Propadanje kuće na uglu

To nije kuća na sprat. Njena fasada nije gizdava kao u nekih porodičnih kuća najverovatnije podignutih u isto vreme. A krasi je mnoštvo prozora „klasicistički“ uokvirenih. I taj peti zid! Ugaono zdanje na susretanju dve moćne gradske ulice, Vuka Karadžića i Pantićeve, sa glavnim ulazom upravo na tom petom zidu. Ulaz koji poziva da se uđe u intimu unutrašnjosti. Svest da si u mreži gradskih tokova i da se promišljeno treba u njih uključiti posedovali su i vlasnik i projektant. Iščitavamo sve to i danas na toj nevelikoj, a lepoj građevini. Svedoku vremena iz prve polovine prošlog veka.

Prodire skladnost i lepota zdanja sa dve adrese i danas kada se polako urušava i propada. Nema domaćina iako ima stanare. Pod krovom su stranke, partije sa jednim ili ni jednim članom, bez moći da izmiruju osnovne troškove pa škilje svetiljke, dime se sulundari i pije loša rakija…Propada zdanje koje je nekada bilo mali kulturni centar pored dva glavna gradska - Doma kulture i Doma Vojske. A bila je to decenijama - dečija biblioteka! Mesto druženja i okupljanja umetnika, alternativna galerija, sa letnjim događanjima u pripadajućem dvorištu. Sve za male i velike. Dečija biblioteka ima novu adresu, a na staroj sve je zamrlo. Do urušavanja kuće.

Kao deo niza kuća od Centrala do Pantićeve, i ovo ugaono zdanje je pod zaštitom kao deo šire zone kuće Vasiljevića( V. Karadžića 19) koja ima status spomenika kulture. Koliko je to poznato vlasniku kuće na uglu? A vlasnik je Grad. Kao vlasnik morao bi i zbog toga mudrije odlučivati kome kuću na uglu dati na korišćenje. Kao da nema beskućnika, od udruženja, društava do pojedinaca koji su svojim aktivnostima poodavno poštovani i van ove sredine. Naći stanare koji bi u objektu pod zaštitom brinuli o zdanju i bili povod za kreativna okupljanja. Poštovanje urbanih kulturnih žarišta, a to je nekada bila Dečija biblioteka, moralo bi biti deo gradske politike u poslovima upravljanja resursima.

Odsustvo toga za posledicu ima gradsku bruku pod trošnim krovom kuće na uglu.