Nije lako biti Valjevu gradonačelnik

Zasigurno je odluka bila hrabra, nikako nepromišljena, pa sada, nakon dva i po meseca mandata gradonačelnika, mogu reći da sam pametno odlučio i izabrao. Znam da je grad u problemima, ali ti problemi su rešivi i to je, na neki način, bio i izazov. Godinama sam bio u grupi onih, koji su kritikovali i govorili to može ovako ili onako, delili savete. Sad imam priliku da uradim nešto konkretno i da, uz pomoć saradnika, popravim sve što nije dobro.

Veče nakon izbora rekli ste da ćete prvo skenirati situaciju, pa onda ići u akciju. Da li ste skenirali, koliko ima „pacijenata”, da li su svi za lečenje ili  ima i onih za koje leka nema? Koliko ima zdravih?

Moj prethodnik je bio doktor, ja sam građevinski inženjer, no nije problem da pričamo tom terminologijom. Kada sam, odmah nakon izbora, rekao da ćemo prvo skenirati situaciju, to je podrazumevalo da ćemo prvo analizirati rad gradske uprave, javnih preduzeća i ustanova čiji je Valjevo osnivač. Skeniranje je pokazalo lošu situaciju. Većina direktora traži još para rebalansom budžeta i ne ponašaju se menadžerski, a trebalo bi. U gradskoj upravi je neophodna hitna reorganizacija i nova sistematizacija radnih mesta. Za neka preduzeća i ustanove nema leka, ali, na sreću, više je onih koje možemo izlečiti tako što će se transformisati u nešto savremenije sa drugačijom organizacijom poslovanja.

Primer moderne i racionalne kompanije biće JP „Toplana”, što podrazumeva da će 50-tak ljudi ostati bez posla. Što se tiče drugih ustanova i preduzeća, imamo firme koje, nažalost, još uvek  nisu privatizovane,  poput  Radio Valjeva i TV Valjevo. Problem je i JP „Valjevo turist”, koje ima ogroman sudski dug i to je nešto što moramo pod hitno da rešimo. Takođe, pod hitno treba da rešimo i pitanje daljeg funkcionisanja ustanova kulture. Već je urađen program, koji će uskoro ući u skupštinsku proceduru, da se Dom kulture, Omladinski centar i Kulturno prosvetna zajednica integrišu u jednu ustanovu –  Kulturni centar.

Dakle, nakon skeniranja, slika je jasna. Različite ustanove, različite dijagnoze, samim tim i terapija i način lečenja. Izlečićemo ih, to nam je zadatak i posao.

Da li postoji makar jedno preduzeće, ili ustanova, za koje možete reći da je zdravo i pozitivno, primer kako treba raditi?

Naravno da ih ima, samo su u manjini. Narodni muzej je primer menadžerskog rukovođenja. Muzej je dobio i republičke nagrade i priznanja kao najuspešniji muzej. Takođe, pozitivan primer je i Moderna galerija.

Problem sa kojim ćete se suočiti, a nije ni malo lak, pre svega ljudski, jeste višak zaposlenih u ustanovama i preduzećima koja su na budžetu. Nije mali broj onih koji će ostati bez posla.

Naravno da razmišljamo i o ljudskim sudbinama i o tome da neko, ko je godinama radio na jednom mestu, sad ostaje bez posla. Projekat objedinjavanja ustanova kulture u Kulturni centar  podrazumeva 28 zaposlenih, sa određenom kvalifikacijom i stručnom spremom. Dakle, sa strukturom koja će biti primerena novoj organizaciji. Neki, koji već rade u ustanovama kulture, ispunjavaju te uslove, neki ih ne ispunjavaju i za njih će biti ponuđen socijalni program.

Cilj objedinjavanja jeste racionalizacija u svakom smislu. A racionalizacija ne znači manji kvalitet, naprotiv. Ako je manji broj zaposlenih uslov da preduzeće ili ustanova pozitivno i zdravo posluje, onda moramo posegnuti i za tom teškom merom.

Pitanje, koje je godinama bez odgovora, a njegovo rešavanje rešava i mnoga druga pitanja, jeste industrijska zona. Od toga zavisi da li će, i kada, u Valjevo doći investitori, koji za sada naš grad zaobilaze upravo zbog toga.

