Milorad Mišković

Odavno se ovaj baletski umetnik upisao u svevremeni red najznačajnijih Valjevaca, njegovim «zbogom živote» u bolnici u Nici, 21. juna 2013, to je postalo činjenica koju više ništa ne može dovoditi u pitanje.

O Miloradu Miškoviću, često imenovanog i Princom igre i Najdivnijim cvetom Pariza, mnogo kad je pisano. Pre dve i po decenije objavljena je njegova romansirana biografija («Prometej u traganju za vatrom» Nade Marinković) a pre četiri godine raskošna monografija «Igra života» (predstavljena u Valjevskoj gimnaziji ovogodišnjeg 27. maja). Snimljen je i dokumentarni film «Skok u beskraj». Ovde beležimo ponešto o Miškovićevoj pripadnosti valjevstvu.

Rođen je u Valjevu 26. marta 1928. godine. Otac Dušan, trgovac, rodom iz valjevskih Bačevaca, imao je radnju u Ulici kneza Miloša, nedaleko od Gran-hotela. Majka Živka, zvali su je Belka, u devojaštvu se prezivala Maksimović, rođena u Požegi. U detinjstvu (1932. godine) Milorad se sa roditeljima i starijim bratom Radomirom iz Valjeva odselio u Beograd. Tamo je 1942. počeo da igra u školi Nine Kirsanove. U Pariz je odbegao 1946. da bi potom u Beogradu prvi put gostovao 1966; tada je bio na igračkom vrhuncu i veoma omiljen u Parizu.

Mišković je poslednji put u rodno Valjevo dolazio ujanuaru 1992. godine, nalazio se tada među učesnicima obnovljenog Svetosavskog bala. Kremacija preminulog umetnika Miškovića urađena je u Francuskoj ali će njegova urna biti donesena u Beograd. Uostalom, u Beogradu postoji i fondacija sanjegovim imenom