Pismo podrške trajnom rešavanju problema Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović" u Valjevu

Imao sam tokom mnogih godina, još od davnog vremena književne omladine i svojih studentskih i ranih uredničkih dana, odličan uvid u rad Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović" i veoma lepo sarađivao sa ovom izvrsnom bibliotekom i više njenih rukovodilaca na mnogim programima i projektima, nekada kao književni kritičar ili urednik, nekada kao profesor savremene srpske kljiževnosti a nekada i kao organizator letnjih programa i čitavog malog festivala. Sada sam kao upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", centralne bibliotečke institucije ne samo Univerz iteta u Beogradu već i matične biblioteke svih univerzitetskih biblioteka u Srbiji, u prilici da dobro procenim uslove u kojima koleginice i kolege rade u Valjevu . Posebno napominjem da kao upravnik centralne biblioteke koja je matična drugim matičnim bibliotekama odlično znam kako se proceljuju uslovi za rad jedne matične biblioteke.

Imajući sve to na umu želim da istaknem kako je najveći problem Matične biblioteke "Ljubomir Nenadović" u Valjevu neadekvatan smeštaj bibliotečkih fondova i simbolički položaj biblioteke . U gradu izvanrednih reprezentativnih zdanja i velike tradicije bibliooteka je, da se tako izrazim, predugo ostala po strani . Ne samo da je njen prostor stručno neadekvatan Jer Je nenamenski i odu dara od zahteva savremenih bibliotečko-informacionih sistema i normi javnih biblioteka, već želim i da istaknem uprvo to da odu dara od istorijske tradicije i kulturnoistorijskog identiteta Valjeva. Ovaj grad zaslužuje da kao znak svoje istorije i budućnosti, svog mesta u istoriji Srbije i budućnosti njenih građana za koju preuzima odgovornost na celom jednom području, nameni radu jedne od najvažnijih kulturnih institucija odgovarajući prostor. O tome nema nikakvih dilema i to se već dugo zna.

Sada se angažovanjem i grada i biblioteke pojavila jedna izvrsna i ostvariva ideja da se biblioteci dodeli i za njene potrebe preuredi Dom vojske. Ne samo što je to zgrada koja ima i realni arhitektonski kapacitet, ona ima i izvrstan simbolički potencijal. Njen izgled, položaj pa i smisao su izvanredno pogodni za novu zgradu biblioteke. Šta može biti lepše nego zgradu koja je imala vojni karakter pretvoriti u biblioteku? U vreme posle ratova nema lepšeg humanističkog gesta i sigurno je da bi on naišao na lep odjek i značajnu podršku u zemlji, regionu i Evropi. Time bi se Valjevo na mapi Evrope dvadeset i prvog veka upi sala vi dljivim slovima.

Zato Vas molim i predlažem Vam i kao čovek kulture i kao profesor Univerziteta i kao upravnik jedne od tri najveće biblioteke u Srbiji da ovu inicijativu dovedete do kraja i da dodelite ovaj izvanredan prostor i sredstva neophodna za njegovu adaptaciju Matičnoj biblioteci "Ljubomir Nenadović". Retko kada se pruži prilika ljudima da tako mnogo postignu u jednom času i tako krunišu sve ove godine traranja za najboljim rešenjem. Već imate najboljnje rešenje, samo ga i realizujte.

U iskrenom i dubokom uverelju da nećete oklevati i da ćete ovaj sjajan projakat dovesti do kraja ovih dana, pišem Vam da Vas u tome podrž im i da Vam obećam našu stručnu i javnu pomoć u afimaciji ovog poduhvata.