Industrijska zona je veoma bitna i to moramo što pre rešiti. Postoje tri moguće lokacije za industrijsku zonu – Đenovac na Petom puku, deo „Krušika”, ukoliko se dogovorimo sa Ministarstvom odbrane Srbije, i lokacija kod „Stefila”. Moram da naglasim da smo ove godine iz NIP-a Srbije dobili devet miliona dinara za izradu studije koja će pokazati koja je lokacija najbolja za industrijsku zonu. Studija bi trebalo da bude urađena do kraja 2008. godine. To će nam omogućiti i da sredstva iz NIP-a koristimo za opremanje industrijske zone.

Ali, opremanje industrijske zone je samo jedan segment privrednog života. Prema izveštaju Regionalne privredne komore, u Valjevu ima osam velikih preduzeća, 30 srednjih i preko 1.000  malih preduzeća. Sve ih moramo anketirati i uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje naći načina da zajedno finansiramo zapošljavanje novih radnika. Tako bismo, a to smo u 2008. već učinili, i godišnje mogli da zaposlimo i 100 ljudi. Moji saradnici i ja već smo razgovarali sa privrednicima, koji, uslovno rečeno, nose privredu Valjeva, o tome šta su njihovi planovi i kako im Grad može pomoći, ali i oni gradu.

Da li ste za ova dva i po meseca imali neke kontakte, ili pozive investitora, koji bi ulagali u Valjevo?

Bilo je, naravno, kontakata i poziva, ponajviše za gradnju velikih tržnih centara. Ovih dana je okončan postupak davanja u zakup, na 99 godina, lokacije od 1,8 hektara preko puta Železsničke stanice. Zakupac je „Interex”, koji će tu da gradi mega tržni centar. Za izgradnju  shopping mall-a zainteresovan je „Merkator”. I ne samo oni.

Nama su, međutim, interesantnije kompanije koje se bave proizvodnjom i koje će zaposliti veći broj naših sugrađana. Ono što, u neku ruku, ograničava jeste zakonska obaveza tendera. Ne može, naime, Grad direktno da pregovara sa „Gorenjem”, koje je zainteresovano da gradi novu fabriku na  parceli od 4,7 hektara, koju je Grad, memorandumom o sadarnji, uzeo od Poljoprivredne škole, a nalazi se neposredno uz postojeću fabriku „Gorenja”.

Razgovarao sam i sa predstavnicima kompanije „Muredžin”, koja se bavi građevinskom hemijom, a sarađuje sa „Austrotermom”. I oni su zainteresovani za otvaranje pogona. Naravno, sve ove investicije i poslovni aranžmani zavise od izgradnje industrijske zone. Ukolio pre završimo taj posao, utoliko će nam pre doći investitori i nove kompanije.

U Valjevu je, godinama već, problem saobraćaj, uključujući i parkiranje.

Iskreno, saobraćaj u Valjevu je haotičan! Posebno ovih dana, kada se radi vrelovod u centru grada. No, izgradnja vrelovoda biće završena do 30. oktobra i tada će Karađorđeva ulica ponovo biti otvorena za saobraćaj, kao i Čika Ljubina, Prote Mateje… Ovi radovi su privremeni, pa su i problemi privremeni. Međutim, postoje višegodišnji problemi u saobraćaju koje moramo da rešimo. Jedan od njih je i parkiranje.

Saobraćajni institut iz Novog Sada uradio je studiju o parkiranju u Valjevu i to je dobar polaz za rešavanje tog problema. Već smo kontaktirali sa nekoliko kompanija koje se bave pitanjem gradskih parkinga i mislim da će Gradsko veće vrlo brzo doneti odluko o načinu parkiranja u Valjevu. Biće uvedene zone sa ograničenim vremenom parkiranja, naplata putem SMS-a, platnih kartica… U Valjevu postoji oko 650 parking mesta, što je, po nekim analizama, sasvim dovoljno.

Ove godine oko 600 mališana nije uspelo da se upiše u obdanište jer nije bilo mesta. Valjevu treba još najmanje dva obdaništa. Da li ćemo dobiti bar jedan vrtić?

