Violeta Milošević

Petočlani Upravni odbor Matične bi­blioteke «Ljubomir P. Ne­na­do­v­ić» u Valjevu odlučio je 8. novembra da za novu direktorku te institucije ku­lture od nacionalnog značaja imenuje Vi­oletu Milošević. Tako se izjasnilo če­tvoro članova Upravnog odbora. Pr­eos­ta­je još da njihovo opredeljenje najpre bu­de podržano od rukovodstva Narodne bi­bl­ioteke Srbije a onda i da ga ozvaniči Iv­an Tasovac, ministar kulture i informisanja.

Do ministarskog neozvaničenja moglo bi da dođe i zbog nekopetentnosti većin­sk­og dela Upravnog odbora. Prema tome i za tamošnje donošenje odluka. U statutu Bi­blioteke je nedvosmisleno rečeno da ta tri člana «osnivač imenuje iz reda is­ta­kn­u­tih stručnjaka i poznavalaca kulturnih delatnosti». 

Pored Violete Milošević za tu di­re­kt­orsku dužnost konkurisala je i Zorica Mi­linković, profesorka književnosti koj­a Valjevskom bibliotekom rukovodi od 2001. godine. Njih dve su svoje direktorske pretenzije ispoljile i u prvobitnom ko­nkursnom postupku, sprovedenom još u ma­ju ove godine.

Na tom propalom konkusu Upravni odbor se jednoglasno opredelio za po­li­ti­­kologa Dragana Brankovića o čemu je u Re­viji «Kolubara» i te kako pisano. Ta­kv­om izboru protivili smo se i javnim pismom tek izabranom ministru Tasovcu.

U odnosu na Brankovića, Violeta Mi­lo­šević je znatno mlađa. Radi u Va­lje­vs­k­oj biblioteci, prethodno zaposlenje im­a­la je u Omladinskom centru. Čini se da je ra­dna i preduzimljiva.

Ono što i ovom prilikom valja reći je to da aktuelni valjevski bibliotečki Up­ravni odbor nije sledio odnedavno od­omaćenu praksu javnog rada i odlučivanja. Nije pružao mogućnost da kandidati za di­rektore instutica kulture, pogotovo ako su one sa statusom od nacionalnog zn­ač­aja, javno iznose svoje programe. A po­tom i da se zaposleni izjašnjavaju o tome ko je od kandidata najbolji za direktora.

Uzdamo se, inače, da smo se samim či­n­om ponovnog raspisivanja konkursa za di­re­ktora Matične biblioteke «Ljubomir P. Nenadović» koliko-toliko primakli os­novnom smislu ovih naših dugotrajnih ba­vljenja tom institucijom – njenom udom­lje­­nju u novo i u veliko zdanje.