Srbija se vraća korenima

Sva je prilika da će Srbija dobiti novi Ustav pre no što Valjevo dobije novu lokalnu vlast jer ni sadašnja Skupština opštine nije raspuštena, niti su uvedene privremene mere, iako se sadašnja koalicija „definitivno i neopozivo” raspala 14. septembra. Toga dana, pred jedva desetak odbornika, Milorad Belić (NS) obznanio je kraj koalicije na vlasti (NS, SPS, SNS, SRS, PSS, uz nezavisne odbornike prethodno isključene iz PSS i SPO). Za to je, naravno, optužio pojedine odbornike iz stranaka koalicije (nije pomenuo ni jedno ime), ali i opoziciju koja u SO Valjevo ne dolazi od novembra 2004. godine, kao i pojedine medije preko kojih „ti što prave cirkus” (opozicija) „napadaju predsednika dr Jovana Tomića” ne shvatajući da mu (Dobrom Doktoru) sve da požive „još tri života ni do kolena ne mogu biti” (kakva skromnost, biva na istorijskim činjenicama utemeljena).

Belić, naravno, pritom nije pomenuo da se u opštinskom ofisu njegove Nove Srbije (NS), uz iz stranke već isključenog gimnazijskog profesora Lazara Nenadovića, nije pojavila ni Vesna Malidžan, inženjer valjevskog „Krušika”, koja je, vele, bila ljuta što joj nije uslišena želja da pređe u JKP „Vodovod”, a eventualnim mestom u SUP-u (protivpožarna zaštita) nije bila zadovoljna. Odbegla odbornica NS je, izgleda, bliska rođaka sićanoga, „tri sa tri” gabarita, Veljovog (ministra kapitalnog Ilića) vozača i telohranitelja „Mrvice”.

Belić, uostalom, nikada nije priznao ni to da je, naočigled novinara i odbornika opozicije, upravo ujesen 2004, veselom advokatu Miroslavu Vukoviću (a pre njega i predsedavajućem konstitutivne sednice SO Valjevo, Slobodanu Vasiljeviću), baš kad je trebalo, sve sedeći u prvom redu na plavoj stolici od izanđalog pliša, rekao: „Vozi dalje!”. I tako 25 odbornika postade većina od za kvorum najmanje potrebnih 26, pa potom ministar vajni Zoran Lončar (DSS) nekoliko puta tumači kako je u Valjevu sve u redu, uz sitne popravke i dodatnu političku kozmetiku, odnosno da se nisu stekli zakonski uslovi za uvođenje privremenih mera. Na kraju, stigosmo dokle smo stigli – nidokle!

BOBINE BRAVURE – Tog 14. septembra, dakle, sve je išlo po scenariju dr Bobe Gvozdenovića, koji je „dirigovao” Miškom Alimpijevićem (povratnikom u PSS) i Snežanom Stanićević (SPS). Nekadašnja „Krušikova” štrajkačica glađu takođe se nije pojavila u skupštinskim odajama (bila kod dece u Beogradu) iako joj je partijska drugarica Željka Milićević, ničim izazvana, dobila posao u JKP „Valjevo” kod dr Bobinog i Miškovog direktora Miroslava Rasulića (po sistematizaciji „na lastiš“ valjda jedino nije bilo popunjeno radno mesto „trgovac-knjižar”). A i Miško je, upravo sa dr Bobom, morao u Beograd iako je, na svim sastancima prilikom dogovaranja šefova odborničkih grupa o načinu zakazivanja sednice čvrsto obećavao da „izdati neće”, jer „reč je reč”! Kažu da je Belka, kad je shvatio da su ih dr Boba i Miško opet izradili, mobitelom ljutito nazvao nesuđenog opštinskog menadžera, koji u priopćenjima za javnost za sebe skromno kaže da je „biznismen i domaćin čovek”. Ko je šta tu kome rekao nije baš za objavljivanje, tek, sporazumeli su se u jednom – pušenje je štetno za zdravlje!

