Zbogom, Valjevci

“Biti Valjevac znači da se život ne sme shvatiti preozbiljno, ali ni olako, da ne valja preterivati ni na jednu stranu, da nije dobro nikom ostati dužan u dvoboju, ali da nije ni mudro svađati se tek ’nako (…). Taj dar pomaže čoveku da lakše ide kroz život, da savladava svakojake nedaće,”napisao je još 1994. godine, u prvom broju Revije Valjevac, kasnije Kolubara – u vremenima teškim kao i ova – Miroslav Paunović.

Od tada, puno smo toga prošli. I to zna svako za sebe i za svoje bližnje. Ali ima i onih koji su – svojim delom, postali pomalo i deo svih.

Bez nekih od njih Valjevo je ostalo u poslednjih godinu dana.

Setimo ih se ovom prilikom kroz zapise Revije Kolubara čiji su protagonisti bili.

Ovog meseca, oprostili smo se od dva značajna sugarđanina:

Milenka Radovića, dugogodišnjeg direktora Biblioteke, značajne ličnosti kulture i društvenog života Valjeva.

Bogoljub Arsenijevića-Makija, slikara i revolucionara.

Nekoliko meseci ranije, u novembru 2022. otišao je pesnik Milovan Danojlić.

Prošlog avgusta, fotograf Dragiša Medenica.

U jauaru 2022. umro je znameniti pisac Radovan Beli-Marković.

Hvala svakome od njih na onome što su dali ovom gradu.