Paralelna Srbija

Znana je činjenica da postoje dve Srbije – ona takozvana „zvanična” i ona takozvana „druga Srbija”.

Tvorci Druge Srbije onu „zvaničnu” karakterišu kao – korumpiranu, zaostalu u svakom pogledu, partokratsku, nebesku, podaničku, jedino u nesrećnom Ustavu „nacrtanu” zajedno s Kosovom...

Druga Srbija promoviše se kao takođe realna, u sastavu je „zvanične”, ali to je onaj njen najbolji deo, pametniji, trezveniji,  tolerantniji, evropskiji, civilizovaniji...

U tako skučenom prostoru, gromadi (gorostasu misli i sl.) – Mlađenu Dinkiću i njegovoj nejakoj stranci, postalo je tesno. Za njegove megalomanske ideje i pigmejske rezultate u realizaciji tih ideja, malo su te dve Srbije. Bacio se na posao da stvori „nešto treće” – paralelnu Srbiju!?

Ujedinjuje nešto što je, kako-tako već ujedinjeno.

Ako nekim čudom ostvari što je naumio – URSGISIMZ (Ujedinjeni regioni Srbije, gradovi i sela i mesne  zajednice), pitam se, šta će biti sadržaj onoga što se danas naziva  – Republika Srbija.

Šta ako, nošeni Dinkićevom idejom, sela Saranovo ili Sepci kao „baza Srbije” (Mlađin citat) odluče da umesto gajenja stoke i pšenice – izgrade nuklearnu  elektranu, a nepredvidivi Boško Ničić podigne u Zaječaru Ajfelov toranj ili rimski Koloseum? Kakvi li neostvareni snovi muče Verka Stevanovića? U Svilajencu već niče „Park u doba Jure”, a Palma sigurno čeka da se konkurencija ispuca pa da poentira.

Dinkićeva Paralelna Srbija, već sad u začetku, preti da ugrozi slavu i same Atlantide.