Magija maja

Četvrti maj 1980. i dani posle njega nisu prvo čega se sećam u životu, ali su sigurno prvi događaj za koji se sećam da je bio baš u maju. Bili su to dani vrlo specifični, a ko se ne seća, može da ode i na izložbu Goranke Matić u Muzeju savremene umetnosti. Jedan segment posvećen je baš tim danima, a te fotografije postale su čuvene. Izložba je otvorena do 24. maja.

Jednog maja učestvovala sam na valjevskom sletu. Bilo je malo traumatično, malo magično.

Drugog maja nisam učestvovala, muvala sam se sa drugaricom unaokolo, slikale se, ostale su neke male fotografije, gledale smo koga ima, pomalo i priredbu, bilo je dobro i zabavno.

Jednog maja nije bilo sleta, nego koncert na Trgu, i to je bilo dobro i zabavno.

Takav uzrast.

Majski salon fotografije bila je jedna od manifestacija koje su se dešavale u to doba. Mislim da nisam nikada išla, ali je uvek stizao katalog odličnih fotografija.

Maja 1987. bio je koncert Bijelog dugmeta u Hali, za koji sam izgubila kartu. Mislim da sam tada bila najnesrećnija devojčica u gradu. Pevao je u Dugmetu u to doba Alen Islamović. Srećom, desile su se neke druge lepe stvari tih dana, pa je maj ostao upamćen kao prilično fantastičan.

Prvog maja 1994. izašla je Revija Valjevac, kasnije Kolubara. Za jedan od prvih brojeva pisala sam o opsednutosti Valjevaca time da budu cool. Kao kad je neko bacio suzavac ispred Hana, a okupljeni se nonšalantno razišli, nigde neko „bežimo odavde“, kao što ljudi to obično rade.

Kad je 2. maja 1999. bombardovan Krušik, a stradalo i naselje „Milorad Pavlović“, bili smo u Katunu, ili tu negde okolo. Znam da su neki iz društva sakupljali gelere koji su padali sa drveća. Posle smo stajali ispred zgrade, jer nije bilo struje, i nije se znalo da li će doći za dva sata, ili za 22 dana. Takve su se priče pričale. Neko je verovatno otišao po piće u „Vagu“, koja je radila - uvek. Naravno, i pod bombama.

Sledeće godine u to vreme bila sam u Budimpešti na internshipu, letnje temperature su i tamo i kod nas trajale otprilike od maja do kraja septembra bez prekida. Jedna od najvećih suša, a onda - revolucija.

U maju te godine Istorijski arhiv i Izdavačko preduzeće „Kolubara“ okupili su Valjevce radi zajedničkog podsećanja na stogodišnjicu ektrifikacije grada. Na to podseća „Valjevski kraj u XX veku“.

Nakon toga, pa i do danas, smenjuju se dešavanja ovakva i onakva, ali maj ostaje da sija. Prošle godine je u maju ukinuto vanredno stanje zbog pandemije. Jedna od prvih stvari koju smo uradili bili su ćevapi na Lovcima. Jer, šta drugo.

Ovog maja, na primer, saznala sam da Bibliografija o Slovencima u Srbiji, u izdanju Slovenske akademije nauka i umetnosti iz 2010. godine ima uredno popisane sve tekstove koje je do tada Zdravko Ranković napisao o Slovencima u Valjevu.

Maj je uvek najčarobniji mesec, samo što život nekad nije na nivou lepote tog meseca. Ali nekada i jeste. Uvek upotpunjen mirisima i bojama bagrema, ruža, jasmina, lipa, jorgovana, božura, narcisa, kestena, i raznog poljskog cveća. Onog najraskošnijeg što priroda ima da nam pruži. Dovoljno da ovaj mesec ima svoju pričicu.