Kratko pamćenje

Odnosi u Gradskoj skupštini Valjeva su, manje više, status kvo. Vlasti se, doduše, primiče LDP, čiji je menadžer Dragan Mojsilović Beli postavljen za načelnka odeljenja u Gradskoj upravi iz kojeg su načelnica (jedne od dve uprave), koju kontroliše DS, Dragana Đenić pomerila na to mesto. U svemu tome ulogu je imao i Čeda Jovanović, lider opozicione LDP, koji je svojim saradnicima po Srbiji sugerisao ulazak u vlast „gde god je to moguće”. Zlu ne trebalo, a zarad što boljih pozicija na nekim budućim (lokalnim) izborima. Nije li to, ipak, klanje vola za kilo mesa, što bi rekli naši stari, bumo vid’li!

LDP se, dakle, primiče lokalnoj vlasti u Valjevu iako koalicioni partneri DS-a iz DSS-a drže svoje pozicije. I oni se (DSS), doduše, mnogo ne bune kod Velikog Štrumfa (DS), kome izgleda svi, što kolektivno, što pojedinačno, idu na poklonjenje, e da bi zadržali i ovo vlasti i slasti što ih je zapalo. A koliko juče, tobožnji uslov LDP-a bio je da u koaliciji na gradskom nivou ne može biti DSS-a zbog „lika i dela” bivšeg premijera Srbije i lidera DSS-a, Koštunice dr Vojislava. Procena je u LDP-u, valjda, da je narod kratke pameti, pa će i ovo progutati i do novih izbora zaboraviti!

Ostaje, doduše, da se vidi da li će bivši košarkaš Vladimir Đokić biti pomeren iz Gradskog veća kako bi se načinilo mesto za nekog uglednika LDP-a. Đokić sada trenera Kolubare iz Lazarevca, pošto je ugašen valjevski Gimnazijalac, pa će, moguće, i na taj način biti objašnjena eventualna promena u Gradskom veću. Koliko posle majskih izbora 2008. godine, DS i SPS, braća po materi, utrkivali su se da objasne kako je Vlada Đokić baš njihov kadar iako nestranačka ličnost.

Za Đokića je to, dođe li do promena u Gradskom veću, uz sav ukus oporosti u ustima, možda i najbolje rešenje kako bi se kurtalisao politike u kojoj, verujemo, i nije imao nekih ambicija, a ni apanaža za „vršenje vlasti” nije bila neka!

PROMENE – Do promena je, na nivou Gradskog odbora, došlo i u, takođe opozicionoj, Novoj Srbiji. Na izbornoj skupštini je za prvog čoveka te stranke u Valjevu izabran Aleksandar Davidović, koji je politički angažman svojevremeno počeo u Sabornoj narodnoj stranci (SNS) pesnika Slobodana Rakitića, uz dr Jovana Tomića, tada takođe otpadnika iz SPO-a posle razlaza sa Vukom Draškovićem. Ta SNS je docnije pristupila Novoj Srbiji Velja Ilića, a Davidović je bio žrtva unutarstranačkih manipulacija i nepoštovanja volje Opštinskog odbora, koji je svojevremeno njega, a ne Milorada Belića, predložio za poslaničkog kandidata.

Davidović je bio i DOS-ov odbornik, iz NS, u SO Valjevo, od 2000. do 2004, da bi docnije prešao kod Slobodana Vuksanovića, otpadnika u DS-u, u novoosnovanu Narodnu demokratsku stranku (NDS), gde je biran za predsednika Opštinskog odbora i najmlađeg kandidata za valjevskog gradonačelnika na lokalnim izborima 2004. godine. Kada je i Vuksa „prodao veru za večeru” e da bi u kabinetu Koštunice dr Vojislava dobio portfelj ministra prosvete, posle ostavke Ljilje Čolić, velikog „ljubitelja” lika i dela Čarlsa Darvina lično, Aca je Davidović, hteo-nehteo, „kolektivno” prešao u DSS.

Valjevska sabraća u Koštuničinoj stranci nisu ga osobito gotivila, pa se u Opštinskom odboru DSS-a našao tek iz „drugog vučenja” i to posle ostavki nekih važnijih drugova nezadovoljnih unutarstranačkim odnosima u redovima „neobaveštenih”. Kako mu članstvo u Novoj Srbiji formalno i nije prestajalo, o čemu je, moguće, brinuo stari jaran iz opozicionih dana Marko Živanović Struja, sadašnji potpredsednik Gradskog odbora NS u Valjevu, Davidović se u Novu Srbiju vratio na velika vrata, po „crvenom tepihu” za oteranog!

