Ostati slobodan

Petooktobarske promene izbacile su na površinu mnogovrsni ljudski mulj i svakojaki talog decenijskog propadanja. Istovremeno, sa javne scene povukli su se mnogi koji su u najvećoj meri i doprineli da do promena uopšte i dođe. Jedan od heroja ulice i istinska ikona bespoštedne protivmiloševićevske borbe je slikar iz Valjeva, Bogoljub Arsenijević Maki. Ne želeći da daje legitimitet onima koji ga nisu zaslužili, odrekao se slave i lovorika, nastavljajući da radi ono što je i pre radio. U jednom od intervjua datih nedeljniku „Vreme”, rekao je: „Ako Bog da dâ uskoro oslobodimo ovu jadnu i napaćenu zemlju, ja ću opet uzeti svoje četke i boje i otići na Ostrog da slikam novi manastir.”

DANAS Maki ikonopiše petnaestu crkvu, a u međuvremenu slika. Gostujući u emisiji Radio Kikinde „Radioaktivna kuhinja”, dotakao se i tog segmenta svog života i rada - „Crkve ne oslikavam iz verskih ili religijskih ubeđenja, već čisto i jedino iz umetničke potrebe i motiva. Neretko mi se dešavalo da mi ne bude plaćeno, dok su popovi tim novcem sebi kupovali automobile.”

MAKI je rođen 1955. godine u siromašnoj radničkoj porodici, a živeći u najsiromašnijem valjevskom radničkom naselju Kolonija, nije bio u prilici da se redovno školuje. Ipak, to ga nije sprečilo da mnogo čita i bavi se sobom. Nakon što su mu vlasti 1987. godine zatvorile jednu od prvih privatnih valjevskih štamparija zbog kritika upućenih na račun Saveza komunista, počinje njegova bespoštedna borba protiv režima. U leto 1992. godine osniva Republiku Kolonija sa sobom kao autokratom na čelu. Postavlja ministre, a policiji zabranjuje pristup. U Republici podiže spomenik Srpskom radniku, predsedniku, vojvodi i sinu zbog čega ga vlasti osuđuju na četiri meseca zatvora. Republika Kolonija, zvanično, do danas nije ukinuta. Kao vođa Građanskog otpora Valjeva, uhapšen je, brutalno pretučen i zadržan u zatvoru. Iz njega ipak, beži šireći talas želje za slobodom po Srbiji. Po pobedi opozicije na septembarskim izborima 2000. godine pljušte ponude za učešćem u vlasti. Nuđeno mu je, čak, mesto ministra kulture u Vladi pokojnog Zorana Đinđića. Srećom po Branislava Lečića, Maki je ponudu odbio.

– Osećao sam da mnogi koji su se tada busali u prsa ni najmanje nisu bolji od svojih prethodnika. Nisam se borio za povlastice i vlast, već protiv zla koje prezirem ma ko ga činio. Ljude delim samo na dobre i zle. To je jedini način na koji mogu i želim da živim.

POSLE incidenta na petrovdanskom mitingu u Valjevu, MUP je saopštio da je „vandale” predvodio Bogoljub Arsenijević Maki, besposličar i narkoman, odranije poznat organima reda. Međutim, Maki niti pije, niti puši, a „naročito se ne drogira”.

– Istina, doktor mi je zbog niskog pritiska predložio da počnem da jedem meso, a i da popijem ponekad. Pijem samo čistu domaću rakiju.

DANAS se Maki useljava u iznajmljenu kuću u prirodi kraj Valjeva, koju pretvara u atelje, brine za svoje šestoro dece od kojih najmlađa kćer ima godinu i po, a najstarija 24 godine. Već četiri godine Maki je deda. Pasionirani je kolekcionar muzičkih izdanja, a sa nekoliko smederevskih muzičara osnovao je bend koji se bavi eksperimentalnom muzikom. Nerado gostuje na medijima, a za sledeće gostovnje na Radio Kikindi obećao je da će slikati uživo i slikom oplemeniti prostor zgrade ICK kojom, kako kaže: „još uvek lutaju duhovi nekih prošlih, loših vremena”.