Valjevo Evropska prestonica kulture

O tome je, na poziv iz našeg uredništva, organizovan okrugli sto sa tridesetak učesnika, umetničkih stvaralaca, predstavnika institucija i organizacija kulture i drugih zainteresovanih. Učestvovao je i gradonačelnik Valjeva Zoran Jakovljević.

U pozivu za učešće u toj debati rečeno je i sledeće: 

Ove godine (2012) lancu od 40-ak evropskih prestonica kulture priključili su se Maribor iz Slovenije i Gimarajiš iz Portugalije. Maribor (150-200.000 stanovnika) za ovu priliku se združio sa Murskom Sobotom, Velenjem, Ptujom, Novim Mestom i Slovenj Gradecom. Gimarajiš je varoš na severu Partugalije sa oko 52.000 stanovnika. A 2011. prestona kulturno-umetnička svojstva imali su finski Turku i estonski Talin. Već je određeno i koji će evropski gradovi takav status dobijati zaključno sa 2019. godinom.

Od pre izvesnog vremena nekoliko gradova u Srbiji oglašava sopstvene pretenzije da 2020. godine budu evropske prestonice kulture.

Odabranim gradovima jednogodišnji status evropske prestonice kulture donosi nagradu „Melina Merkuri” sa 1.500.000 evra uz mnoštvo mogućnosti korišćenja podsticaja iz raznih fondacija.

Organizujući ovakvu debatu pošli smo od ubeđenja da je moguć potvrdan odgovor na pitanje: Može li i Valjevo jednog dana bude evropska prestonica kulture? Odnosno, ako je to moguće u slovenačkom Mariboru i u portugalsko Gimarajišu mora da je moguće i u srpskom Valjevu.

Eventualni problem može da bude u nedostatku spremnosti za visoke, za izuzetne valjevske uzlete. Takve uzlete kakve su u novo valjevsko doba postigli, i još ih postižu, Moderna galerija i Istraživačka stanica Petnica. Ili uzlet kakav je, pre pola stoleća, učinjen gradnjom Doma kulture što je i u sveukupnoj istoriji Valjeva predstavljalo jednu od prekretničkih situacija. A takvog i tolikog Doma kulture, u svoje vreme istinskog jugoslovenskog čuda, ne bi bilo bez nekadašnje nadprosečne valjevske vizije.

Spomenuti su, uz to, i poneki drugi primeri iz minulih vremena.

U pozivu su bila i pitanja, ponovljena i u uvodnoj reči Zdravka Rankovića, urednika Revije:

Ima li današnje Valjevo volje i snage za takav visoki uzlet?

Ima li među Valjevcima interesa, ima li spremnosti i odvažnosti za takva htenja?

Da li je ovde potrebna, da li je poželjna izuzetnost?

Prenosimo, u izvodima, neka od mišljenja:

Zoran Jakovljević

Ne znam kada se Zdravku rodila ova ideja, meni onog trenutka  kada sam čuo vest da je Maribor proglašen za centar Evropske kulture, zajedno sa još četri grada u Sloveniji. Tada sam pomislio da to može da bude i Valjevo. Naravno, uz pitanje kako, čime se to zaslužuje? Valjevo može da bude centar evropske kulture, ima argumenta, pre svega zbog svoje  tradicije i bogate istorije. Motiv da se postane centar evropske kulture, što Zdravko u svom pozivu nije naznačio, jeste i to što će grad koji bude proglašen za centar Evropske kulture dobiti 1,5 miliona evra. Delegacija Valjeva će u martu  boraviti u Mariboru, biće to prilika da se predstavimo i saznamo kako su oni, prvo, došli do kandidature, a potom i da budu  proglašeni za grad evropske kulture. Ono što je važno i čemu treba da težimo jeste da bi Valjevo trebalo da bude centar evropske kulture. To  bi trebalo da bude naš cilj, ozbiljno da radimo na tome i da to i ostvarimo.

Vigor Majić

Pre svega, raduje me što je organizovan jedan ovakav razgovor, razgovor na pozitivnu temu. Raduje kada neko pozove na razgovor o planovima za budućnost, a ne samo kada treba da se saopštavaju problemi. Ova tema je i lepa i provokativna. Više se osećam isprovocirano, nego uplašeno zbog ove teme, jer je to veliki i težak cilj. Kakav god da napravimo plan ili osmislimo ponudu za godinu, dve, pet ućićemo u konkurenciju, pojavićemo se na sceni koja je šira od domaće. Tada ćemo se suočiti sa kulturnom ponudom gradova koji su u drugom okruženju i sa drugom, a  možda i dugom tradicijom razvijali svoju kulturnu scenu, i kada ćemo shvatiti koliko je to veliki izazov i težak zadatak.

