Šta će biti s nama

Od prvog broja ove Revije prošlo je šesnaest godina i dvesta brojeva.

Stariji smo, dakle, šesnaest godina, a propaliji najmanje dvostruko toliko.

Ako bih posegao za modelom koji se utemeljio u našem narodu, da nam je prošlost jedina hrana – ne bismo morali jesti ništa narednih sto godina.

Toliko je toga bilo. Siti smo svega osim prošlosti, ali nas ta glad ne napušta.

Svestan toga nasleđa, ni reči o proteklih šesnaest godina.

Namera da istrajavamo sve ove godine ali i ubuduće, uprkos svemu, možda je jedini dokaz da smo se toj  „utemeljenoj tradiciji” oteli.

Koliko ćemo izdržati, ne znam.

Ovim povodom moram da se setim reči glavnog američkog stratega Zbignjeva Bžežinskog, koji svakoj novoj generaciji studenata političkih nauka izgovara jednu te istu rečenicu – Ovde ste došli da učite ne kako je bilo, već kako će biti.

Tome nauku trebalo bi svi da se priklonimo.

Revijom Kolubara, mislim da smo mi bar malo doprineli.