Promocija u Beogradu

U četvrtak četrnaestog oktobra u četrnaest časova na Terazijama u Beogradu, u dvorani Privredne komore Srbije, predstavljene su naše knjige „Pozorište u Valjevu 1870-2010” i „Biografski leksikon Valjevskog kraja.

O prvom letopisnom pregledu pozorišnih zbivanja među Valjevcima govorio je teatrolog Zoran T. Jovanović, najbolji ovovremeni poznavalac istorije pozorišta u Srba. Iz mnoštva činjenica posebno je izdvojio vreme i okolnosti u kojima je nastala prva valjevska pozorišna družina, da bi se zatim osvrnuo i na niz zanimljivih i karakterističnih momenata kao što su susret u Zagrebu valjevskih gimnazijalaca 1908. godine sa glumcem i rediteljem Andrijom Fijanom, gostovanja u Valjevu beogradske Opere na Bulevaru 1910. i pozorišnih umetnika 1917. godine, teatarski angažmani Borivoja Stojkovića i Katarine Hranjec, nastanak u Valjevu teatra Roma 1938. godine. Svoje kazivanje zaključio je obraćanjem pažnje na pozorišno stvaralaštvo savremenih Valjevaca među kojima važno mesto pripada Dejanu Mijaču a od skora i piscu Dušanu Spasojeviću.

Povodom izlaska iz štampe 14. sveske Biografskog leksikona Valjevskog kraja o toj ediciji je govorio istoričar Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije. Njegovu reč donosimo uz ovu informaciju.

Kazivanje Radovana Marjanovića odnosilo se, najvećim delom, na uslove u kojima, već punih deceniju i po, nastaju „Kolubarine” knjige i novine.  

Urednik „Kolubarinih” izdanja Zdravko Ranković najavio je skori izlazak iz štampe još jedne sveske Leksikona, knjige o selu Virovcu i Kalendara „Kolubara” a takođe i da se uveliko radi na „Valjevskom fotografskom letopisu”, knjizi o najranijim valjevskim gimnazijalcima i drugoj knjizi „Valjevski mladi istraživači”.

Voditelj je bila novinar Tanja Manojlović.

Među prisutnima na beogradskoj promociji „Kolubarinih” knjiga nalazili su se: akademik Matija Bećković, doktor veterinarske medicine Stojadin Cole Vesić, književnici Radova Beli Marković, Saša Obradović i Milutin Lujo Danojlić, urednik „Bečejskog mozaika” Vladan Filipčev iz Bečeja, sveštenik Milan Kovačević, potpredsednik Regionalne privredne komore Valjevo Petar Nikolić, teatrolog Raško Jovanović, istoričar Aleksandar Kale Spasojević, filmski reditelj Milan Jelić, fotografski umetnici Goran Malić i Dušan Jovanović, advokati Miroslav Paunović i Milovan Živković, glumac Zoran Ćosić, novinari Radoš Dragutinović i Radoš Glišić, političar Dušan Mihajlović, književni kritičar Branko Pirgić, slikar Bogoljub Arsenijević Maki, sociolog Miloš Nemanjić...      

Grad ne čine trotoari a selo atari

Čine ih ljudi

Kulture nikada nije dovoljno. Još kada ona makar i jednim svojim zrakom dopire iz manje u mnogo veću sredinu, kako se to danas ovde događa posredstvom knjiga Zdravka Rankovića, zadovoljstvo je veće i tim neobičnije.

Naviknuti na to da svet knjige i umetnosti, kao i učene reči, još od 19. veka iz Beograda pristižu u neku od manjih varoških sredina u Srbiji, ne ostajemo ravnodušni prema prijatnom događaju koji nam je valjevski hroničar, istraživač prošlosti i izdavač Zdravko Ranković danas upriličio. Međutim, nije samo povod – promocija dve knjige jednog autora –  razlog za lepo osećanje. Više od toga našu pažnju izoštrenijom čine teme ponuđene za današnje susretanje i razgovor. Jedno je knjiga o pozorištu o kojoj je tako lepo govorio ko drugi nego najbolji poznavalac istorije pozorišta u Srbiji Zoran T. Jovanović, a drugo je nešto po čemu se na poseban način vrednuje kultura svakog naroda, a u našoj nastaje veoma retko. Enciklopedije i biografski leksikoni su one vrste knjiga kojima se odlikuje kultura istorijske svesti, na osnovu njih se saznaje na kakvim temeljima stoji jedno društvo i u najopštijem smislu sagledava kulturno nasleđe.

Možda više a sasvim sigurno ilustrativnije od ovih reči na to ukazuju misli iz života i političke prakse ovde prisutnog Dušana Mihajlovića, preporoditelja kulturnog života Valjeva osamdesetih godina, da u razmišljanjima o sebi kao narodu, državi i sredini u kojoj živimo polazište treba tražiti u odgovorima na sledeća pitanja: Šta je to što sredina koju želimo da unapredimo ima a druge nemaju? Kakva nam je geografija i istorija? Šta su nam preci ostavili? Kakva se tu istorija zbivala a uticala je na opštije istorijske tokove? Koji je to dobar glas koji se iz te sredine može širiti na okruženje? Pojedina od ovih pitanja nisu daleko od Brodelovskog shvatanja istorije. Sa svoje strane Zdravko Ranković je ne samo ovim dvema knjigama, već svim što je do sada uradio na prikupljanju znanja o prošlosti valjevskog kraja i njihovom publikovanju, pripomogao u traganju za odgovorima na postavljena pitanja.

