Milovan Marković

Demokratska stranka je u Valjevu najveći gubitnik minulih lokalnih izbora. Ispred nje su, sa priličnom prednošću, socijalisti i naprednjaci, oni što su, već smo se u to uveravali, i za Srbiju i za Valjevo po mnogo čemu nesrećnija rešenja.

Prvo što je, po prirodi stvari, iza toga u  valjevskoj organizaciji DSa već moralo da se      dogodi je odlazak Milovana Markovića sa  predsedničke dužnosti koja mu tamo traje više od jedanaest godina. Sa sve bleđim rezultatima u čitavom tom razdoblju.

Da je tako dovoljno je uporediti izveštaj što ga je o svom učinku objavila valjevska gradska vlast koju je u razdoblju 2000-2004. predvodio Tomislav Milanović, a da uz sebe, malte ne, nije imala podršku svoje Demokratske stranke, sa takvim  dokumentom o proteklom kvartalu u kome je Marković u mnogo čemu imao odlučujući uticaj.

Dobro bi bilo i za Valjevo i za valjevski ogranak Demokratske stranke da Milovan Marković što pre  dok još nije izabrano ni novo gradsko rukovidstvo  drugom prepusti ovdašnju lidersku poziciju.

Izvesno pravo na takvo očekivanje ovaj novinar, stranački inače nesvrstan (ukoliko je to od kakve važnosti), zasniva i na mnogim sopstvenim biračkim izjašnjenjima za tu političku stranu uključujući i svoj 20majski glas za Borisa Tadića.

U sadašnjem Valjevu je (da se poslužimo ocenom o Srbiji jednog drugog čoveka) sto puta bolje nego    90ih godina ali je ipak 50 puta gore nego što je i moglo i moralo da bude. Za početak, da bi prestalo nazadovanje, koristan je brzi odlazak Milovana Markovića sa svake političke dužnosti u ovom gradu.