venčanja, koja je snimljena gotovo krijući, kako kaže Mi­lenija Budimirović, dobili smo od po­rodice Diše Popovića, koji je Jovanku zamolio “za slikanje”.

Ko je “čika Sveta” iz okoline Uba? Uz po­moć matičarke u Mesnoj kancelariji u Ra­dljevu, kao i naše koleginice Dragane Ne­deljković sa Uba, koja živi u St­ub­le­ni­ci, lako smo došli do Mike An­to­ni­jev­i­ća (1974), unuka Svetinog, koji nam je po­tv­rdio da je “deda, u dva navrata, bio u pa­rtizanima”, te da je Jovanka Broz kod njih u Stublenici bila 2. maja 1981. i 21. avgusta 1983. godine. Tada, u avgustu 1983, na­či­njene su i fotografije koje donosimo.

U čelu sofre, uz Jovanku, sede Sveta (1914-1993) i supruga mu Desanka (desno od gošće). Na grupnoj fotografiji su An­to­n­ijevići sa rodbinom, komšijama i Le­on­tijevićima (Anđelija i Milovan sede le­v­o od Jovanke na fotografiji načinjenoj tokom ručka u Stublenici).