Pitanje izgradnje bar još jednog obdaništa, i to u nekoj od većih mesnih zajednica, urgentno je. Znate i sami da u delu Valjeva na desnoj obali Kolubare nema ni jedno obdanište. Pokušavamo da problem smeštaja dece u vrtiće rešimo parcijalno. U pregovorima smo sa nadležnima u republičkim institucijama da se zgrada Doma za napuštenu decu „Dr Mihajlo Stupar” adaptira u predškolski objekat i tu bi moglo da se smesti oko stotinu mališana.Takođe, postoji projekat da se uradi nadgradnja „Zvončića”. Znam da ćete me pitati za rokove. Ne mogu precizno da kažem kada je to izvodljivo, jer će rebalans budžeta za 2008. godinu  biti restriktivan, ali se u budžetu za 2009. može planirati novac namenjen za adaptaciju „Zvončića” i Doma „Dr Mihajlo Stupar”, kao i za izgradnju bar jednog novog obdabništa.

Neizbežna pitanja i u Vašem mandatu su deponija i psi lutalice!

Upravo ovih dana na sednicama Gradskog veća razmatramo pet gorućih komunalnih pitanja, među kojima su deponija i psi lutalice. U toku je sanacija postojeće Gradske deponije u Goriću, koja može biti otvorena još godinu i po do dve godine, što znači da u tom roku mora biti završena Regionalna deponije u Kaleniću, kod Uba. Do kraja godine biće urađena Studija izvodljivosti za Regionalnu deponiju, koju će koristiti 11 opština. Verujem da će sredinom 2009. godine početi izgradnja deponije u Kaleniću. S obzirom na to da znam kako se opštine dogovaraju, bolje rečeno ne dogovaraju, moja ideja je da država Srbija preuzme tu veliku investiciju. Da pronađe strateškog partnera i da ubrza posao jer priča o Regionalnoj deponiji traje već pet godina!

Što se tiče divljih deponija imam informaciju od komunalne inspekcije da u gradu postoji pet lokacija koje su konstantno zatrpane, sa kojih se nedeljno uklanja preko stotinu kubika smeća, a tu su i građevinski i drugi teški otpad. Jedno od rešenja, za početak, biće video nadzor upravo tih kritičnih lokacija. Ako bude trebalo, komunalni inspektori će, uz pomoć policije, na tim mestima dežurati 24 časa dok se ne pohvataju svi oni koji tu bacaju đubre!

Moram da kažem i to da su skoro sve strateške odluke sačekale ovu gradsku vlast, kao i mnogo toga što godinama nije rešavano. Poput pasa lutalica i gradnje azila za njih. Veći deo posla uradila je prethodna vlast. Urađen je tehnički prijem objekata azila u Zlatariću, očekujemo i sanitarnu dozvolu, tako da će azil i zvanično proraditi ovih dana. No, nije samo problem kako, i gde, zbrinuti napuštene pse. Problem je i pitanje odakle dolaze. Takođe, neophodno je promeniti skupštinsku odluku o držanju kućnih ljubimaca, koja je doneta 1970-tih godina. Uz tu odluku bila bi promenjena i kaznena politika za neodgovorne vlasnike kućnih ljubimaca.

Da li znate koja ulica u Valjevu nema vodu, kanalizaciju, uličnu rasvetu? Dakle, koji vaši sugrađani danas, u 21. veku žive kao da su na pragu 20. veka?

Ne znam... Malo sam zatečen pitanjem, ne zato što me to ne interesuje. Od početka mandata bavio sam se nekim drugim pitanjima. Ali, znam da neke dvorišne kuće u mom komšiluku, u Karađorđevoj ulici, još uvek imaju septičke jame! Ne kažem da to nije važno pitanje, ali u ova dva meseca bilo je i važnijih stvari kojima sam se bavio. Rešenje tih pitanja rešiće jednog dana i problem vode i kanalizacije u nekim gradskim ulicama.

Šta će biti sa Domom vojske? Da li će Emir Kusturica u tom objektu praviti kulturni centar, ili centar filma, kao što ima nekih najava?

Prethodna vlast mnogo toga je uradila kako bi konačno bilo rešeno pitanje zgrade Doma vojske. U Ministarstvu odbrane Srbije ću, u danu kada ovaj broj Revije „Kolubara” bude zaključen, upravo razgovarati o objektima koji su u vlasništvu Vojske Srbije, a Master planom Vojnog ministarstva su predviđeni za prodaju. Ti objekti se prvo nude Gradu da ih kupi, naravno ukoliko je zainteresovan. Veći deo dogovora je postignut tako da verujem da će dogovor biti konkretizovan i da će vrlo brzo Valjevo postati vlasnik Doma vojske.