Milorad se Belić posle šestomesečnog „porodiljskog” sa narodne grbače, izborenog na osnovu poslanikovanja u Narodnoj skupštini Srbije, vratio profesuri u valjevskim školama, ali se na izbornoj skupštini NS, koliko nam je znano, nije pojavio. Nije bilo ni advokata Miroslava Vukovića, doskorašnjeg predsednika Opštinskog (Gradskog) odbora Veljove stranke, koji je bio predsdnik SO Valjevo posle 2004. do „raspada sistema” i uvođenja privremenih mera, a potom nekoliko meseci i predsednika Privremenog d’izvinete organa.

Reko’ ‘dvokat kako nije bio pozvan na izbornu skupštinu! Otpozdravili mu pitanjem, što to nije podneo izveštaj o radu za vakta svog predsednikovanja sa posebnim akcentom na izbornim rezultatima 11. maja 2008. godine?! Dobri Doktor, dr Jovan S. Tomić se jeste povukao u zavetrinu, ali je na pleća primio svoje propuste, kao i sve budalaštine saboraca koji su odlučivali iz senke, moguće i „iza njegovih leđa”, i ostao „vojnik partije (NS)”.

Inače, u Novoj Srbiji se zasad korektno drže spram nove gradske vlasti sa „žutima” na čelu. Nako usput, posve mekano, pitaju šta bi sa predizbornim obećanjima, koliko je to para došlo u gradsku kasu otkako su oni (Tadićeve demokrate) preuzeli vlast, može li se milion dinara od igara na sreću porediti sa 11 miliona evra „uteranih” za vreme „vršenja vlasti” Nove Srbije i koalicionih joj partnera. Ali, pomirljivo će Veljovi, znaju oni šta je vlast, koje su to muke, sačekaće i godinu dana ako treba samo da Valjevu i Valjevcima bude bolje. Izborni poraz je lekovita stvar, u to ime – držite se demokrate na prvom narednom mešanju karata!

JUBILEJ – „Krušik” je obeležio 70-to godišnjicu postojanja. Bila i akademija u Domu kulture, a na njoj, đe goj je to bilo moguće, našli se naši (Tadićeve demokrate) jer je predsednikov čovek od poverenja, ministar vojni Dragan Šutanovac, inače zet „slavuja iz Mrčajevaca”, Miroslava Ilića, koji je 1990-tih bio poslanički kandidat SPS-a, došao da čestita i da se izjavi. Nije to mala šala, zbog Šutanovca je pao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš. Ministar je, doduše, odbio da komentariše „slučaj srpskog studenta Miladina Kovačevića”, koga potražuju SAD e da bi mu se sudilo zbog prebijanja tamošnjeg studenta, čiji je tata izgleda među viđenijim finansijerima Obaminih demokrata (ne branimo Kovačevića, dapače). Ministar je Šule kratko rek’o: „To nije tema današnjeg skupa!” Vrlo brzo neki beogradski mediji nazvali su ga „krticom u Vladi Srbije”, koja je „Borbi” provalila „državnu tajnu” po kojoj će da se leđa ovdašnjih poreskih obveznika skine milion dolara zarad izmirenja Srbije i SAD. Ministar je to, podrazumeva se, demantovao, Dačićeva policija vodi istragu.

Na svečanosti bio i gradonačelnik Zoran Jakovljević (DS). Voleli bismo da je to učinio zbog toga što smatra da mu je tu mesto, a ne po partijskom zadatku. Dilemu ostavljaju njegova neopravdana odsustva sa obeležavanja 140-te godišnjice Matične biblioteke „Ljubomir P. Nenadović” i 200-te godišnjice Okružnog suda, prvog suda u modernoj Srbiji od 1804. naovamo!

KONGRES – SPS se sprema za partijski kongres, koji će, kako obećavaju, biti održan do kraja 2009. godine. Najavljuje se kadrovska „promaja”, podmađivanje članstva i rukovodstva, nova partijska platforma za definisanje levičarske partije socijalne pravde.

Može biti i zbog toga, mlađani je funkcioner Branko Ružić, svojevremeno maneken za reklamiranje brzopalećih muških gaća, odnekle po Srbiji telalio kako eks predsednik države Milan Milutinović nema nikakvu funkciju u SPS-u, a da li se oseća članom neka se sam presabere. A sve zarad lošeg držanja pred klasnim neprijateljem posle svekolikog poraza SPS-a na izborima 2000. godine.

Ružić k’o da nije čuo da je Milutinović, dobrim delom i iz razloga koje je pomenuo, oslobođen optužbi u Hagu, gde je, među ostalima, jedan od SPS-ovih partijskih jurišnika Nikola Šainović, zasad bar, zaglavio 22 godine robije. Moguće da Ružić nije čuo ni za to da je Zoranu Liliću, bivšem predsedniku pokojne SRJ i nesuđenom predsedniku Srbije, kad se požalio kako mu sami Slobodan Milošević nije pomogao da u dva trčanja pobedi Vojislava Šešelja (SRS), rečeno: „Da ti je On pomogao, sada bi ti bio u Hagu, a ne Milutinović!”