Na visoko podigli se sutereni

Nešto sam, u poslednje vreme, a i inače, zbog sukoba interesa, a i jednostavno zdravije je okrenuti glavu od tog sranja, izbegavao da se bavim valjevskim temama, ali, jbg, evo, pored drugih razloga, takav pos’o, a takav i Zdravko.

Ovih dana počne da mi se mota po glavi reč bašibozluk, nisam znao šta baš znači, ali osećaj, koji me retko vara, mi je govorio da bi ta reč mogla biti ekvivalent za ovo što se u Valjevu događa, dakle mor’o je biti neki K, jašta nego veliko slovo, pogledam, šta je Bašibozluk, turski jbt, neredovna, nerelegularna vojska. Pa moglo bi da odgovara, naravno, ne mora se to odnositi samo na vojsku, taj bašibozluk.

Dobro, ajde na temu, teme, svi znaju, vide, da se ovde dešava taj slučaj sa Napredom. Nisam baš pogodan na izjavljivanje na tu temu, naime, nemam, nisam imao, neko mišljenje o toj novini, previše je to prosečno, beležnički, zatvoreno u svoju prosečnost, nema u tim ljudima krvi, kao što nema lucidnosti, predanosti, jednom rečju, previše se tu otaljava. Ali, da se to zanemari, ne odskače ni ostala lokalna štampa, takav presek, prosek. Ipak ima tu nekog standarda, ajde kažem kvaliteta te vrste, da to liči na nešto.

Sad kad se dogodilo ovo sa Napredom, kad su svi novinari, i ostali zaposleni, stupili u štrajk, a zbog toga što je postavljen direktor koji nije po volji kolektiva, jerbo nema kapacitet da nosi taj pos’o, a plus je, vele, nepismen, ne može čovek ostane ravnodušan. Jeste i prethodnoj direktorki et urednici najveći kvalitet bio taj što je postavila prethodna vlast, koja je demokratski dobro procenila da će im drugarica Olga najbolje radi pos’o, ali da se to zanemari, kao i to što je drug Bugarski, koji k’o i Olga nije član, postavljen, sad od socijalista. Šta ne može da se znemari, pa to da Bugarski pravi novine nogama, da to ne liči ninašta, i to što su u tu rabotu uključeni, pazi termina, razni partijski aktivni simpatizeri zanimanja novinar. Šta još ne može da se zanemari, to da ovu vlast za sve to u Napredu boli ona stvar, kao i to da Sve Ostale kao ne boli ona stvar. Kao što ovu vlast za sve boli ona stvar, i kao što Sve Ostale, kao ne boli ona stvar.

Moglo bi se reći da je na delu svojevrsna kohabitacija između partija na vlasti, partija u opoziciji i ostalog i većeg dela građana i javnosti koje su partije oterale u prisilnu kohabitaciju, koja se može nazvati i ravnodušnost i stanje Boli me K. za sve.

Šta vidimo na primeru Napreda, novinari, iritirani odlukom opštine, odlučili da brane profesiju, objektivnost, njihovo nezavisno informisanje, ukratko, otkazali poslušnost. Opština, odnosno ova crvenokmerska plus talibanska plus podrazumevajuće priprosta većina to ne konstatuje, jer njoj sve vrši pos’o, pa i ‘vaki Napred koji je njena slika i prilika, dok je na vlasti. Imamo tu i opozicija, odnosno ono što je u partijama opozicije, koja, kao, podržava novinare u štrajku. I imamo građane, nekolicinu pripadnika na protestima štrajkača, koji su tu, kao što su bilo gde, iz voajerskih razloga. Sve u svemu, kad se sve sabere, tuce ljudi.