Što se tiče gospodina Kusturice, dolazio je u Valjevo dva puta i vrlo je zainteresovan za ovu prelepu građevinu, koju smo mi, nažalost, nebrigom prepustili zubu vremena. On je zainteresovan da u sedam gradova Srbije, među kojima je i Valjevo, napravi kulturni centar. Gradsko rukovodstvo podržava tu ideju, međutim, postoji nekoliko varijanti šta raditi sa Domom Vojske. Prva je da grad investira u rekonstrukciju, a, verujte mi, potrebna su velika sredstva jer je objekat u katastrofalnom stanju, pa ga tako sređenog proda ili mu odredi namenu. Druga je da se proda u stanju u kakvom se sada nalazi. Bez obzira na to za koju varijantu se odlučimo, moramo raspisati tender,  tako da ne mogu pouzdano reći ko će biti vlasnik Doma Vojske. Možda to bude i Emir Kusturica.

Ono što znam jeste da se Dom vojske mora srediti i koristiti. Spadam u onu generaciju, koja je večeri i večeri provodila u prelepoj bašti tadašnjeg Doma JNA tako da sam malo nostalgično sentimentalan prema tom zdanju i prostoru i daću sve od sebe da već 2009. godine zasija novim sjajem kakav i priliči toj lepoj građevini.

Kad smo već kod nostalgije, mnogi se sećaju i sa žalom  pričaju o godinama kada je Valjevo imalo profesionalno pozorište. Nema ga pola veka, a za to vreme glumci Gradskog pozorišta „Abrašević” na svim festivalima osvajaju nagrade. Da li ćete pokrenuti inicijativu da grad ponovo dobije profesionalno pozorište?

Ja sam to obećao našim glumcima i svim onim ljudima, koji su godine svog života, rada i talenta uložili u pozorište. To sam im čvrsto obećao na prijemu, koji sam upriličio upravo nakon njihove pobede na Festivalu festivala u Trebinju. Oni su odavno profesionalci i zaslužuju da se tako i grad prema njima odnosi – profesionalno.

U okviru Kulturnog centra, o kojem smo već pričali, planirano je i profesionalno pozorište. Mislim da će biti dug i težak put da se ono formira, ali mogu da obećam da će ga Valjevo dobiti do kraja mog mandata!

Prvog ili drugog mandata?

Ha, ha… O drugom mandatu još ne razmišljam. Tek sam započeo prvi i trudim se da što više i bolje radim za grad i sugrađane. Da žive kvalitetnije i da sa ponosom kažu da su iz Valjeva, grada u kome je lepo živeti.

Osim što ćemo Vas pamtiti kao prvog „gradonačelnika” Valjeva, šta je to po čemu ćemo Vas još pamtiti?

Valjevo treba da se okrene poljoprivredi i turizmu. Moji saradnici i ja upravo radimo na ozbiljnoj strategiji poljoprivrednog i turističkog razvoja ovog kraja. Već smo napravili neke analize, pre svega o tome čime raspolažemo i koji su to potencijali. Naprimer, akumulacija Rovni je veliki potencijal, ne samo za vodosnabdevanje. To je i površina od preko 115 kvadratnih kilometara zaštićenog prostora, gde je zabranjena upotreba pesticida i veštačkih đubriva, čiji žitelji mogu da se bave proizvodnjom zdrave hrane, čajeva... Divčibare su, takođe, veliki potencijal, razvoju tog dela Maljena posvetićemo daleko više pažnje, ali i novca, nego što smo to do sada činili. A ako me pitate za neku konkretnu investiciju, po kojoj će me Valjevci pamtiti, to će sigurno biti industrijska zona, ona će otvoriti vrata  investotorima.

Možda Vas budemo pamtili i po tome što će Valjevo postati bezbedan grad? Znam da ste veoma aktivni i da ste se baš namerili da što pre počne realizacija Strategije za unapređenje bezbednosti grada.

Strategiju za unapređenje bezbednosti grada u aprilu je usvojio Privremeni organ, koji je tada obavljao poslove raspuštene Skupštine opštine. Mislim da neke strateške dokumente nije trebalo da donosi Privremeni organ jer tako važna pitanja moraju da prođu skupštinsku proceduru. Ali, bez obzira na to, strategija postoji i to je dobro. Ono što nije dobro jeste to što još nije aktivirana. Pre svega, mora da se formira Savet za bezbednost grada, gde će biti gradonačelnik, predsednik Skupštine grada, načelnik Policijske uprave, predsednici sudova, direktor Zdravstvenog centra. Dakle, 11 članova koji će raditi na realizaciji planova i programa koji su ovom strategijom predviđeni. Planiran je, pored ostalog, i video nadzor grada. Vidite i sami šta nam se dešava na ulicama – gore objekti, narušava se javni red i mir, bestijalno se divlja po ulicama, razbijaju žardinjere... Moramo uvesti red i zaštititi građane.

