Pesnikovih 70 godina

Reč na svečanosti u čast Matije Bećkovića, u Valjevskoj gimnaziji 26. novembar 2009, uz predstavljanje petog „Kolubarinog” izdanja poeme „Kad dođeš u bilo koji grad”

Danas je, podsećam, 26. novembar 2009. A pre deset godina ovom je datumu pripadao petak. Nama koji stvaramo Reviju „Kolubara” Matija Bećković je tog petka telefonom diktirao poslednja poboljšanja u svojoj poemi „Kad dođeš u bilo koji grad”.

Već 29. novembra 1999. u podne, bio je onda ponedeljak, Matija je na svoj 60. rođendan u Grand-hotelu prvi put – javno i u celosti – kazivao svoju novu pesmu o Veri Pavladoljkoj. I o Valjevu. Jedino nju.

Bio je to uzbudljiv, bio je neponovljiv događaj. Iz ponekih očiju potekle su suze.

Na tom svečanom skupu Valjevaca Revija „Kolubara” se pojavila sa najnovijim Bećkovićevim stihovima, štampanim u vidu književnog dodatka. Prvog u ovim novinama. 

Na traženja slušalaca, Radio Patak je tog 29. novembra nekoliko puta u celini ponavljao snimak Matijinog kazivanja stihova u Grand-hotelu. Docnije su „Napred” i dopisništvo Televizije Beograd te objave poeme „Kad dođeš u bilo koji grad” – govorenu i štampanu objavu – proglasili za kulturni događaj godine u Valjevskom kraju.

„Kolubara” je krajem 1999. objavila drugo izdanje poeme „Kad dođeš u bilo koji grad”. U jesen 2001. godine izašlo nam je treće njeno izdanje. Četvrto se pojavilo u jesen 2003.

A večeras, za 70. pesnikov rođendan, predstavljamo i peto izdanje te pesme, mislim na izdanja sa „Kolubarinim” zaštitnim znakom. Uz već dobro znane stihove na srpskom, oni su ovde dati i u tri prepeva na jezicima drugih naroda. Na ruskom i italijanskom ova je pesma ponegde već štampana.

Od večeras poema „Kad dođeš u bilo koji grad” postoji i na engleskom jezku. Prevodilac je – Anđelija Janićijević. Unuka Vere Pavladoljske i Matije Bećkovića. (Anđelija je večeras sa nama; neobično sam zadovoljan što je to tako.)

Dužan sam da kažem i to da su stihovi poeme Matije Bećkovića „Kad dođeš u bilo koji grad” kazivani prvi put u Valjevu, 15. avgusta 1999. godine, u okviru Tešnjarskih večeri. Tada su postojale samo njene dve početne strofe.

Kad sam se već otisnuo u uspomene, iz sopstvenog pamćenja o Matiji Bećkoviću izneću još ponešto.

On u svakom pogledu za mene postoji od proleća 1961. godine. Na usmenim novinama „Studenta” u nekadašnjem gimnazijskom zdanju na Kosančića vencu nije se pojavio najavljivani pesnik. I dok se zbog te neprilike voditelj priredbe opravdavao prisutnima, u dvoranu su ušli momak i devojka, od nas onovremenih đaka unekoliko stariji. Lepi i ona i on. Voditelj se snašao, rekao je da je taj mladić pesnik Matija Bećković i zamolio Matiju da nam on čita svoje stihove. Govorio je „Veru Pavladoljsku” sa kojom je te večeri i došao u Gimnaziju.

Tada sam prvi put pojmio da nova poezija može biti zanimljiva.

Kad je nešto kasnije trebalo da se opredelim za temu svoga maturskog rada, odlučio sam se za pisanje o savremenim piscima Valjevcima. O Zoranu Joksimoviću, Petru Pajiću i Matiji Bećkoviću. A svaki od njih imao je tek po jednu objavljenu knjigu. I tek su bili primljeni u Udruženje književnika.

Povodom tog prijema u Valjevu im je ukazana visoka čast: priređeno je književno veče u prepunoj velikoj dvorani Doma kulture za koje su, zamislite, i ulaznice prodavane.

Iduće, 2010. godine, napuniće se pola veka od kako je prvi put štampana poema „Vera Pavladoljska”. Matija je i pre toga, pre 1960, bio pesnik. Jedna od prvih njegovih pesama zvala se „Kolubarski nokturno”. Dobila je glavnu nagradu na valjevskom srednjoškolskom festivalu u martu 1958. godine. I bila objavljena u „Napredu”.

Fotografije: Milivoje Milinković, Đorđe Đoković