Biografski leksikon Valjevskog kraja nije originalna ideja njegovog sastavljača i izdavača. Ideja uvek ima. One kao i svake druge reči kruže. Ali, Biografski leksikon jeste istraživački i izdavački poduhvat Zdravka Rankovića, veći u onolikoj meri koliko to podrazumeva napor pojedinca.     Dugo živimo u vremenu koje nije vreme ideja već vreme koje zahteva sposobnost za realizaciju ideja. A to je, svi znamo, uvek teže i složenije. Zbog toga, svako ko ideju pretoči u stvaralački rezultat zaslužuje veliko poštovanje koje ja danas ovde zajedno sa vama prisutnima izražavam Zdravku Rankoviću. Izražavam ga i zbog toga što se, u vremenu nenaklonjenom poslu u kojem godinama istrajava, osmelio da se upusti u nešto što je ravno poduhvatu velikih izdavačkih kuća i naučnih institucija; i to bez podrške državnih institucija, bez uređivačkih odbora i izvan bogatih budžeta.

Biografski leksikoni su izuzetno dragocene knjige, obimne i po svojoj prirodi sastavljane po strogim kriterijumima. One sadrže osnovne priručne podatke koji služe kao polazna tačka za upućivanje u dalja istraživanja. Objavljuju se sa ciljem da saberu postojeća rasuta znanja i da ponude osnovnu informaciju. Nisu namenjene čitanju već korišćenju. Međutim, Biografski leksikon Valjevskog kraja je u ponečemu drugačiji. Zdravko Ranković je u toj svojoj samostalnosti omogućio sebi prostor za veću slobodu i sačinio Leksikon koji je moguće i čitati. Ta njegova sloboda u pristupu, koja na neki način, kada je reč o ovakvim vrstama knjiga, uvek sobom nosi i izvesni rizik, omogućava nam da posredstvom ovog Biografskog leksikona i na još jedan, nešto drugačiji način saznajemo istoriju Valjeva i Valjevskog kraja. To je istorija preko njenih ljudi – od zemljoradnika i varoškog fenjerdžije do naučnika i umetnika evropskog ugleda.

Prevrćući po stranicama ovog Leksikona i čitajući ga bez nekog strogog reda i redosleda i dobar poznavalac istorije jednog geografski sasvim ograničenog prostora susrešće se sa možda i većim brojem nepoznatih ili nedovoljno poznatih nego prepoznatljivih i svima znanih ličnosti. Pažnja se zadržava upravo na imenima i biografijama tih ličnosti ili, pak, na onima iz kategorije ljudi koji nisu poreklom iz tog kraja ali ih je život po nečemu vezao za tu sredinu. A da je pri tom svako na svoj način u svom dobu ostavio nekakav trag u toj sredini. Nasumce otvarajući jednu od svezaka Leksikona našao sam se na stranici na kojoj je biografija čoveka koji se zarobljen za vreme Drugog svetskog rata našao u valjevskom zatvoru i u njemu crtao portrete zatvorenika. Nesvakidašnji detalj za istoriju shvaćenu kao život.

Oduzelo bi nam puno vremena kada bismo nabrajali sva imena ličnosti koje su po svom delu zadužile srpsku i evropsku nauku i kulturu a imaju svoje mesto u ovoj knjizi. Uostalom, osnovna vrednost ovog Leksikona i nije u biografijama poznatih ličnosti. Najveći istraživački napor bio je prikupiti podatke za ličnosti koje se nalaze negde u ćošku istorije, sakrivene od pogleda velikih pisanih istorija. Dobro mi je poznat istraživački put koji se prevaljuje da bi se stiglo do jedne ovakve knjige. Da bi on bio sa što manje lutanja potrebno je imati istraživačku intuiciju i osećaj za podatak – gde ga tražiti, doći do njega, proveriti ga i tako redom do niza podataka da bi se sastavila biografija, a onda opet tako redom za ovoliki broj ličnosti.

Biografski leksikon Valjevskog kraja poodmakao u svom nastajanju nedovršen je jer preostalo je još ‘’samo’’ nekoliko slova. Kada bude završen, a to se već sada vidi, biće to knjiga koja će se dugo u budućnosti često uzimati u ruke, zauzeće svoje trajno mesto u srpskoj kulturi, a od najvećeg značaja biće za enciklopediste i biografe. Čitalački prolaziti njegovim stranicama znači šetati istorijom Valjeva i Valjevskog kraja u raznim pravcima i u dužini od dva veka; od vremena buna i nahija, preko rađanja i oblikovanja građanskog Valjeva, pa ratnih godina, perioda kraljeva, kraljevina i socijalizma, posleratnog zamiranja građanskog društva, komiteta i socijalističkih saveza – sve do danas kada smo svi ponovo na iskušenjima i nekim novim ko zna kojim po redu počecima.

Istorija je opasna ako se ne razume. Biografski leksikon pomaže da ona bude manje opasna. Grad ne čine trotoari a selo atari. Čine ih ljudi, a njih je u Biografskom leksikonu Valjevskog kraja najviše u bilo kojoj od do sada objavljenih knjiga o prošlosti Valjeva.

Reč dr Miroslava Perišića na promociji knjige Zdravka Rankovića Biografski leksikon Valjevskog kraja, 14. oktobra 2010. godine u Beogradu