Vaši, ponajpre politički, protivnici, možda i u nedostatku jačeg argumenta, prebacuju Vam što Vam je prva investicija, posle dolaska u Gradsku kuću, bila kupovina aparata za espresso kafu. Je li taj aparat, zaista, bio neophodan i prioritetan?

Ja sam ovisnik o espresso-u! Neko voli čaj, neko tursku, neko ness coffee, ja volim espresso sa malo mleka. Popijem i po tri dnevno. Šta mogu kad je volim! Taj aparat, međutim, nije kupljen novcem iz gradske kase. To je donacija, ili, kako su rekli, poklon za gradonačelnika da može da pije kafu kad god zaželi, a da pritom ne izlazi svaki put u kafić. I kad smo već kod kafe, da li ste za jedan espresso?

Uz espresso sa malo mleka, nametnula su se manje konvencionalna i manje zvanično-poslovna pitanja. Šta Vam je za dva i po meseca mandata bilo najteže, a šta najlakše?

Možda mi najteže pada to što imam sve manje vremena za porodicu. Naravno, ne žalim se, na to sam bio spreman kada sam prihvatio mesto gradonačelnika. Ali, pitali ste me šta mi je teško i to izdvajam –  nedostatak vremena, za porodicu i prijatelje. A što se posla tiče, teško mi je, ili je možda bolje reći da ne razumem zašto ovako funkcionišu gradska uprava, javna preduzeća i ustanove! To je totalno pogrešan sistem u kojem preduzeća i ustanove, koji su na budžetu, daju zadatke gradskoj upravi šta i kako treba da radi umesto da je obratno. To je pogrešno i nakaradno i mi to sad menjamo, ali nailazimo na veliki otpor jer su ljudi godinama navikli da tako rade. Mi od zaposlenih u gradskoj upravi, u javnim preduzećima i ustanovama, samo tražimo da rade svoj posao i ništa drugo, bar za sada. A oni se ljute i bune.

Teško mi padaju obaveze protokola. Znam da je to sastavni deo posla ali nisam na to navikao. Osim toga, mnogi žele da im gradonačelnik bude gost, da otvori ili zatvori neku manifestaciju i investiciju, da dočeka i isprati... Ponekad nemam vremena za sve to, pa se neki ljute. Teško je sve uklopiti, a osim toga moj stav je da gradonačelnik i njegovi saradnici treba da obezbede uslove i novac za investicije i održavanje manifestacija, a da ih otvaraju oni koji su uložili život i rad i koji su najzaslužniji za održavanje manifestacije ili za neku novu investiciju.

Šta je to što Vas je rastužilo?

Mene uvek rastužuje prljavština na ulici, razvaljene kante za otpatke... Ta naša nekultura i bahat odnos prema stvarima koje nas okružuju i destruktivnost mladih ljudi. Sada, dodatno, imam i taj osećaj odgovornosti prema gradu i građanima. Svako jutro na posao idem pešice, Karađorđevom ulicom, i baš sam tužan kada vidim koliko ima prljavštine, zapuštenosti, nemara, ali i bahatosti, jer te kante za đubre prevrću i lome destruktivni mladi ljudi. Gledam ih noću kroz prozor stana kako besciljno lutaju ulicama, kako iz obesti ruše i lome... I to je jedan od zadataka ove vlasti, da pokušamo da mladim ljudima obezbedimo mesto i prostor gde će njihova kreativnost i talenat dolaziti do izražaja, gde će korisno trošiti slobodno vreme.

To ćemo im omogućiti i kroz budući Kulturni centar. Da bi ih izvukli iz kafića i sa ulica, moramo da im ponudimo nešto drugo, zanimljivije i sadržajnije, i to ćemo sigurno uraditi. Ono što ćemo uraditi u 2009. godini jeste da ćemo u budžetu planirati novac za finansiranje uspešnih mladih muzičara, umetnika, učenika, talenata… Pokušati da sa potencijalnim donatorima napravimo fondacije iz kojih bi se finansirali ti mladi talenti. Naravno, radićemo i na tome da obezbedimo više radnih mesta za mlade, njima je pre svega potreban posao.

