Nema kraja

Eto nas na kraju još jedne protraćene godine.

Iako smo na kraju, kraja nema. Koliko smo ga puta do danas doživeli.

Nikako da se setimo kad je i šta je bilo na početku, možda bi nam bilo jasnije zašto nam je ovako na kraju.

Pročitam prvi nastavak feljtona akademika Krestića povodom 170 godina SANU i nekako mi se stvari malo razbistriše.

„Dok su Srbi u Ugarskoj pokretali akcije za osnivanje učenih društava (tridesetih godina 19. veka), u Srbiji je bilo čak i takvih predloga da se kao opasni poubijaju svi koji su znali da čitaju i pišu”.

Cenjeni publikume, što bi rekao Basara, valjda je tu deo odgovora na pitanje šta je bilo na jednom od naših početaka.

Kako je počinjalo, dobro se i završava kako nam je moglo biti.

Većina nas je još uvek živih. I to je nešto.