Baš greota, jer je, u interesu (su)građana, sve već bilo dogovoreno. I da Rasulić podnese ostavku, i da Alimpijević preuzme praznu fotelju opštinskog menadžera u kojoj je na početku mandata sedela partijska mu drugarica Divna Novaković (koja ga je iz PSS isterala), i da, kad zatreba, kvorum obezbedi Milenko Bogićević (DSS), koji je Koštunicu Voju hteo da izda („ko izda ..…”) zarad obećanog asvalta u nekakvom puteljku u Petnici, gde živi…

Bilo je, naravno, dogovoreno i to, doduše iza leđa promućurnih dr Bobe i Miška, da se uzmu mandati Lazi Nenadoviću i Snežani Stanićević i dodele drugima sa izborne liste NS i SPS, pa da se potom drugu Alimpijeviću, u znak zahvalnosti, lupi noga u stražnjicu! Da nije tako ne bi drugarica Goca Grbić (SPS), takođe istaknuta „Krušikova” štrajkačica glađu, sa ostalim članovima Opštinske izborne komisije (OIK), u maloj sali SO Valjevo radno-partijski zadatak čekala još na, takođe neuspeloj, sednici od 23. juna!
SITNA KNjIGA – Posle svega, a po povratku sa studijskog puta u Den Hag i Sitard (Holandija), spiker lokalnog parlamenta Miroslav Vuković (NS) opet je sitnu knjigu pisao ministru za lokalnu samoupravu Zoranu Lončaru (DSS). Zamolnica tretira uvođenje prinudne uprave, čim prije, jer po hitnom postupku treba doneti 50-tak odluka, među njima i onu o cenama grejanja povlašćenih Valjevaca, ako grejne sezone u režiji JKP „Valjevo” u sezoni 2006/2007. uopšte bude!

Dalo bi se ka’sti, da se od donošenja Ustava umornog Lončara očekuje efikasnost slična onoj kada je, iz skupštinskog kabineta Koštunice Voje, telefonom nazvao Dobrog Doktora kako bi ga upozorio kako je „baš prekardašio” u nakani da se sa posla iz Trnavčevog „Kantara”, na pravdi Boga, istera Mira Vojić, bivša direktorka (2001-2005), inače mlađa sestra narodne poslanice Milice Vojić-Marković! Dojučerašnja Divčibarka, koja sada, u ime naroda, letuje na ostrvima u Grčkoj, tako je, na transparentan način, u praksi pokazala svu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, o čemu tako rado priča kad god joj to zatreba u odbrani poslaničke fotelje, plate, pripadajućih dnevnica i troškova puta.

U valjevskom DSS-u je Slavoljub Perišić, predsednik Okružnog odbora i mogući član Privremenog veća, odgovarajući na pitanja novinara, ustvrdio kako će zatražiti Lončarevu ostavku ne bude li, posle svega, konačno raspuštena SO Valjevo! A kad je sastav Privremenog veća u pitanju, Veljo se baš kapitalno usturio. Što u kamenolomu u Gornjem Lajkovcu podno Divčibara, što na gradilištu jedne od zgrada sa izbegličkim i sirotinjskim stanovima. Sa šlemom na glavi, ili bez njega, u pratnji Milorada Belića, Veljo reče kako u Veću neće biti mesta za Milana Ninića i Milicu Vojić-Marković. Uz to, da će po dva člana dati NS i DSS, jednog G-17 plus, za SPO neće ni da čuje! Usput, mestu u Veću nada se i SPS. Tek, Fani (Ninić) i gđa Milica uzvraćaju kako se Veljo neće ni pitati – DSS „puca” od kadrova svih profila (od kandidata za gradonačelnika Zorana Gavrilovića do aktuelnog okružnog načelnika Predraga Lučića, valjda), SPO preti uskraćivanjem podrške Vladi Srbije.