Da li ima nešto, ili neko, ko Vas je razočarao?

Razočaran sam funkcionisanjem jednog dela koalicionog sporazuma partija na vlasti, onim delom koji se odnosi na izbor direktora javnih preduzeća i ustanova. Sada smo imenovali vršioce dužnosti direktora, vrlo brzo će biti raspisani konkursi. Insistiraću, sa tim su saglasni i članovi Gradskog veća, da na direktorska mesta budu izabrani zaista najbolji a ne najpodobniji. Možda zvuči demagoški, ali ćemo na tome zaista insistirati. Dakle, oni koji su se dokazali kao uspešni menadžeri, a takvih i te kako ima u ovom gradu. Ponoviću još jednom, jer vredi, primer dobrog poslovanja, a to je zasluga direktora, su Narodni muzej i Moderna galerija.

U ljudskoj prirodi je da traže i da očekuju da im neko drugi nešto da, pokloni... Obično se traži novac, neretko neka parcela, objekat i, naravno, radno mesto. Da li Vam je neko došao sa ponudom, ušao u kabinet ne da traži, nego da da?

Možda ću Vas sad  iznenaditi, ali ima i takvih. Doduše u manjini, ali ima ih. Prvih dana dobio sam  program, konkretan  predlog  za razvoj poljoprivrede. Odmah sam autora pozvao na razgovor. Bilo je to obostrano iznenađenje – ja sam bio iznenađen njegovim predlogom, a on mojim pozivom. Zaista sam bio iznenađen, tim pre jer su mi prvih dana dolazili samo sa problemima i primedbama. Zanimljivo je i to da dolaze da se žale i oni koji nisu u ingerenciji Grada. I svi donose probleme, a malo je onih koji donesu i konkretno rešenje problema. Ali, dobro, posao gradskog rukovodstva je da probleme rešava i mi ćemo to i raditi.

Da li ste se  promenili?

Na to pitanje bolje će odgovoriti moji rođaci, prijatelji, komšije. Ako ima neke razlike oni su je sigurno uočili. Živim isto kao i pre, imam iste prijatelje, odlazim u iste kafiće, isto hodam. Jedino se malo drugačije oblačim. Češće odelo, kravata i košulja, brijem se svako jutro što mi mnogo teško pada. Nisam se promenio mnogo.
 
Da li imate viziju kako će Valjevo izgledati za četiri godine. Ili, što bi modernim jezikom rekli, kakav je biznis plan za razvoj grada?

Ono što je pozitivno jeste da Valjevo,  urbanistički, nije mnogo uništeno, što je dobra osnova za buduće planove i korake. Valjevo ima potencijala, prirodne resurse, ali i ljude, da može da bude grad za primer. Grad u kojem je lepo živeti. A što se tiče pitanja moje vizije za naredne četriri godine, znam da će Valjevo biti bezbedan grad, da će novim investicijama biti otvorena nova radna mesta. Nismo pričali, a trebalo je, i o sportu. Zauzima važno mesto po značaju, a na margini je po tome koliko brinemo o sportistima i razvoju sporta uopšte. Napravićemo drugačiju koncepciju razvoja i finansiranja sportskih klubova. Obećavam da će ovo rukovodstvo za svog mandata napraviti zatvoren bazen u kojem će trenirati naši sjajni plivači!

Da li ste se možda već pokajali i da li je teško biti gradonačelnik Valjeva?

Ne, apsolutno se nisam pokajao. Prvih dana sam bio u nekom čudnom stanju u kojem je dominiralo pitanje, zašto sam sve ovo prihvatio i da li sam pogrešio. Međutim, sad sam više nego siguran da ovo rukovodstvo, moji saradnici i ja, možemo načiniti od Valjeva zdrav grad u kojem može lepo da se živi. A što se tiče pitanja, da li je teško biti gradonačelnik Valjeva, odgovor je – jeste!

***
Valjevski gradonačelnik Zoran Jakovljević najavljuje da će vrlo brzo formirati Savet gradonačelnika u kojem će biti svi njegovi živi prethodnici. Takođe i uspešni Valjevci iz mnogih oblasti (privreda, kultura, nauka, umetnost, sport...), koji žive u Valjevu, ali i oni koji su otišli iz svog grada.