Evropska prestonica kulture je ideja  koja je pokrenuta u Evropi sa glavnim ciljem da se animiraju gradovi koji nisu evropske prestonice politike. Glupiranje Beograda,  koji hoće da bude evropska prestonica kulture, je bezobrazluk. Ideja je da gradovi koji se ne bave politikom, koji nisu prestonice u političkom i privrednom smislu, pokažu svoje vrednosti i budu pomognuti da to plasiraju na jednoj široj sceni.

Reč kultura u Evropi se unekoliko  drugačije tumači nego kod nas. Tri parametra su važna da se posmatra njihova razvijenost. Jedna grupa  su institucije i dela u kulturi, druga grupa su  ljudi koji stvaraju i ljudi koji  konzumiraju kulturu, i treća su doživljaji, odnosno koliko se ta sredina prihvata među stanovništvom, gde je kultura prva asocijacija. To za nas u Valjevu znači da bi trebalo da odmerimo šta imamo od kulturnih institucija, a šta nam nedostaje, šta imamo a šta ne od programa. Koliko mladih se školuje da budu umetnici? Koliko imamo stvaralaca  u Valjevu, a koliko van Valjeva? I konačono, da li se Valjevo doživljava kao asocijacija, ako ne van, onda u Srbiji,  kada nekoga u Kragujevcu, Zrenjaninu, Beogradu pitate na šta vas asocira Valjevo, da među prve tri nabroje kulturu, umetnost.

S toga, čini mi se, da bi trebalo mnogo stepenika da bi se popelo do evropske prestonice. A što je još važnije, trebalo bi napraviti te stepenike. Valjevo ima lepih aktivnosti, kvalitetnih programa, ali siromašnu kulturnu scenu. To nije dovoljno. Moramo mnogo učiniti da bi Valjevo bilo evropska prestonica kulture. Kultura je oblast u kojoj, ako imate malu investiciju, nemate nikakav rezultat.  Moramo mnogo i dugo ulagati da bi se pojavili rezultati, koji će kasnije vratiti uloženo.

Miroslav Trifunović

Raduju ovakvi razgovori. Došlo je vreme da širimo optimizam. Lepo je da postoji pozitivna energija, neki cilj, da se pomerimo iz zluradog i mračnog. Kao što se i Srbija priprema da do 2020. godine uđe u EU, tako bi i Valjevo danas trebalo da se priprema da bi sutra bilo evropska prestonica kulture.

Trebalo bi na najbolji mogući način iskoristiti važne istorijske datume. Ove, 2012. godine je 100 godina od Balkanskih ratova, 2014. je 100 godina od Kolubarske bitke, u zgradi Valjevskog suda održavala se sednica Pašićeve Vlade, a Nadežda Petrović je umrla u današnoj zgradi Istorijskog arhiva, nekadašnjoj Bolnici…

Možda je ovo prilika da kažem i da je potreban malo odgovorniji odnos prema novcu koji se troši. Previše je birokratizacije u kulturi, ne samo u Valjevu, nego i u Beogradu. Budalaština je, koje nema nigde, da 90 odsto od novca koji se daje za kulturu jednog grada, odlazi na zarade i materijalne troškove…

Trebalo bi, danas, da postavimo cilj, da lobiramo da bismo pobedili… Cilj da Valjevo bude evropska prestonica kulture nije veliki zalogaj, nego je nužan zadatak koji bi trebalo da nas pokrene. I 'ajmo, konačno, da hvalimo ono što se u Valjevu organizuje i dešava…

Branko Lukić

Valjevo ima dovoljno referenci da bude centar evropske kulture. Mislim da se Beograd malo samoizmislio za prestonicu evropske kulture i već dve godine uposlio dosta tzv. mladih lidera u pravljenju te priče. Dakle, Valjevo bi od Beograda trebalo da otme to svoje prestono mesto… Mi imamo puno elemenata, ukoliko dokažemo Beogradu, da nijedna prestonica kulture nije bila glavni grad. Prestonice bi trebalo, pametno, da ustupaju na neki način tu privilegiju, jer time razvijaju druge gradove i varoši i tako razvijaju kulturu i institucije van Beograda. Valjevo ima Muzej, Galeriju, Petnicu, manastire… Ima ljude koji znaju da rade, imamo energiju i motiv. Možemo za osam godina da napravimo  kulturnu prestonicu. Valjevo od sebe može da napravi mnogo više od drugih gradova ukoliko se na to fokusira…