Sve ovo, međutim, i nema mnogo smisla posle „brze brzine” kojom se usvaja Ustav Srbije (referendum je raspisan za 28. i 29. oktobar, proglašenje se očekuje 8. novembra, na Mitrovdan), istupanjem ministara G-17 plus iz kabineta Koštunice Voje, vanrednim izborima na (skoro) svim nivoima već u decembru mesecu.

LICITACIJA – Dakle, još se ne zna koje će stranke činiti Privremeni organ (Veće), ali se sluti da će u svakoj od njih biti igranke pri odabiru kadrova. U DSS su kao „već viđeni” figurirali Slavoljub Perišić i advokat Željko Đorđević, koji je bio kandidat za načelnika Kolubarskog okruga 2001, ali mu je trapma DS-DHSS na relaciji Kraljevo-Valjevo (Mile Korićanac–Milan Gavrilović Ćićovan) tada izmakla fotelju. Sada se, u novom vučenju, pominju Željko Gavrić, predsednik Opštinskog odbora DSS i Jovan Radojičić, jedan od osnivača te stranke u Valjevu i Kolubarskom okrugu. Nova Srbija se nije izjašnjavala, Milorad Belić (po funkciji) i Miroslav Vuković (zbog kontinuiteta) nameću se kao favoriti. Ne treba, doduše, potceniti ni prvog operativca Marka Živanovića Struju ili Vojkana Nestorovića. U G-17 plus se „dosadašnjim radom nameće” dr Aleksandar Gajić, predsednik valjevskog ogranka stranke. Tim pre što je potpredsednik Miša Pavić „zbog sukoba interesa” (izgleda) smenjen sa mesta direktora Poreske uprave na koje dolazi Mihailo Obrenović, profesor Ekonomske škole. Socijalisti će se, bude li prilike, opet zarad kontinuiteta, verovatno opredeliti za prezauzetog (ali neumornog) Selimira Manojlovića, koji, utisak je, najbolje kotira kod „stare garde” u Opštinskom odboru SPS-a.

SOČENjE – A kad je o socijalistima reč, njima je, što bi nekada svojim đacima rekao gimnazijski professor biologije u penziji Stamen Ivanov, baš „čučila muka na ćupriju”. Em, došli izbori, em planiran partisjki istorijski kongres na kojem treba izabrati naslednika pokojnog Slobodana Miloševića, a sve u decembru! Zbog toga su se u Valjevu, jedne subote a u septembru, sakriveni od većine novinara, članstvu „moderne partije levice za 21. vek” preporučivali Milorad Vučelić, Žarko Obradović, Ivica Dačić, Milomir Minić, Baki Anđelković, Branko Ružić… Drugovi i drugarice su najpre razmislili, potom odmerili, pa u depeši Centralnom komitetu SPS-a za predsednika nasočili Milomira Minića. Minke je pre toga, preko „Politike” (viđu simbolike), obelodanio svoju reformsku platformu partije, na šta je Ivica Dačić uzvratio da je to njegova (Minićeva) privatna stvar, te da se to neće naći u „kongresnim dokumentima” (bumo vid’li).

Predizborno zagrevanje, uz šetnju opanaka, trenirano je u Tamnavi, ali i u Leskovcu i još pet opština u Srbiji uoči prvooktobarskih lokalnih izbora. Bilo je svega, svi su se producirali gotovo u najjačim sastavima, ko je računao na uspeh izdvojio je „evro po glavi stanovnika” (u opštini Ub to zadovoljstvo koštalo je oko 33.000 evra). Bogme, potezani su i pištolji, pa uz ubistvo odborničkog kandidata Ugljaninove SDA u danu lokalnih izbora u Novom Pazaru, takoreći na biračkom mestu, sve kao da ukazuje na to da se Srbija neumoljivo vraća korenima i tradiciji iz 19. veka, kada su i glave padale zarad pobede na izborima.