Sjaj glume

Ima li igde na svetu naroda poput našeg koji se tako strasno, po cenu svake patnje, pa i života, zalaže za maglovite političke ideje o srećnom društvu i srećnim ljudima. I, opet, ima li igde toliko umišljenih i proračunatih političara koji svom narodu prodaju maglu i bezdušno ga iznose na pazar. Možda je to kroki sižea opore komedije Aleksandra Popovića „Pazarni dan”, u kojoj je reditelj Miroslav Trifunović iskoristio i pojedine motive drame „Komunistički raj”.

Sirotani i marginalci, oni koje život nije pomilovao, idu srcem i prostodušnošću, dok mali provincijski moćnici njima žestoko manipulišu svojim poslom i svojim računom. A kad se strasti (tobož) političke uzburkaju, onda „kom opanci kom obojci”. Jer, u politici smutnih vremena „kolo sreće brzo se okreće”. Čas zavedeni i pritvoreni revolucionari tuku i ponižavaju gazde i silnike, čas bude obrnuto. Stradaju zapravo i jedni i drugi. Strada najviše ljudska duša.

U petnaestogodišnjem istorijatu pozorišta „Mala scena” predstava „Pazarni dan” je možda najglumačkija. Po raskošnim glumačkim uzletima ona će se najviše pamtiti. Čudesna je Katarina Vićentijević i kad samom pojavom, gestom i mimikom ekpresionistički slika svoju kaćiperku Jelku, karikaturnu naivku, devojčicu u telu žene. Sve pršti na sceni kad Vesna Katić Milić igra patetičnu „revolucionarku” Darinku Šančinku, raspetu strasnom ljubavlju prema klasnom neprijatelju gazda Bogoljubu. Branko Antonić svoj glumački registar i dalje obogaćuje novim majstorijama i karakternim nijansama. Njegov gazda Bogoljub je živ-živcat, strastan i kontroverzan.
Karakterno jednosložne (utoliko jednostavnije) ali dobre role izneli su Dragan Lukić (Puniša Puša Rsavac), Nenad Milosavljević (šegrt Marinko), Veroljub Veca Andrić (pukovnik Svetozar) i Goranka Kalember Lučić (grudobolna Mirićija). A da u pozorištu nema malih uloga i malih glumaca to je pokazao briljantni Dragan Čolić u ulozi Žarkića, doušnika opšteg profila i muške radodajke. On je najčešće i najuspešnije izmamljivao blagotvorni smeh publike, kojeg na premijeri i nije bilo prema očekivanju. Možda je to problem premijerske groznice, možda kolektivne scene nisu uigrane bile najbolje.

Reditelj Miroslav Ćiša Trifunović još jednom je potvrdio svoju bezgraničnu naklonost glumcima, podredivši u njihovu korist neke dramaturško-režijske finese koje bi ovu predstavu učinile možda dinamičnijom i kompaktnijom. Za to, naravno, još nije kasno. Do tada će publika po Valjevu i kojekude zaista uživati u glumačkim majstorijama „Pazarnog dana” Male scene, kojoj su i ovoga puta originalna scenska i kostimografska rešenja dali Dušan Arsenić i Branka Šišinački Obradović.