Kolubarin upitnik: Dušica Rajevac

Kad mi neko dođe u posetu, obavezno ga vodim do...?

Valjevo i okolina imaju mnogo lepih mesta. Često mi dolaze gosti iz inostranstvu, pa sam praveći im plan boravka dosta istraživala o istoriji našeg kraja, znamenitim ličnostima, interesantnim mestima i tako svaki put otkrivala nešto novo u vezi sa mojim rodnim gradom i njegovom okolinom. Valjda je to tako sa mestom rođenja, ne otkrivamo ga onako kako to činimo sa nepoznatim mestima. Ali lepo je sebe povremeno staviti u ulogu turiste u sopstvenom gradu. Probajte, bićete iznenađeni, doživećete grad iz druge perspektive. A verujem i da ćete promeniti vaš odnos prema njemu, na bolje.

Skloni smo da idealizujemo i mislimo da je tamo negde preko lepše i bolje. Ali ako je i zaista tako, onda bi trebalo da se zapitamo šta to mi ne radimo kako treba, pa je kod nas ovako kako je i šta treba menjati. Jer tamo negde su ljudi ti koji su stvorili takve uslove, oni se brinu kako o svom vlasništvu tako i o vlasništvu svakog pojedinca i države. Oni se brinu o prirodi, zaštiti čovekove okoline, imaju visoko razvijenu svest o ekologiji, svesni su da su ovu planetu pozajmili od svoje dece i odgovorno se ponašaju. Odličan primer za to je reka Dunav, koja protiče kroz 10 evropskih zemalja, kroz našu zemlju i Austriju u istom procentu. Tu možemo da vidimo ko je koliko iskoristio ovaj prirodni resurs i ko koliko vodi brigu o njemu.

Plan za moje goste uvek podrazumeva obilazak reke Gradac, a za one u boljoj kondiciji predlažem i odlazak pešice do manastira Ćelije. Sve to iziskuje dobro okrepljenje našim specijalitetima, a dobrih kafana koje nude odličnu kuhinju ne manjka u našem gradu. Muzej, Moderna galerija i galerija Trnavac takođe su obavezni deo obilaska.

Odrastanje u Valjevu pamtim po...?

Odrastanje u Valjevu pamtim po toplini roditeljskog doma, koji mi je ulivao sigurnost i bio stalno utočište.

Odrastanje pamtim i po bezbrižnom druženju sa društvom iz kraja. Tada slobodno vreme nije bilo ispunjeno gomilom obaveza kako je to danas slučaj sa decom. Današnjoj deci roditelji nameću silne obaveze, od sporta, preko kurseva jezika i slobodnih aktivnosti, čak i pre no što pođu u školu, pa se pitam kada današnja deca uopšte stignu da budu deca. Mi smo se družili, slobodno vreme provodili napolju igrajući se, pomagali onima kojima je bila potrebna pomoć u učenju, razvijao se osećaj humanosti, osećaj da smo vredni, da činimo pravu stvar. U eri bez interneta bili smo okrenuti i upućeni jedni na druge.

U Valjevu mi najviše smeta...?

Uvek i jedino, bez obzira na mesto, nekultura.

Što se tiče Valjeva...

Bilo bi lepo kada bi u Valjevu bilo više mesta na kojima bi se svirala kvalitetna muzika, koja bi doprinela da mladi formiraju dobar muzički ukus.

Bilo bi lepo kada bi se Tešnjar uredio tako da u kafićima nema muzike na struju.

Bilo bi lepo da oni koji osmišljavaju programe za Valjevsko kulturno leto i kulturne sadržaje u celini ne podležu uticaju širokih masa dovođenjem nekih pevača pod izgovorom da narod baš to voli.

Valjevo bi trebalo da bude ponosno na...?

Bogata istorija našeg kraja iznedrila je mnoge ličnosti na koje smo ponosni, o kojima bi tebalo stalno da govorimo da se ne bi zaboravile.

Ali i sadašnjost ima svoje heroje, a to je svaki pojedinac koji se trudi da svojim poštenim radom i delom doprinese da bude lepše i bolje. Svako u skladu sa svojim mogućnostima treba da da svoj doprinos. Svako je važna karika i neodvojiv deo jedne celine.

Ovde bih pomenula i Tehničku školu, koja ove godine obeležava 80 godina postojanja, a koja je, pored toga što je jedna od vodećih škola u regionu, svojim angažovanjem postala i ustanova od kulturnog značaja. Ovde se organizuju izložbe, filmske projekcije, književne večeri. Entuzijazam pojedinih profesora prenosi se i na učenike, koji imaju mogućnost da, pored sticanja dobrog obrazovanja, usavrše, ali i otkriju svoje talente i da ih dalje neguju.

Da li, i šta, sami građani mogu da učine da se situacija u gradu popravi?

Uvek i jedino samo sami građani svojim izborom mogu da poprave situaciju u gradu, ali i u državi. Ako zaista imamo osećaj da pripadamo tu gde smo treba da se potrudimo da iz sebe izvučemo maksimum i da sebe najpre predstavimo u najboljem svetlu. Da volimo i poštujemo najpre naše bližnje, a onda i da cenimo i poštujemo svako ljudsko biće. Mojim učenicima uvek govorim: „Važno je da imate stav i da iza tog stava čvrsto stojite. Budite spremni da stanete iza svojih dela i snosite posledice, ukoliko do njih dođe.“ Trudim se da ih naučim kako da iznesu svoje mišljenje, da ga obrazlože, da misle svojom glavom i da je najvažnije da se obraz i čast ne smeju prodati ni za jednu privilegiju.

Nadležnima poručujem...

Da se ponovo aktivira „Kancelarija za mlade“. U jednom periodu, kada je na čelu te kancelarije bio Aleksa Tomić, omladinci Valjeva radili su zajedničke projekte, razmenjivali ideje, kvalitetno se družili. U svakoj školi postoji Đački parlament i učenički aktivizam je od izuzetnog značaja za formiranje jedne mlade ličnosti. Učenici treba da imaju svoj prostor gde bi se kvalitetno družili, razmenjivali ideje i realizovali zajedničke projekte.

Predložite budućeg učesnika/učesnicu Kolubarinog upitnika

Maja Lukić, glumica

***

Rođena u Valjevu 1971. godine. Završila Valjevsku gimnaziju, jezički smer, a potom studije germanistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prvo radno mesto bilo je u O.Š. „Stevan Filipović“ u Divcima. Od 2001. godine predajem nemački jezik u Tehničkoj školi, a od 2015. godine i u O.Š. „Nada Purić“. Pored dugogodišnje saradnje sa Društvom „Prijateljstvo sa Valjevom“ iz Pfafenhofena, ostvarila odličnu saradnju sa Gete institutom i Austrijskim kulturnim forumom iz Beograda što je rezultiralo uspešnim izložbama i filmskim projekcijama u Tehničkoj školi. Autorsku izložbu „20 godina od pada Belinskog zida“ posetio je i tadašnji ambasador SR Nemačke u Beogradu gospodin Wolfram Mas.

Slobodno vreme koristi za putovanja, čitanje knjiga i druženje sa prijateljima.