Vojislav Andrić

Ja baš i ne delim optimizam koji ovde vlada, da bi mi to mogli uraditi do 2020. godine. Delim Ćišinu ideju da nam treba optimizma generalno, ali mislim da je kultura mnogo više od nas dvadesetak koji smo se skupili da ćaskamo na temu da li Valjevo može biti evropska prestonica kulture 2020. godine. Nije kultura samo umetničko stvaralaštvo. Kultura je i naše svakodnevno življenje…Uzaludan je i bespotreban posao upotrebiti neki aparat i energiju u dokazivanju da nije Beograd nego je Valjevo prestonica kulture. Suština je da 2020. godine kultura stanuje u Valjevu, svugde i na svakom mestu. I za to treba da se borimo. Treba postaviti ciljeve, poput da, pored ovoga što imamo, imamo i bioskop u koji neko ulazi, da imamo pozorište, gradski orkestar, bibloteku... Da svaki mladi Valjevac zna da pliva i skija, da svaki Valjevac zna maternji jezik, a bar polovina i jedan strani jezik. Da svaki Valjevac pročita bar jednu knjigu… I da ni jedan Valjevac ne bude gladan. Možda je ovo demagogija, ali to je kultura…

Vladimir Krivošejev

Plastični primer. Bez uvrede. Ako stavite ispred magarca šargarepu, on će da ide za njom, sve dok je ne uhvati. Valjevo treba da konkuriše za evropsku prestonicu kulture. Mi možda i ne stignemo na  cilj, ali taj  cilj je šargarepa. I magarac dok ide ka svom cilju, šargarepi prelazi 100, 200 metara… deset kilometara i tako čini nešto, postiže napredak. I možda posle deset kilometara stigne do šargarepe, svog cilja.

Aleksandar Đukić

Tri stvari. Prva je, ništa nije nemoguće, može to da se napravi. Drugo je, šta da radimo ako želimo da krenemo u tom pravcu i treće – šta ako ne želimo da postanemo evropska prestonica kulture. Mi bi smo, pre svega, trebalo da se dogovorimo šta želimo od Valjeva, generalno. Šta želimo da postignemo, pa i u oblasti kulture… Nismo uvek realni kada procenjujemo ono što imamo. Počesto smo samodovoljni i samozadovoljni. Trebalo bi da nađemo nešto po čemu ćemo se razlikovati od drugih. Ovo što sada imamo nije dovoljno. Velika je konkurencija, s toga moramo iskoristiti naše resurse i potencijale. Iskoristićemo tako što ćemo mladim ljudima dati priliku da rade a ne da im poturamo nogu, nego da ih podržimo…

Dušan Arsenić

Valjevu u ovom trenutku nedostaje velika energija i velika ideja. Zdravko je ovde nekoliko puta apostrofirao sam čin nekadašnje odluke da se u Valjevu gradi Dom kulture. Neko je tada imao snažnu viziju. Mi smo danas uspavani u samozadovoljstvu. Trebalo bi videti šta se radi u drugim sredinama, pronaći sebe tu… Trebalo bi napraviti nešto krupno i veliko, poput Petnice, ali u oblasti kulture. Da u Valjevo dolaze mladi umetnici...

Gde su naši umetnici, šta se sa njima dešava? Posebno mladi umetnici. Gde je njihova energija i kako je artikulisati. Ne samo umetnici u Valjevu, nego i u Srbiji. Slobodni umetnici proizvode umetnost, a njih danas nema nigde… Meni se sviđa  ideja i veliki cilj – Valjevo evropska prestonica kulture, ali nam nedostaje artikulacija svega toga…

Darija Ranković

Valjevo Evropska prestonica kulture 2020. godine je odlična ideja  i svakako bi je trebalo podrži. Ali osim optimizma i pozitivne energije za realizaciju ovog cilja treba i para. Osam godina je možda dug period, možda je to malo vremena, ali ako je taman, onda u realizaciju treba da krenemo odmah. Ali, ne mi koji smo večeras ovde, nego oni koji se pitaju i koji treba da odluče da li će Valjevo konkurisati za evropsku prestonicu kulture, da rade i lobiraju na tome. Zanimljivo je da u danu kada prokišnjava Centar za kulturu, mi diskutujemo o ideji da baš naš grad  treba bude evropska prestonica kulture. Možda je to neka simbolika da, dok u kancelarijama te jedinstvene građevine stoje lavori koji skupljaju vodu, mi govorimo o Valjevu kao evropskoj prestonici kulture. Možda za početak da zakrpimo krov...