S pogledom na 2033.

U završnici programa, kojima je Valjevska gimnazija obeležila svoju 133. godišnjicu, predstavljena je prva knjiga „Etimološkog rečnika srpskog jezika” - kruna dosadašnjeg naučnog stvaralaštva prof. dr Aleksandra Lome. Valjevci su ovo kapitalno delo ne samo srpske lingvistike, već i celokupne nacionalne kulture, upoznali netom posle Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji je prof. dr Loma od nedavno dopisni član.

U prepunoj sali Valjevske gimnazije u petak, 28. novembra, iskazano je poštovanje i ponos zavičajnog grada i škole prema ovom mladom, po mnogo čemu još uzornom naučnom stvaraocu. Uz promociju „Etimološkog rečnika” bila je prilika da mu njegova škola svečano uruči treću člansku kartu svoje Fondacije, tik uz akademike Matiju Bećkovića i Ljubu Popovića. Još više, prilika i da primi Plaketu „Valjevac godine 2002”, priznanje koje mu je, čini se nikad jednodušnije, dodelio novinarski žiri Revije „Kolubara” za knjigu „Prakosovo”, i mnogo šta čime dr Aleksandar Loma, tiho i skromno, pronosi dobar glas izdanka grada Valjeva. U ime Žirija „Kolubare” Plaketu mu je uručio Milenko Radović.

Zahvaljujući se na priznanju sugrađana, prof. dr Aleksandar Loma se prisetio da je Valjevsku gimnaziju (generacija 1969-1973) učio kad je ona slavila svoju stogodišnjicu. Proletos je u njoj proslavio tri decenije od mature. Budući da je do zaključenja „Etimološkog rečnika srpskog jezika” ostalo još 30-tak knjiga i približno toliko godina, dr Loma se upitao hoće li dočekati da skupa sa celovitim Rečnikom u svojoj školi proslavi i šest decenija od mature: „Nije lako raditi na projektu za koji se ne zna da li ćete doživeti njegov konac”.

Mladi akademik se u Valjevskoj gimnaziji i danas oseća kao njen đak. Valjevac godine kaže da u školu umalo nije ušao na sporedni ulaz, kroz „kavez” koji je nekad bio obavezan za đake. „I danas je!” - oglasili su se iz zadnjih redova ovdašnji gimnazijalci, koje je skromnost i neposrednost dr Aleksandra Lome naprečac osvojila.